Title
Радноправна и социјалноправна заштита запослених од повреда на раду и професионалних болести
Creator
Petrović, Mila, 1989-, 19405927
Copyright date
2020
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 13.05.2021.
Other responsibilities
mentor
Kovačević, Ljubinka, 1977-, 13885287
član komisije
Lubarda, Branko, 1955-, 12439911
član komisije
Obradović, Goran, 1968-, 7209319
član komisije
Bojić, Filip, 1986-, 13882471
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za pravno - ekonomske nauke
Alternative title
Labour law and social law protection of employees from work injuries and occupational diseases
Publisher
[М. Петровић]
Format
382 стр.
description
Društvene nauke / Radno pravo
Social sciences / Labor law
Abstract (sr)
Заштита здравља запослених није једини изазов са којим се суочавају послодавци, запослени, социјални партнери и држава. Поуздана квалификација повреда на раду и професионалних болести представља, наиме, посебан изазов који има и знатне последице, као што је могућност примене преференцијалног третмана у оквиру социјалног осигурања, а који неће постојати код осталих повреда и болести. Овакав проблем постоји, пре свега, код повреда и болести које могу бити производ рада, али и других фактора, имајући у виду смисао института повреде на раду и професионалне болести, као и проблем утврђивања каузалне везе између тих повреда и болести и рада као таквог. Након разматрања ове проблематике и указивања на неопходност установљавања могућности доказивања професионалног порекла обољења поред постојеће листе професионалних болести, под условом да је могуће утврдити постојање директне и доминантне везе између фактора ризика везаних за рад и самог обољења (као conditio sine qua non), аутор указује и на потребу за формирањем ефикасног система пријављивања, као предуслова за адекватну превентивну политику, као и на непримереност домаћег решења у складу са којим је послодавац директно одговоран за исплату накнаде зараде за време привремене спречености за рад уколико је она резултат повреде на раду или професионалног обољења. У том контексту, у раду се преиспитује и питање одговорности послодаваца за штету проузроковану повредом на радом и професионалном болешћу, као и обавеза послодавца да своје запослене осигура од повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом ради обезбеђивања накнаде штете (у смислу члана 53 Закона о безбедности и здрављу на раду - који би могао послужити и као правни основ за формирање нове шеме осигурања, намењене овим ризицима).
Abstract (en)
Protection of employees health is just one of the challenges that employers, employees, social partners and the state are facing. Reliable qualification of work injuries and occupational diseases in fact presents a special challenge and, as such, it carries some extensive consequences, such as the possibility of application of preferential treatment within social insurance, which shall not exist when it comes to other injuries and diseases that are not work related. This problem exists, firstly, in the cases of injuries and diseases which can be a product of work itself, but also of other factors - having in mind the purpose of work injuries and occupational diseases as institutes, as well as the problem of determination of causal link between these injuries and diseases and work as such. After having conducted thorough analysis of this matter, whilst pointing out the necessity of establishment of the possibility to prove the occupational origin of a disease in question which is not on the list of occupational diseases, in cases when it is possible to determine a direct and dominant link between work related factors and the disease itself (as conditio sine qua non), the author draws attention to the existence of an efficient reporting system as a precondition to an adequate prevention policy, as well as the inappropriateness of the domestic decision to hold the employer directly responsible for payment of cash benefits in the case of temporary incapacity for work, if the incapacity itself is a result of a work injury or an occupational disease. In that context the matter of the employers’ liability for the damage caused by work injuries and occupational diseases will be questioned in this paper, which is an action that will also take place when it comes to the employers’ obligation to insure his employees against work injuries, occupational diseases and work related diseases with the purpose of ensuring the compensation of the damage caused by them (within the sense of the article 53 of the Law on Health and Safety at Work – which could also serve as a legal basis for the establishment of a new insurance scheme designed particularly for the purpose of these risks).
Authors Key words
повреда на раду, професионална болест, обољење у вези са радом, превенција, безбедност и здравље на раду, одговорност послодавца за штету, социјално осигурање.
Authors Key words
work injury, occupational disease, work related disease, prevention, safety and health at work, employers’ liability, social insurance.
Classification
UDK=349.2(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Заштита здравља запослених није једини изазов са којим се суочавају послодавци, запослени, социјални партнери и држава. Поуздана квалификација повреда на раду и професионалних болести представља, наиме, посебан изазов који има и знатне последице, као што је могућност примене преференцијалног третмана у оквиру социјалног осигурања, а који неће постојати код осталих повреда и болести. Овакав проблем постоји, пре свега, код повреда и болести које могу бити производ рада, али и других фактора, имајући у виду смисао института повреде на раду и професионалне болести, као и проблем утврђивања каузалне везе између тих повреда и болести и рада као таквог. Након разматрања ове проблематике и указивања на неопходност установљавања могућности доказивања професионалног порекла обољења поред постојеће листе професионалних болести, под условом да је могуће утврдити постојање директне и доминантне везе између фактора ризика везаних за рад и самог обољења (као conditio sine qua non), аутор указује и на потребу за формирањем ефикасног система пријављивања, као предуслова за адекватну превентивну политику, као и на непримереност домаћег решења у складу са којим је послодавац директно одговоран за исплату накнаде зараде за време привремене спречености за рад уколико је она резултат повреде на раду или професионалног обољења. У том контексту, у раду се преиспитује и питање одговорности послодаваца за штету проузроковану повредом на радом и професионалном болешћу, као и обавеза послодавца да своје запослене осигура од повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом ради обезбеђивања накнаде штете (у смислу члана 53 Закона о безбедности и здрављу на раду - који би могао послужити и као правни основ за формирање нове шеме осигурања, намењене овим ризицима).
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.