Title
Културни идентитет муслимана у Београду 1841-1867.
Creator
Kolaј Ristanović, Irena, 1981-, 17894759
Copyright date
2021
Object Links
Select license
Bez licence - direktna primena zakona
License description
Ako ne izaberete neku od licenci, vaše zaštićeno delo može biti korišćeno samo u okviru opštih ograničenja autorskih prava. Na taj način ne dozvoljavate komercijalno ni nekomercijalno korišćenje, naročito reprodukciju, distribuciju, emitovanje, dostupnost i obradu dela. Izbor Creative Commons (CC) licence promoviše diseminaciju vašeg dela. Za više informacija: http://creativecommons.org.rs/licence
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 27.09.2021.
Other responsibilities
mentor
Marinković, Mirjana, 1965-, 12693351
član komisije
Čolić, Ljiljana, 1956-, 19817831
član komisije
Popović, Radomir J., 1969-, 8056167
član komisije
Vuletić, Aleksandra, 1972-, 10990951
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Cultural identity of Muslims in Belgrade 1841-1867
Publisher
[И. Колај Ристановић]
Format
276 листова
description
Туркологија - Османистика / Turkology - Ottoman Studies
Abstract (sr)
Премда је појам култура дефинисан као интегрисан образац људског знања, веровања и
понашања, а идентитет нас упућује на истоветност и једнакост, можемо рећи да је културни
идентитет муслимана у Београду 1841-1867 пре свега заснован на припадности појединца
исламској верској заједници: уми. У складу са поштовањем исламског закона: шеријата,
муслимани су након освајања Београда, 1521. године, почели са прилагођавањем новоосвојене
области свим одликама свог културног идентитета. Насупрот периоду XVI века када се
несметано ширила исламска цивилизација и култура у оној мери у којој су то друштвено-
политичке околности дозвољавале, у XIX веку су београдски муслимани ограничени
одредбама неколико хатишерифа, те последњим из 1838. године, настојали да опстану на тлу
на коме су некада несметано баштинили своју културу. Радом који је подељен на три
поглавља: Положај муслимана у Кнежевини Србији након Хатишерифа из 1830. године (1),
Муслимани у Београду: тврђава и варош (2) и Друштвени живот (3) настојали смо да
прикажемо све облике испољавања културе муслимана. Најпре смо се осврнули на положај
муслимана у шест утврђених градова Кнежевине Србије, а затим приказали све облике
друштвеног деловања муслимана у граду: имплементацију традиционалног исламског
образовања, исповедање вере, изградњу задужбинских установа: вакуфа, учешће у
привредном животу чаршије и правосудном систему Кнежевине Србије, те изградњу
меморијалних споменика. Рад је заснован на интердисциплинарном приступу теми и
коришћењу архивских извора на османском турском и српском језику, али и релевантне
литературе и периодике.
Abstract (en)
Term culture is defined as integrated form of human knowledge, believs and behaviour, identity refers
us on commonality and total sameness, so we could say that cultural identity of Muslims in Belgrade
1841-1867 was based on belonging of an individual to Islam community: umma. In accordance with
Islamic Sharia Law, Muslims started, after conquest of Belgrade in 1521, to adopt new territories to
all characteristics of their own cultural identity. Contrary to period of XVI century when islamic
civilisation and culture spread as much as socio-political atmosphere allowed, in XIX century
Belgrade Muslims tried to survive on the territory on which they used to inherit their culture, but now
limited with regulations of several hatti-sherifs. We tried to represent the manifestation of Muslim
cultural identity in every aspect through three chapters: The Position of Muslims in the Kingdom of
Serbia after 1830 (1), Muslims in the fortress and town (2) and Social life (3). At first, we represented
the position of Muslims in six fortified cities of the Kingdom of Serbia and after we tried to present
all aspects od social life of Muslims: implementation of traditional islamic education, maintenance
of religion, foundation of several institutions (waqfs), participation in economic life in tradezone and
juridical life of the Kingdom of Serbia. This work is based on a interdisciplinary approach to the
subject and use of archival sources of Ottoman Turkish and Serbian provenance, so relevant literature
and periodical.
Authors Key words
муслиман, Турчин, Београд, мухафиз, османски, Османско царство, џамија,
поезија, трговина, суд
Authors Key words
Muslim, Turk, Belgrade, muhafis, Ottoman, Ottoman Empire, mosque, poetry, trade,
court
Classification
316.7:28(497.11 Beograd)"1841/1867"(043.3)
930.85:28(497.11 Beograd)"1841/1867"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Премда је појам култура дефинисан као интегрисан образац људског знања, веровања и
понашања, а идентитет нас упућује на истоветност и једнакост, можемо рећи да је културни
идентитет муслимана у Београду 1841-1867 пре свега заснован на припадности појединца
исламској верској заједници: уми. У складу са поштовањем исламског закона: шеријата,
муслимани су након освајања Београда, 1521. године, почели са прилагођавањем новоосвојене
области свим одликама свог културног идентитета. Насупрот периоду XVI века када се
несметано ширила исламска цивилизација и култура у оној мери у којој су то друштвено-
политичке околности дозвољавале, у XIX веку су београдски муслимани ограничени
одредбама неколико хатишерифа, те последњим из 1838. године, настојали да опстану на тлу
на коме су некада несметано баштинили своју културу. Радом који је подељен на три
поглавља: Положај муслимана у Кнежевини Србији након Хатишерифа из 1830. године (1),
Муслимани у Београду: тврђава и варош (2) и Друштвени живот (3) настојали смо да
прикажемо све облике испољавања културе муслимана. Најпре смо се осврнули на положај
муслимана у шест утврђених градова Кнежевине Србије, а затим приказали све облике
друштвеног деловања муслимана у граду: имплементацију традиционалног исламског
образовања, исповедање вере, изградњу задужбинских установа: вакуфа, учешће у
привредном животу чаршије и правосудном систему Кнежевине Србије, те изградњу
меморијалних споменика. Рад је заснован на интердисциплинарном приступу теми и
коришћењу архивских извора на османском турском и српском језику, али и релевантне
литературе и периодике.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.