Title
Модели crowdsourcing-a у паметним градовима
Creator
Staletić, Nada, 1985-
CONOR:
21482599
Copyright date
2020
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 04.03.2021.
Other responsibilities
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet organizacionih nauka
Alternative title
Crowdsourcing models in smart cities
Publisher
[Н. Сталетић ]
Format
117 листова
description
Информациони системи и технологије / Електронско пословање
description
Information Systems and technologies / Ebusiness
Abstract (sr)
Предмет истраживања докторске дисертације је развој модела crowdsourcinga
у паметним градовима
базиран на интернету интелигентних уређаја (Internet of Things IoT)
и мобилним технологијама.
Централни проблем који се разматра у докторској дисертацији је испитивање могућности примене
crowdsourcinga,
интернета интелигентних уређаја и мобилних технологија за развој сервиса
паметног града. Фокус истраживања је на анализи, дефинисању и имплементацији различитих модела
crowdsourcinga
у циљу унапређења квалитета живота у паметним градовима.
У докторској дисертацији се испитује спремност грађана да користе crowdsourcing сервисе паметног
града. Главни циљ у првој фази истраживања је идентификовати услуге crowdsourcingа
засноване на
интернету интелигентних уређаја и мобилним технологијама које би подстакле учешће грађана у
паметном граду. Фокус истраживања је на градовима који још нису у потпуности усклађени са
стандардима паметних градова. Методолошки приступ испитивању спремности грађана заснован је
на анализи различитих модела crowdsourcingа,
као што су crowd wisdom, crowdfunding, crowdvoting и
crowdsensing, као и њихове примене у различитим областима, као што су саобраћај, заштита животне
средине, комуналне услуге и здравство. Подаци су прикупљени путем анкете која је спроведена на
територији града Београда и која је обухватила узорак од 210 испитаника. Резултати показују да су
грађани спремни да прихвате crowdsourcing услуге засноване на crowd wisdom, crowdfunding и
crowdvoting моделима. Поред тога, резултати откривају да су грађани највише заинтересовани за
коришћење услуга у области очувања животне средине (сервиси који се базирају на финансирању
пројеката који подржавају развој соларне енергије и заштиту животне средине) и саобраћаја (сервиси
који се односе на гласање и епартиципацију
грађана у циљу побољшања јавног превоза). Добијени
резултати, осим што указују на приоритетне сервисе које би требало имплементирати, могли би да
послуже и као добра основа за покретање реализације других пројеката паметних градова.
Предложени методолошки приступ и закључци могу послужити као део ширег оквира за одабир
пројеката имплементације паметних градова.
У докторској дисертацији приказан је развој crowdsourcing платформе Паметан Београд, чији је циљ
усмерено подстицање грађана на тимски рад, остваривање заједничких циљева применом колективне
интелигенције и изградња организоване интерактивне онлајн заједнице. Грађани паметног града
путем crowdsourcing платформе могу се информисати о актуелним проблемима у области екологије,
комуналних услуга и саобраћаја. Регистровани корисници на crowdsourcing платформи могу
учествовати у решавању дефинисаних проблема, додати нове иницијативе, постављати информације
од значаја, сакупљене помоћу одговарајућих мобилних уређаја, пријављивати проблеме у граду.
Поред наведених услуга, на платформи је имплементиран crowdvoting сервис који се базира на
гласању за покренуте иницијативе у паметном граду. Предложени модел у дисертацији требало би да
допринесе квалитетнијем информисању и учешћу грађана у паметном граду.
Eвалуацијa модела развијеног у докторској дисертацији реализованa је у циљу тестирања система и
мерења релевантних параметара који утичу на ефективност и корисност предложеног модела.
Резултати добијени експерименталним путем потврђују главну хипотезу да се развојем и применом
модела crowdsourcing-а заснованом на интернету интелигентних уређаја и мобилним технологијама,
унапређује учешће грађана у процесу сакупљања, ширења и употребе информација у паметном граду.
Abstract (en)
The subject of the doctoral dissertation research is the development of crowdsourcing models in smart cities
based on the Internet of things (IoT) and mobile technologies. The central research problem considered in the
thesis is the possibilities of applying crowdsourcing, the Internet of things, and mobile technologies for the
development of smart city services. The focus of the research is on the analysis, definition, and
implementation of different models of crowdsourcing to improve the quality of life in smart cities.
The doctoral dissertation primarily examines the citizens’ readiness for the implementation of crowdsourcing
services of a smart city. The main goal in the first phase of the research is the identification of those
crowdsourcing services based on the Internet of things and mobile technologies that will encourage the
participation of citizens. The research focus is on cities that are not yet fully aligned with smart city
standards. The methodological approach of examining citizens’ readiness was based on an analysis of
crowdsourcing models, such as crowd wisdom, crowdfunding, crowdvoting, and crowdsensing, and their
application in various fields, such as traffic, environmental conservation, utility services, and health. The
data was gathered in the city of Belgrade, for two years through a survey that included a sample of 210
citizens. The results indicate that citizens are ready to accept crowdsourcing services based on crowdfunding,
crowdvoting, and crowd wisdom models. Furthermore, the results reveal that citizens are interested in
environmental conservation (crowdfunding services that support solar energy development and
environmental protection) and public transportation (crowdvoting and crowd wisdom services that can
improve the state of the public transport). The obtained results, in addition to indicating the priority services
that should be implemented, could also serve as a good basis for initiating the implementation of other smart
city projects. The proposed methodological approach and conclusions could also serve as a part of a wider
framework for the selection of implementation projects in other cities.
The doctoral dissertation presents the development of the crowdsourcing Smart Belgrade platform, whose
goal is to encourage citizens to work in teams and achieve common goals through the use of collective
intelligence and an organized interactive online community. Citizens of the smart city can be informed about
current problems in the field of ecology, utility services, and public transportation through the crowdsourcing
platform. Registered users on the crowdsourcing platform can participate in solving defined problems, add
new initiatives, post relevant information collected using appropriate mobile devices, and report problems in
the city. In addition to the listed services, a crowdvoting service based on voting for initiatives has been
implemented on the platform. The proposed model in this dissertation should contribute to better information
and participation of citizens in a smart city.
In the doctoral dissertation, the model evaluation was realized to test the system and measure the relevant
parameters that affect the effectiveness and usefulness of the proposed model. The collected results confirm
the main hypothesis that the development and usage of crowdsourcing models based on the Internet of things
and mobile technologies improve citizen participation in the process of collecting, disseminating, and using
the information in a smart city.
Authors Key words
crowdsourcing, паметни градови, интернет интелигентних уређаја, мобилне
технологије
Authors Key words
crowdsourcing, smart city, Internet of things, mobile technologies
Classification
004.8:911.372.7(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет истраживања докторске дисертације је развој модела crowdsourcinga
у паметним градовима
базиран на интернету интелигентних уређаја (Internet of Things IoT)
и мобилним технологијама.
Централни проблем који се разматра у докторској дисертацији је испитивање могућности примене
crowdsourcinga,
интернета интелигентних уређаја и мобилних технологија за развој сервиса
паметног града. Фокус истраживања је на анализи, дефинисању и имплементацији различитих модела
crowdsourcinga
у циљу унапређења квалитета живота у паметним градовима.
У докторској дисертацији се испитује спремност грађана да користе crowdsourcing сервисе паметног
града. Главни циљ у првој фази истраживања је идентификовати услуге crowdsourcingа
засноване на
интернету интелигентних уређаја и мобилним технологијама које би подстакле учешће грађана у
паметном граду. Фокус истраживања је на градовима који још нису у потпуности усклађени са
стандардима паметних градова. Методолошки приступ испитивању спремности грађана заснован је
на анализи различитих модела crowdsourcingа,
као што су crowd wisdom, crowdfunding, crowdvoting и
crowdsensing, као и њихове примене у различитим областима, као што су саобраћај, заштита животне
средине, комуналне услуге и здравство. Подаци су прикупљени путем анкете која је спроведена на
територији града Београда и која је обухватила узорак од 210 испитаника. Резултати показују да су
грађани спремни да прихвате crowdsourcing услуге засноване на crowd wisdom, crowdfunding и
crowdvoting моделима. Поред тога, резултати откривају да су грађани највише заинтересовани за
коришћење услуга у области очувања животне средине (сервиси који се базирају на финансирању
пројеката који подржавају развој соларне енергије и заштиту животне средине) и саобраћаја (сервиси
који се односе на гласање и епартиципацију
грађана у циљу побољшања јавног превоза). Добијени
резултати, осим што указују на приоритетне сервисе које би требало имплементирати, могли би да
послуже и као добра основа за покретање реализације других пројеката паметних градова.
Предложени методолошки приступ и закључци могу послужити као део ширег оквира за одабир
пројеката имплементације паметних градова.
У докторској дисертацији приказан је развој crowdsourcing платформе Паметан Београд, чији је циљ
усмерено подстицање грађана на тимски рад, остваривање заједничких циљева применом колективне
интелигенције и изградња организоване интерактивне онлајн заједнице. Грађани паметног града
путем crowdsourcing платформе могу се информисати о актуелним проблемима у области екологије,
комуналних услуга и саобраћаја. Регистровани корисници на crowdsourcing платформи могу
учествовати у решавању дефинисаних проблема, додати нове иницијативе, постављати информације
од значаја, сакупљене помоћу одговарајућих мобилних уређаја, пријављивати проблеме у граду.
Поред наведених услуга, на платформи је имплементиран crowdvoting сервис који се базира на
гласању за покренуте иницијативе у паметном граду. Предложени модел у дисертацији требало би да
допринесе квалитетнијем информисању и учешћу грађана у паметном граду.
Eвалуацијa модела развијеног у докторској дисертацији реализованa је у циљу тестирања система и
мерења релевантних параметара који утичу на ефективност и корисност предложеног модела.
Резултати добијени експерименталним путем потврђују главну хипотезу да се развојем и применом
модела crowdsourcing-а заснованом на интернету интелигентних уређаја и мобилним технологијама,
унапређује учешће грађана у процесу сакупљања, ширења и употребе информација у паметном граду.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.