Metaphor of illness in Serbian and European novel in the twentieth century Метафора болезни в Сербском и Европейском романе ХХ века

[Б. Савовић]

142 стр.

Књижевност - Српска књижевност и општа књижевност / Literature - Serbian literature and comparative literature

Циљ ове анализе био је да се тумачењем седам романа написаних у оквиру српске и европске књижевности – Излет на пучину (1915) Вирџиније Вулф, Чаробни брег (1924) Томаса Мана, Мутна и крвава (1932) Милице Јанковић, Прољећа Ивана Галеба (1957) Владана Деснице, Куга (1947) Албера Камија, Успон и пад Паркинсонове болести (2006) Светислава Басаре и Данас је среда (2017) Давида Албахарија – болест осветли као књижевна тема. Болест књижевном темом чини њен однос према језику. Изван књижевности језик је тек средство којим се саопштава оно што се о некој болести као нездравом стању зна или не зна. Међутим, кад постане питање књижевности, болест од језика постаје зависна. У њему настаје, у њему се креће, и у њему се завршава. На трагу идеје Жила Делеза о потреби повратка на књижевну тачку, односно, идеје да је симптоматологија увек ствар уметности, у свих седам романа откривени су специфични језички симптоми болести. Преко поменутих симптома болест је показала на који се начин, у књижевности, пацијенти, њени „носиоци” претварају у јединствене случајеве болести. Реч је о две јунакиње и два јунака у различитим фазама образовног пута: Рејчел Винрејс (Излет на пучину), Хансу Касторпу (Чаробни брег), Емилији Папрат (Мутна и крвава) и Ивану Галебу (Прољећа Ивана Галеба). Будући је дала нову вредност образовном путу као путу који се завршава спознајом језика, болест се наставила пратити у односу на још неколико својих моћи. У роману Куга биле су то моћ да зарази (да болесног вртоглаво умножава чинећи здравог „следећим”) и моћ да се врати (да обелодани одакле болест у књижевности долази). Као и моћ да сама напише своје порекло (свог оца, свог Паркинсона) и свој крај (језик уместо смрти) – кроз које се откривала у романима Успон и пад Паркинсонове болести и Данас је среда. Заједничко за све романе јесте то што је болест, у сваком, метафора. На исти начин на који је метафора у болести века (фр. mal du siѐcle) и болестима друштва – освртом на које је ова анализа започета. Полазећи од примера наведених у студији Болест као метафора (Illness as Mataphor) Сузан Сонтаг, примера у којима је болест метафора чију је дефиницију дао још Аристотел, и након што се утицај Аристотеловог виђења испратио у два, према речима Леона Којена, основна приступа метафори у модерној књижевној теорији – логичком и семантичком, пажња је посвећена тексту Сазнајнотеоријски увод о истини и лажи у изванморалном смислу Фридриха Ничеа. Уз помоћ Ничеовог виђења метафоре, којим је бачено ново светло на појам као језички нуклеус, метафора из интуиције дала је филозофку позадину метафори каква је у анализираним романима. Уместо преноса (metaphorá на грчком) у сфери познатог и по принципу сличност, преноса поређењем, успостављањем аналогија, метафора се отворила за непознато, за разлику која се у њој открива. Осим Ничеовог виђења метафоре, идеја жеље Жила Делеза (жеље која није жеља-мањак, већ непрекидна производња) и идеја разлике (истог као разлике) и тишине (њеног бруја) Мартина Хајдегера – помогле су да се теоријски осветли и заокружи идеја о болести која, кад постане књижевна тема, здравље из себе не искључује. Напротив чува га тако да оно постаје њена differentia specifica.

The purpose of this analysis was to illuminate the illness as a literary theme through the interpretation of seven novels written in Serbian and European literature – The Voyage Out (1915) by Virginia Woolf, The Magic Mountain (1924) by Thomas Mann, Mutna i krvava (1932) by Milica Janković, The Springtimes of Ivan Galeb (1957) by Vladan Desnica, The Plague (1947) by Albert Camus, Rise and Fall of Parkinson's Disease (2006) by Svetislav Basara and Today is Wednesday (2017) by David Albahari. What makes the illness a literary theme is its relation to the language. Beyond the literature the language is merely a tool for stating the known and unknown facts about the illness as an unhealthy state. However, when it becomes the matter of literature, the illness starts to depend on the language. It becomes in it, it moves and ends in it. Following the Gilles Deleuze’s idea about the necessity of return to the literary point of view, or rather, the idea that the symptomatology is always the matter of art, in all of the seven novels specific language simptoms of illnesses are found. Through mentioned symptoms the illness showed in what way the patients, its “carriers”, in literature, are transformed into unique illness cases. It is the question about two heroines and two heroes in different phases of educational journey: Rachel Vinrace (The Voyage Out), Hans Castorp (The Magic Mountain), Emilija Paprat (Mutna i krvava) and Ivan Galeb (The Springtimes of Ivan Galeb). Since it gave the new value to the educational journey as to the journey that ends with the realization of the language, the illness is continued to be followed in relation to its several abilities. In the novel The Plague that was the ability to infect (to staggerinly multiply the one that is ill making the healthy one “next in line”) and the ability to return (to reveal where the illness comes form to the literature). As well as the ability to write its own origin (its father, its Parkinson) and its end (the language instead of death) – through which it was reveled in the novels Rise and Fall of Parkinson's Disease and Today is Wednesday. What all the novels have in common is the fact that the illness, in each of them, is a metaphor. In the same way that it is the metaphor in the world-weariness (mal du siѐcle) and society illnesses – with the reference to the begining of this analysis. Starting with the examples listed in the work Illness as Metaphor, by Susan Sontag, examples in which the illness is the metaphor which was defined by Aristotle, and after the influence of the Aristotle’s view is exemplified in two, according to Leon Kojen, basic aproches to metaphor in modern theory of literature – logical and semantical, the analysis is concentrated on the text On Truth and Lies in a Nonmoral Sense by Friedrich Nietzsche. With the help of Nietzsche’s perception of metaphor, which shed the new light on the term as the language nucleus, metaphor from the intuition gave it the philosophical background which is what the metaphor is in the analyzed novels. Instead of transfer (metaphorá in Greek) into a field of known and through the principles of similarity, transfer through the comparison, maintenance of analogies, metaphor is opened for the unknown, for the difference that is found in it. Besides Nietzsche’s perception of metaphor, the Gilles Deleuze’s idea of desire (desire which is not lack, but unstoppable production) and the Martin Heidegger’s idea of difference (same as difference) and the silence (its hum) – help the theoretical explanation and creation of the idea of illness, which when it becomes literal topic, does not exclude health from itself. Nevertheless, it holds on to it so it becomes its differentia specifica. Key words: illness, novel, metaphor, desire, difference

болест, роман, метафора, жеља, разлика, тишина, здравље

illness, novel, metaphor, desire, difference, silence, health

821.09-31:82.01(043.3) 821.163.41.09-31:82.01(043.3)

Tekst