Title
Модел менаџмента услова средине за комплексне музејске збирке у Србији
Creator
Živković, Vesna, 1975-
CONOR:
12115047
Copyright date
2019
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija (CC BY-NC-SA 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 20.06.2022.
Other responsibilities
Academic Expertise
Multidisciplinarne i interdisciplinarne naučne oblasti
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Centar za multidisciplinarne studije
Alternative title
Environmental management model for complex museum collections in Serbia
Publisher
[В. М. Живковић]
Format
192 листa
description
Наука о заштити животне средине, физичка-хемија,
музеологија и заштита наслеђа, менаџмент - историја науке / Environmental science, physical-chemistry, museology and
conservation of cultural heritage, management - History of science
Abstract (sr)
Почетком 21. века дисциплина конзервације културног наслеђа се
институционализује као мултидисциплинарни приступ, који почива на
интерсубјективности, адаптивној етици и принципима одрживог развоја, узимајући у
обзир вишедимензионалност и промењивост значаја различитих типова културног
наслеђа. Тренд прати промену разумевања културног наслеђа, прихваћеног као
социјални конструкт, будући да је постало јасно да предмет конзервације не
представља искључиво материјал од кога је културно добро израђено, већ и порука,
односно значење које добро (пре)носи, а које зависи од културног контекста и
перспективе, односно тумачења, веровања и интереса које заступају различите
заинтересоване стране. Под заинтересованим странама се у овом контексту поред
конзерватора, историчара уметности, археолога, етнолога, архитеката, научника,
односно стручњака запослених у институцијама заштите културних добара,
подразумевају и особе за које објекат културног наслеђа има посебно значење, не-
стручњаци из области очувања наслеђа, заправо шира друштвена заједница.
Тежи се ка успостављању плуралистичке и реалистичне аксиологије,
онтологије, научне и административне организације, полазећи од вредности
културног добра, као примарног предмета очувања (Viñas 2005, Wells 2007, Leveau
2009). “Конзервација је средство, а не циљ сама за себе. Представља начин
одржавања и ојачавања значења предмета; чак је средство кроз које је изражено
вредновање шта предмет симболизује“ (Viñas 2005). Епистемолошки приступ у
оквирима савремене теорије конзервације се ослања на филозофску херменеутику,
постмодернизам и постструктурализам и заступа потребу за флексибилним
приступом у заштити културног наслеђа. Последично, улога природних наука у
конзервацији преусмерена је на обезбеђивање знања и техничких информација ради
развоја ефикаснијих техника конзервације (Viñas 2005), односно обезбеђивања
интерпретације резултата у складу са релативношћу контекста, и доношења одлука о
ефикасним мерама конзервације...
Abstract (en)
At the beginning of the 21st century, the discipline of cultural heritage
conservation was institutionalized as a multidisciplinary approach, based on
intersubjectivity, adaptive ethics and sustainable development principles, taking into
account the multidimensionality and variability of the significance of different types of
cultural heritage. The trend is accompanied by a change in the understanding of cultural
heritage, accepted as a social construct, since it has become clear that the object of
conservation is not only material from which cultural property is made, but also a message,
that is, meaning that it carries, and which depends on the cultural context and the
perspectives, the interpretations, beliefs, and interests represented by the various
stakeholders. In this context, in addition to conservators, art historians, archaeologists,
ethnologists, architects, scientists, or experts employed by cultural heritage institutions,
stakeholders also include persons for whom cultural heritage is of particular importance,
non-experts in the field of heritage conservation, in fact the wider community.
There is a tendency to establish a pluralistic and realistic axiology, ontology,
scientific and administrative organization, starting from the value of the cultural property,
as the primary object of preservation (Viñas 2005, Wells 2007, Leveau 2009).
”Conservation is a means, and not an end in itself. It is a way of maintaining and
reinforcing the meanings in an object; it is even a means through which the appreciation
for what an object symbolizes is expressed” (Viñas 2005). An epistemological approach
within the framework of contemporary conservation theory relies on philosophical
hermeneutics, postmodernism, and poststructuralism, and advocates the need for a flexible
approach to protect cultural heritage. Consequently, the role of the natural sciences in
conservation is shifted to providing knowledge and technical information in order to
develop more effective conservation techniques (Viñas 2005), that is, to interpret the
results according to the relativity of the context, and to make decisions about effective
conservation measures...
Authors Key words
превентивна конзервација, музејске збирке, менаџмент услова
средине, концептуални модел
Authors Key words
preventive conservation, museum collections, environmental
management, conceptual model
Classification
069.5:069.44"20"(043.3)
069.5:069.44(497.11)"20"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Почетком 21. века дисциплина конзервације културног наслеђа се
институционализује као мултидисциплинарни приступ, који почива на
интерсубјективности, адаптивној етици и принципима одрживог развоја, узимајући у
обзир вишедимензионалност и промењивост значаја различитих типова културног
наслеђа. Тренд прати промену разумевања културног наслеђа, прихваћеног као
социјални конструкт, будући да је постало јасно да предмет конзервације не
представља искључиво материјал од кога је културно добро израђено, већ и порука,
односно значење које добро (пре)носи, а које зависи од културног контекста и
перспективе, односно тумачења, веровања и интереса које заступају различите
заинтересоване стране. Под заинтересованим странама се у овом контексту поред
конзерватора, историчара уметности, археолога, етнолога, архитеката, научника,
односно стручњака запослених у институцијама заштите културних добара,
подразумевају и особе за које објекат културног наслеђа има посебно значење, не-
стручњаци из области очувања наслеђа, заправо шира друштвена заједница.
Тежи се ка успостављању плуралистичке и реалистичне аксиологије,
онтологије, научне и административне организације, полазећи од вредности
културног добра, као примарног предмета очувања (Viñas 2005, Wells 2007, Leveau
2009). “Конзервација је средство, а не циљ сама за себе. Представља начин
одржавања и ојачавања значења предмета; чак је средство кроз које је изражено
вредновање шта предмет симболизује“ (Viñas 2005). Епистемолошки приступ у
оквирима савремене теорије конзервације се ослања на филозофску херменеутику,
постмодернизам и постструктурализам и заступа потребу за флексибилним
приступом у заштити културног наслеђа. Последично, улога природних наука у
конзервацији преусмерена је на обезбеђивање знања и техничких информација ради
развоја ефикаснијих техника конзервације (Viñas 2005), односно обезбеђивања
интерпретације резултата у складу са релативношћу контекста, и доношења одлука о
ефикасним мерама конзервације...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.