Title
Прозодијске алтернације у творби речи и њихова примена у настави српског језика
Creator
Janković, Đorđe M., 1987-, 72006665
Copyright date
2021
Object Links
Select license
Bez licence - direktna primena zakona
License description
Ako ne izaberete neku od licenci, vaše zaštićeno delo može biti korišćeno samo u okviru opštih ograničenja autorskih prava. Na taj način ne dozvoljavate komercijalno ni nekomercijalno korišćenje, naročito reprodukciju, distribuciju, emitovanje, dostupnost i obradu dela. Izbor Creative Commons (CC) licence promoviše diseminaciju vašeg dela. Za više informacija: http://creativecommons.org.rs/licence
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 08.07.2021.
Other responsibilities
mentor
Lompar, Vesna, 1963-, 12627559
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Prosodic alternations in word formation and their application in teaching the Serbian language
Просодические чередования в словообразовании и их применение в обучении сербскому языку
Publisher
[Ђ. М. Јанковић]
Format
353 листа
description
Српски језик - савремени српски језик, методика наставе српског језика и
књижевности
Abstract (sr)
раду се испитују прозодијске алтернације које се јављају у творби речи и, у
нешто ширем смислу, прозодија творених речи. То се чини на основу грађе црпене из
једнотомног Речника српскога језика Матице српске (2011) и за потребе објашњења
допуњаване подацима из других акцентованих речника, старијих и новијих. Циљ
описивања ових алтернацијa јесте да се утврди њихова класификација и чиниоци који
их условљавају, као и класификација творбених средстава и модела према
прозодијским особинама. Испитивање се изводи упоређивањем прозодијских ликова
мотиватора и твореница и њиховом дескрипцијом уз помоћ двају прозодијских
обележја: места акцента и дужине слога, према систему и нотацији П. Ивића,
захваљујући чему се иначе сложени опис у систему од шест прозодијских јединица
своди на две врсте алтернација.
Резултати откривају тежње које се јављају у творбеним моделима, као што је
преференција одређених суфикса да не ремете место акцента или да га фиксирају у
суфиксалној, претсуфиксалној, иницијалној позицији, те пред ултимом основе, али и да
дивергирају у том погледу, бирајући једну од наведених могућности било на основу
морфолошких и фонолошких фактора, било без њих.
Установљени прозодијски односи се затим примењују на наставу акцентологије.
Након испитивања речи‐примера уз помоћ којих се у школским уџбеницима илуструју
или увежбавају прозодијске појаве и класификовања таквих скупова према степенима
сродности, разматрају се погодности које творбена веза, испољена и на формалном и на
семантичком плану, може пружити при избору тих примера и упућује на начин
коришћења прикупљене грађе у ту сврху
Abstract (en)
The paper examines the prosodic alternations that occur in word formation and, in a
somewhat broader sense, the prosody of derived words. This is done based on the corpus
extracted from the one‐volume Dictionary of the Serbian Language of Matica Srpska (2011),
supplemented with data from other accentuated dictionaries, older and newer, for the
purpose of explanation. These alternations are described in order to determine their
classification and the factors that condition them, as well as to classify derivational affixes and
models according to prosodic features. The examination is performed by comparing the
prosodic forms of root words and derived words, and by describing them with the help of two
prosodic features: the place of stress and the syllable quantity, according to the system and
notation of P. Ivić, thanks to which the otherwise complex description in the system of six
prosodic units is reduced to two types of alternations.
The results reveal tendencies that appear in derivational models, such as the preference
of certain suffixes—so as not to disturb the place of the stress or to fix it in the suffixal,
pre‐suffixal, initial position, and before the ultima of the root, but also to diverge in that
respect, choosing one of the above possibilities either on the basis of morphological and
phonological factors, or without them.
The established prosodic relations are then applied to the teaching of prosody. After
examining the words‐examples used in school textbooks to illustrate or practice prosodic
phenomena, and after classifying such sets according to degrees of similarity, the benefits that
the derivational connection—expressed both formally and semantically—can provide in
choosing these examples are considered, and the manner of using the collected material for
this purpose is presented.
Authors Key words
прозодијске алтернације, морфолошке парадигме, творбени
модели, настава акцентологије, речи-примери
Authors Key words
prosodic alternations, morphological patterns, derivational
types, teaching Serbian language, words-examples
Classification
811.163.41'373.611(043.3)
371.3::811.163.41'342.8(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
раду се испитују прозодијске алтернације које се јављају у творби речи и, у
нешто ширем смислу, прозодија творених речи. То се чини на основу грађе црпене из
једнотомног Речника српскога језика Матице српске (2011) и за потребе објашњења
допуњаване подацима из других акцентованих речника, старијих и новијих. Циљ
описивања ових алтернацијa јесте да се утврди њихова класификација и чиниоци који
их условљавају, као и класификација творбених средстава и модела према
прозодијским особинама. Испитивање се изводи упоређивањем прозодијских ликова
мотиватора и твореница и њиховом дескрипцијом уз помоћ двају прозодијских
обележја: места акцента и дужине слога, према систему и нотацији П. Ивића,
захваљујући чему се иначе сложени опис у систему од шест прозодијских јединица
своди на две врсте алтернација.
Резултати откривају тежње које се јављају у творбеним моделима, као што је
преференција одређених суфикса да не ремете место акцента или да га фиксирају у
суфиксалној, претсуфиксалној, иницијалној позицији, те пред ултимом основе, али и да
дивергирају у том погледу, бирајући једну од наведених могућности било на основу
морфолошких и фонолошких фактора, било без њих.
Установљени прозодијски односи се затим примењују на наставу акцентологије.
Након испитивања речи‐примера уз помоћ којих се у школским уџбеницима илуструју
или увежбавају прозодијске појаве и класификовања таквих скупова према степенима
сродности, разматрају се погодности које творбена веза, испољена и на формалном и на
семантичком плану, може пружити при избору тих примера и упућује на начин
коришћења прикупљене грађе у ту сврху
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.