Title
Исламизација, оријентализација и акултурација Југоисточне Србије у путописима XVІ - XІX века
Creator
Milosavljević, Goran, 1987-
CONOR:
86805513
Copyright date
2022
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 23.08.2022.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Islamization, orientalization and acculturation od Southeastern Serbia in travelogues of the 16th–19th centuries
Исламизация, ориентализация и аккультурация Юго-восточной Сербии в рассказах о путешествиях XVI-XIX вв.
Publisher
[Г. Милосављевић]
Format
229 стр.
description
Филолошке науке - Оријентална филологија / Philological sciences - Oriental philology
Abstract (sr)
Предмет истраживања ове докторске дисертације је анализа сложених културолошких процеса исламизације, оријентализације и акултурације на простору југоисточне Србије у периоду од XVI до XIX века кроз призму путописне књижевности. Посматрани процеси обрађивани су и у ранијем периоду, али готово искључиво узгредно, у оквиру историографских истраживања и настајали су кроз примену историографског метода. Овакав приступ путописе користи као помоћно средство и поставља их у други план у односу на примарне историјске изворе. Циљ овог рада је да процесе исламизације, оријентализације и акултурације истражимо првенствено се ослањајући на путописну књижевност и повремено се користећи другим изворима сазнања у циљу провере и корекције, као и у циљу постизања интердисциплинарног приступа проблему. У том смислу смо користили необјављену архивску грађу и изворе административне природе, коју првенствено чине османске пописне књиге – дефтери.
Под путописном књижевношћу обухватили смо записе свих путника и аутора који су у посматраном периоду, на основу личног искуства или истраживања, остављали белешке о пределима југоисточне Србије. Већина ових путописаца је пореклом из западне и централне Европе и пролазила је Цариградским друмом или другим саобраћајницама које пресецају југоисточну Србију у оквиру различитих дипломатских или обавештајних мисија, са коначним циљем одласка у Цариград или повратка из престонице Османског царства. Мању групу чине домаћи – османски, као и српски путници који су о приликама и појавама у југоисточној Србији писали из сасвим другог угла и са другачијим намерама. Анализа појединих руских и јерменских путописаца помогла нам је да тему сагледамо из више перспектива, са циљем што објективнијег и потпунијег приступа процесима исламизације, оријентализације и акултурације. Обрада путописне књижевности кроз мултидисциплинарни приступ омогућила нам је да наведене процесе обрадимо из другачијег, културолошког угла и да употпунимо празнине у познавању наведених процеса.
Безмало четири и по века непрекидне османске владавине оставило је дубоког трага у свим сферама друштва и културе у насељима југоисточне Србије. У том смислу су се издвојиле теме које су сагледане из угла путописаца, односно области које су биле мање или више видљиве кроз призму путописне књижевности. Упркос томе што исламизацију, као процес дугог трајања путописци директно не уочавају, њене последице, у виду односа муслимана и хришћана, често налазе своје место у њиховим записима. Исламизација нам је послужила као основ за даљу разраду и анализу оријентализације духа и акултурације материјалне културе, процеса чије су последице најдубље урезане у културолошки мозаик југоисточне Србије практично до данашњих дана.
Abstract (en)
The analysis of complex cultural processes of Islamization, Orientalization and acculturation through the prism of travel literature in the southeastern Serbia in the period from the 16th to the 19th century presents this doctoral dissertation’s research subject. The observed processes were analyzed earlier as well, although almost incidentally, within historiographical research and they appeared through the application of the historiographical method. This approach uses travelogues for help and then lowers their priority in relation to primary historical sources. The aim of this paper is to analyze the processes of Islamization, Orientalization and acculturation, relying primarily on travel literature and occasionally using other sources of knowledge in order to verify and correct them, as well as to perform an interdisciplinary approach to the problem. In that sense, unpublished archival material and sources of an administrative nature were used, which primarily consist of Ottoman census books - defters.
This travel literature includes records of all travelers and authors who left notes about the landscapes of southeastern Serbia, based on their personal experience or research, in the observed period. The majority of these travel writers came from Western and Central Europe and they were travelling the Constantinople Road or other roads that cross southeastern Serbia as part of various diplomatic or intelligence missions, with the ultimate goal of going to Constantinople or returning from the capital of the Ottoman Empire. A smaller group consisted of domestic - Ottoman, as well as Serbian travelers who wrote about the occasions and phenomena in the southeastern Serbia from a completely different point of view and with different motives. The analysis of some Russian and Armenian travel writers contributed to considering this topic from multiple perspectives, with the goal of a more objective and thorough approach to the processes of Islamization, Orientalization and acculturation. Studying the travel literature through a multidisciplinary approach enabled analyzing these processes from a different, cultural point of view and providing the missing information about these processes.
Almost four and a half centuries of uninterrupted Ottoman rule has left a deep mark in all spheres of society and culture in the settlements of southeastern Serbia. Regarded from the travel writers’ point of view, the topics emerged, that is, the areas which were more or less visible through the prism of travel literature. Despite the fact that Islamization, being a very long process, is not directly noticed by the travel writers, its consequences, as seen through the relationship between Muslims and Christians, often occur in their writings. Islamization provides a foundation for further elaboration and analysis of the Orientalization of the spirit and acculturation of material culture, the process whose consequences are most deeply engraved in the cultural mosaic of southeastern Serbia, practically until this day.
Authors Key words
Путописна књижевност, култура, југоисточна Србија, Османско царство, ислам, Оријент
Authors Key words
Travel literature, culture, Southeast Serbia, Ottoman Empire, Islam, Orient
Classification
821.09-992(497.111/.12)"15/18"(043.3)
908(497.111/.12):821.09-922"15/18"(043.3)
930.85(497.111/.12)"15/18"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет истраживања ове докторске дисертације је анализа сложених културолошких процеса исламизације, оријентализације и акултурације на простору југоисточне Србије у периоду од XVI до XIX века кроз призму путописне књижевности. Посматрани процеси обрађивани су и у ранијем периоду, али готово искључиво узгредно, у оквиру историографских истраживања и настајали су кроз примену историографског метода. Овакав приступ путописе користи као помоћно средство и поставља их у други план у односу на примарне историјске изворе. Циљ овог рада је да процесе исламизације, оријентализације и акултурације истражимо првенствено се ослањајући на путописну књижевност и повремено се користећи другим изворима сазнања у циљу провере и корекције, као и у циљу постизања интердисциплинарног приступа проблему. У том смислу смо користили необјављену архивску грађу и изворе административне природе, коју првенствено чине османске пописне књиге – дефтери.
Под путописном књижевношћу обухватили смо записе свих путника и аутора који су у посматраном периоду, на основу личног искуства или истраживања, остављали белешке о пределима југоисточне Србије. Већина ових путописаца је пореклом из западне и централне Европе и пролазила је Цариградским друмом или другим саобраћајницама које пресецају југоисточну Србију у оквиру различитих дипломатских или обавештајних мисија, са коначним циљем одласка у Цариград или повратка из престонице Османског царства. Мању групу чине домаћи – османски, као и српски путници који су о приликама и појавама у југоисточној Србији писали из сасвим другог угла и са другачијим намерама. Анализа појединих руских и јерменских путописаца помогла нам је да тему сагледамо из више перспектива, са циљем што објективнијег и потпунијег приступа процесима исламизације, оријентализације и акултурације. Обрада путописне књижевности кроз мултидисциплинарни приступ омогућила нам је да наведене процесе обрадимо из другачијег, културолошког угла и да употпунимо празнине у познавању наведених процеса.
Безмало четири и по века непрекидне османске владавине оставило је дубоког трага у свим сферама друштва и културе у насељима југоисточне Србије. У том смислу су се издвојиле теме које су сагледане из угла путописаца, односно области које су биле мање или више видљиве кроз призму путописне књижевности. Упркос томе што исламизацију, као процес дугог трајања путописци директно не уочавају, њене последице, у виду односа муслимана и хришћана, често налазе своје место у њиховим записима. Исламизација нам је послужила као основ за даљу разраду и анализу оријентализације духа и акултурације материјалне културе, процеса чије су последице најдубље урезане у културолошки мозаик југоисточне Србије практично до данашњих дана.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.