Serbian education in Kosovo and Metohija in the period from 1878 to 1912

[М М. Симић]

PDF/A (315 Listova)

Положај српских школа и српских учитеља на Косову и Метохији био је тежак и несигуран, јер су стално били на удару Tурских власти и Арбанаса. Педагошки живот на Косову и Метохији одвијао се под специфичним и несређеним политичким, економским и културним условима. Међутим Косово и Метохија, све док су били под Турском влашћу имали су тешку судбину и били су упућени на већу борбу, како би издејствовали право на своје националне школе. Зато сваки крај има специфичну улогу у погледу просветног развоја, па је стога интересантно посебно их посматрати и проучавати. После детаљног упознавања са изворном грађом и литературом о развоју просветних прилика на Косову и Метохији, добија се једна потпуно јасна слика, како о условима под којима се тај процес развијао, тако и о евоулацији коју је доживљавао. Чини се да се на основу свих докумената, улога многих појединости и фактора може тачно видети, шта је допринела Српска влада, шта Турске власти, шта Аустро-угарска пропаганда, а шта српски живаљ из ових крајева. Резултати спровођења културно-просветног рада Србије на Косову и Метохији били су велики. Долазак нових школованих учитеља у ове крајеве, који су радили по плану и програму из Србије, омогућио је да се настава у школама знатно унапреди. Просветна политика је тежила стварању модерних школских зрада, уређених школских башта, изворишту сазнања ученика, које би служиле за углед грађанству, односно народу. Једном речју да основне школе буду место, где се образују и васпитавају ученици и носиоци културног просперитета. Овако замишљена основна школа и концепција образовања и васпитања узроковала је и високе захтеве у односу на просветне раднике. Од учитеља се захтевало да буду и преносиоци знања и васпитачи и национални радници и просветари, да израђују очигледна наставна средства и буду пример и ученицима и грађанству. Познате су основне карактеристике школства по етапама развоја од старог традиционалног ка савременијем, модернијем. Последња деценија 19. века даће довршен систем управљања школама од базе до врха. На основу овлашћења датих Цариградској Патријаршији, Митрополија у Призрену је инаугурисала систем посредних и непосредних школских органа, који ће се даље бринути за развој школства. То је омогућило доношење значајних аката за организационо сређивање школа, њихово повезивање и систематичније пружање педагошкоинструктивне помоћи. Створени су и повољнији услови за брже оспособљавање кадрова и легалније довођење просветних радника из Србије у ове крајеве. Ове су промене на Косову заостајале за променама у ослобођеној Србији. Пред крај 19. и почетком 20. века на Косову, код српског живља, снажније ће се одразити струјања и политичка превирања у Србији па и неке доктрине напреднијих кругова турског друштва. Мада школски живот и поред бројних тешкоћа и сметњи стално је јачао. Осетила се потреба и за вишим степеном образовања од оног који је давала основна школа. Осим Призрена који је имао Богословију, потреба за вишим образовањем осетила се најпре у Приштини и крајевима Косовског вилајета, који су према њој гравитирали. Године 1898, када је донет Закон о средњим школама у Србији, основане су грађанске школе у Приштини, Призрену, Гњилану. Грађанске школе биле су тесно повезане са основним школама у граду и имале заједничког управитеља, наставнике, школску администрацију. Анализом свих наведених глава и поглавља, намеће се да је основни циљ истраживања да утврдимо, колику је улогу имало школство и просвета на Косову и Метохији у периоду од 1878–1912. године, за српски народ у време друштвених и политичких превирања, као и ропства под Турском влашћу. Србија се после ослобођења од Турске власти почела развијати и формирати у сваком погледу, па је и просвета добијала све одређенији вид и ишла лагано ка усавршавању. Напори просветне политике резултирали су описмењавањем, побољшањем школске спреме и извлачењем становништа из вековне културно-просветне заосталости.

The position of Serbian schools and Serbian teachers in Kosovo and Metohija was difficult and uncertain, considering the fact of being constantly under attack by the Turks and the people of Arbanasi. Pedagogical life in Kosovo and Metohija occured under specific and disordered political, economic and cultural conditions. Ruled by the Turks, Kosovo and Metohija had a difficult fate and was in the state of constant distressfulness, but it persistently sought the right to form their national schools. However, each region had a specific role in terms of educational development and it is, therefore, interesting to observe and study them. Having been elaborately acquainted with the original literature, a vibrant picture of the development of educational circumstances in Kosovo and Metohija was obtained, the conditions of the process of developing itself, as well as the evolution it underwent. Based on all the documents, the role of many details and factors can be discerned, such as what the Serbian government contributed, what the Turkish authorities did, what the Austro-Hungarian propaganda did, and what the Serbian people from these parts did, too. The results of the implementation of the cultural and educational work of Serbia in Kosovo and Metohija were great. The arrival of new, educated teachers in these parts, who used the same plan and program as in Serbian educational system, provided a significant improvement of the teaching process in schools. Educational policy strived to create modern school buildings and landscaped school gardens presenting a new source of students’ knowledge and standing as a cultural status to the people. In a word, primary schools tried to be a place where students and bearers of cultural prosperity were educated and brought up. The elementary school perceived in this way, as well as the concept of education and upbringing, faced the teachers with additional higher demands. Teachers were required to be both transmitters of knowledge, the educators, national workers too, had a duty to create palpable teaching aids and to be an example to both students and citizens. The basic characteristics of schooling are identified by the stages of development from the old traditional way to the more modern one The 19th century’s last decade will provide the schools with the completed management system from base to top. According to the Patriarchate of Constantinople’ authorities, the Metropolitanate of Prizren inducted a system of several direct and indirect school bodies thus further shaping the development of education. It influenced the application of significant acts on the organizational arrangement in the schools themselves establishing their mutual cooperation and creating a more systematic delivery of pedagogical and instructional assistance. More favorable conditions were generated initiating faster education of staff and producing additional legal conditions for teachers from Serbia to come to these parts of the country. However, these changes in Kosovo lagged behind the changes in liberated Serbia. By the end of the 19th and the beginning of the 20th century in Kosovo, the political currents and turmoil in Serbia strongly reflected the Serbian population, as well as some doctrines of the more advanced spheres of the Turkish society. Despite numerous difficulties and obstacles, school life was being constantly reinforced. The need arose for a higher level of education than the one provided by the primary schools. Apart from Prizren, where the seminary was stationed, Priština was the town that followed, and later all the regions of the province of Kosovo which gravitated towards the town. In 1898, the Law on Secondary Schools in Serbia was passed and secondary schools were established in Priština, Prizren, and Gnjilane. Secondary schools were closely related to the primary schools in the town sharing a common principal, teachers and a school administration. Analyzing all the mentioned chapters and subchapters, it is imposed that the main goal of the research is to determine the role of education for the Serbian people at a time of social and political turmoil, as well as slavery under Turkish rule in Kosovo and Metohija, in the period from 1878 to 1912. Serbia, being liberated from the Turkish régime, began to develop and establish in every aspect, and its education achieved the more determined structure and continued a gradual improvement. Educational policy efforts resulted in literacy, an upgraded way of schooling and in empowering people to reject centuries of cultural and educational backwardness.

Османско царство (1878-1912), школски систем, наставни кадар, ученици, Патријаршијске привилегије, похађање наставе

: Ottoman Empire (1878-1912), school system, teaching staff, students, Patriarchal privileges, class attendance.

Текст