Title
Карактеризација нанокомпозитних материјала за оптичка помагала
Creator
Stanković, Ivana M., 1986-, 70166281
Copyright date
2020
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 08.02.2021.
Other responsibilities
mentor
Matija, Lidija, 1967-, 5915495
mentor
Jankov, Mirko, 1970-, 3729767
član komisije
Vasić-Milovanović, Aleksandra, 1966-, 12730215
član komisije
Lazić, Dragan, 1961-, 12572263
član komisije
Jeftić, Branislava, 1981-, 25258599
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Mašinski fakultet
Alternative title
Characterization of nanocomposite materials for optical aids
Publisher
[И. Станковић]
Format
105 стр.
description
Област техничких наука, Машинство
- Биомедицинско инжењерство / Mechanical Engineering - Biomedical Engineering
Abstract (sr)
Испитивање утицаја светлости, како природне тако и вештачке, од изузетне је важности са аспекта здравља очног апарата и функционисањa људског организма генерално. Очне структуре поседују различит степен осетљивости на дејство електромагнетног зрачења, тако да неке таласне дужине могу проузроковати фотохемијска и фототермална оштећења. Зрачење у домену ултраљубичастог (УВ) и високо-енергетског плавог светла представља изузетну претњу очним ткивима, уз истовремен утицај и на мождане функције. Истраживање нових материјала који ће бити у могућности да филтрирају и потпуно елиминишу или трансформишу штетне таласне дужине зрачења је од савременог јавног значаја. Нови оптички материјали треба да поседују способност подешавања и прецизног дефинисања карактеристика таласних дужина трансмитованог зрачења. Многи фотофизички и фотохемијски процеси управо зависе од избора таласне дужине тако да оптички филтери, са различитим трансмисионим карактеристикама, омогућавају фотостимулацију истих и као такви потомажу развоју нових фотонских уређаја, фототерапијских апарата и заштитиних помагала. Уочено је да приликом затамњења оптичких помагала, стављања блокатора за УВ и плаву светлост, нису задовољени критеријуми осетљивости ока па долази до појаве нежељених ефеката, чије дејство изазива напрезање очних структура, а затим и њихово оштећење. Сагласно томе, основни циљ ове докторске дисертације је изналажење оптичког помагала које ће спречити штетан утицај УВ и високо-енергетског плавог светла, уз трансформацију упадног спектара светлости тако да буде што ближи спектру осетљивости ока. У сврху реализације постављених циљева истраживања, за израду оптичког помагала коришћени су нанокомпозитни материјали на бази полимера (поли (метил мeтакрилата), ПММА) и наноматеријала, фулерена (C60). Нанокомпозитни материјали израђени су са четири концентрације наноматеријала (0.025mas%, 0.050mas%, 0.075mas% и 0.100mas%.).
За испитивање оптичких карактеристика нанокомпозитних материјала коришћени су УВ/ВИС спектрофотометар (ILT350 Spectroradiometer, International Light Technologies, САД), УВ/ВИС/НИР спектрометри (Lambda 950, Perkin Elmer, Италија и C10082CA, Mini-spectrometer, Hamamatsu, Јапан) и ФТИР микроспектроскопски систем (Spotlight 400 FT-IR Imaging System, Perkin Elmer, Италија). За нанокарактеризацију нових материјала коришћен је уређај за микроскопију атомских и магнетних сила (JSPM 5200, JEOL, Јапан).
Истраживањем су дефинисане разлике дифузне светлости која улази у систем оптичког помагала и излазне светлости из оптичког помагала. Мултифакторска анализа снимљених карактеристика нанокомпозитних материјала за оптичка помагала, спектроскопским и нанотехнолошким методама и техникама, указује на значај концентрације молекула С60 у нанокомпозитном материјалу, односно утицају његове концентрације на оптичка и структурна својства новодобијеног материјала. Експериментално је утврђено која од наведене четири концентрације највише погодује изради оптичког помагала. Пробна сочива, са адекватном концентрацијом наноматеријала, тестирана су у оквиру прелиминарне офталмолошке студије, у две офталмолошке ординације, Laserfocus и Маcula, из Београда.
Authors Key words
фулерен, ПММА, нанокомпозит, спектроскопија, нанокарактеризација, микроскопија, оптичко помагало, филтер
Authors Key words
fullerene, PMMA, nanocomposite, spectroscopy, nanocharacterization, microscopy, optical aids, filter
Classification
66.017:543.42:617.7-76(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Испитивање утицаја светлости, како природне тако и вештачке, од изузетне је важности са аспекта здравља очног апарата и функционисањa људског организма генерално. Очне структуре поседују различит степен осетљивости на дејство електромагнетног зрачења, тако да неке таласне дужине могу проузроковати фотохемијска и фототермална оштећења. Зрачење у домену ултраљубичастог (УВ) и високо-енергетског плавог светла представља изузетну претњу очним ткивима, уз истовремен утицај и на мождане функције. Истраживање нових материјала који ће бити у могућности да филтрирају и потпуно елиминишу или трансформишу штетне таласне дужине зрачења је од савременог јавног значаја. Нови оптички материјали треба да поседују способност подешавања и прецизног дефинисања карактеристика таласних дужина трансмитованог зрачења. Многи фотофизички и фотохемијски процеси управо зависе од избора таласне дужине тако да оптички филтери, са различитим трансмисионим карактеристикама, омогућавају фотостимулацију истих и као такви потомажу развоју нових фотонских уређаја, фототерапијских апарата и заштитиних помагала. Уочено је да приликом затамњења оптичких помагала, стављања блокатора за УВ и плаву светлост, нису задовољени критеријуми осетљивости ока па долази до појаве нежељених ефеката, чије дејство изазива напрезање очних структура, а затим и њихово оштећење. Сагласно томе, основни циљ ове докторске дисертације је изналажење оптичког помагала које ће спречити штетан утицај УВ и високо-енергетског плавог светла, уз трансформацију упадног спектара светлости тако да буде што ближи спектру осетљивости ока. У сврху реализације постављених циљева истраживања, за израду оптичког помагала коришћени су нанокомпозитни материјали на бази полимера (поли (метил мeтакрилата), ПММА) и наноматеријала, фулерена (C60). Нанокомпозитни материјали израђени су са четири концентрације наноматеријала (0.025mas%, 0.050mas%, 0.075mas% и 0.100mas%.).
За испитивање оптичких карактеристика нанокомпозитних материјала коришћени су УВ/ВИС спектрофотометар (ILT350 Spectroradiometer, International Light Technologies, САД), УВ/ВИС/НИР спектрометри (Lambda 950, Perkin Elmer, Италија и C10082CA, Mini-spectrometer, Hamamatsu, Јапан) и ФТИР микроспектроскопски систем (Spotlight 400 FT-IR Imaging System, Perkin Elmer, Италија). За нанокарактеризацију нових материјала коришћен је уређај за микроскопију атомских и магнетних сила (JSPM 5200, JEOL, Јапан).
Истраживањем су дефинисане разлике дифузне светлости која улази у систем оптичког помагала и излазне светлости из оптичког помагала. Мултифакторска анализа снимљених карактеристика нанокомпозитних материјала за оптичка помагала, спектроскопским и нанотехнолошким методама и техникама, указује на значај концентрације молекула С60 у нанокомпозитном материјалу, односно утицају његове концентрације на оптичка и структурна својства новодобијеног материјала. Експериментално је утврђено која од наведене четири концентрације највише погодује изради оптичког помагала. Пробна сочива, са адекватном концентрацијом наноматеријала, тестирана су у оквиру прелиминарне офталмолошке студије, у две офталмолошке ординације, Laserfocus и Маcula, из Београда.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.