Title
Примена родно осетљивог језика у пословној комуникацији на енглеском као нематерњем језику - Ставови студентске популације пословноекономског усмерења у Републици Србији
Creator
Стефановић, М. Тамара
Copyright date
2021
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Theses Type
Докторска дисертација
Other responsibilities
mentor
Спасић, Драгана
University
Univerzitet u Prištini
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Gender sensitive language in business communication in english as a foreign language - Aspects of student population within business and economic educational field in the Rebublic of Serbia
Publisher
[Т.М. Стефановић]
Format
PDF/A (348 listova)
Abstract (sr)
Дисертација се бави анализом проблема, значаја и потенцијала родно
осетљивог језика, као и питањем у којој се мери родно осетљив језик примењује
међу студентском популацијом пословно-економског усмерења у Републици
Србији. Полази се од уверења да је родно осетљив језик и компонента
друштвених односа заснованих на равноправности и њихов одраз. Претпоставља
се да употреба родно осетљивог језика доприноси јачању и изградњи јавног
дискурса који се темељи на учтивости, уљудности, хуманости, уважавању,
скромности и слободи говора, те се у контексту мерења примене родно осетљивог
језика код поменуте циљне групе кроз рад ставља акценат на улогу наставе
енглеског језика у сврху поспешивања употребе родно осетљивог језика.
Узимајући у обзир корпоратизацију великог броја аспеката друштвеног
функционисања, пословна комуникација се схвата као канал од посебног значаја у
овом контексту. Стога се истражује веза између пословне комуникације на
енглеском језику и родно осетљивог језика. Емпиријски део истраживања пружа
увид у специфичне облике манифестовања те везе. Као инструмент је коришћен
структурисани упитник, а статистичким методом, критичком анализом дискурса и
контрастивном анализом дошло се до закључка да се ставови о родној
осетљивости рефлектују на употребу родно осетљивог језика код циљне
студентске популације, те да, стога, употреба родно осетљивог језика у настави
енглеског језика у високом образовању може допринети како развијању свести о
родној осетљивости, тако и употреби родно осетљивог језика. Консеквенце у
домену друштвеног функционисања на демократским принципима
равноправности, као и подстицање перцептивности за језичке стилске
суптилности могу допринети просперитету лингвистичке, едукативне и културне
ситуације у друштву. Дисертација препоручује употребу родно осетљивог језика у настави пословног енглеског језика у високообразовним институцијама, чиме се
доприноси друштвеном дијалогу у духу демократије и људских права, а и
унапређењу језичке праксе као такве. Рад даје дефинитивне одговоре на питање у
којој мери се примењује родно осетљив језик код студената пословно-економског
усмерења у Републици Србији. Такође, циљ наше дисертације је да стимулише
академске дебате на ову тему, те се у закључку предлажу могућности за даља
истраживања којима би она послужила као полазиште.
Abstract ()
This dissertation explores the question, significance, and potential of gender
sensitive language, as well as the use of gender sensitive language by students in
business and economics programs in the Republic of Serbia. It stems from the idea that
gender sensitive language both engenders and reflects social relations based on equality.
It emphasizes the role of business English curricula, as it assumes that gender sensitive
language ensures the creation and enhancement of the public discourse anchored in
politeness, courtesy, humaneness, respect, humbleness, and freedom of speech. The
expereimental part of the research was based on the survey. Applying a statistical
method, critical discourse analysis, and contrastive analysis resulted in the conclusion
about the connection between student perception of gender sensitivity and their use of
gender sensitive language. Hence, it is assumed that the introduction of gender sensitive
language in the higher education business English language curricula can contribute to
both raising awareness of gender sensitivity and the use of gender sensitive language.
The consequences in the realm of social functioning on democratic principles of
equality, as well as enhancing the perceptiveness about language stzlistic subtleties can
engender linguistic, educational, and cultural prosperity in the society. Since many
aspects of the contemporary world have been corporatized, business communication is
perceived as a channel of major importance. Therefore, the research investigates the
dynamic within the link between business communication in English and gender
sensitive language. The empirical part of the research offers insights into the specific
manifestations of the nexus. The dissertation recommends the use of gender sensitive
language in business English courses at the institutions of higher education as a
contribution to the public dialogue in the spirit of democracy and human rights, and the
advancement of communication. The study offers definitive answers to the questions it poses about the use of gender sensitive language by the students in business and
economics programs. These answers are understood as an invaluable stimulus for the
academic debate and the continuation of the research in the proposed thematic frame
and conceptual key.
Authors Key words
родно осетљив језик, енглески језик, српски језик, род,
корпоративна култура, доминација, родна равноправност, пословна
комуникација, толеранција, људска заједница
Authors Key words
gender sensitive language, English language, Serbian language, gender,
corporate culture, dominance, gender equality, business communication, tolerance,
humanity.
Type
Текст
Abstract (sr)
Дисертација се бави анализом проблема, значаја и потенцијала родно
осетљивог језика, као и питањем у којој се мери родно осетљив језик примењује
међу студентском популацијом пословно-економског усмерења у Републици
Србији. Полази се од уверења да је родно осетљив језик и компонента
друштвених односа заснованих на равноправности и њихов одраз. Претпоставља
се да употреба родно осетљивог језика доприноси јачању и изградњи јавног
дискурса који се темељи на учтивости, уљудности, хуманости, уважавању,
скромности и слободи говора, те се у контексту мерења примене родно осетљивог
језика код поменуте циљне групе кроз рад ставља акценат на улогу наставе
енглеског језика у сврху поспешивања употребе родно осетљивог језика.
Узимајући у обзир корпоратизацију великог броја аспеката друштвеног
функционисања, пословна комуникација се схвата као канал од посебног значаја у
овом контексту. Стога се истражује веза између пословне комуникације на
енглеском језику и родно осетљивог језика. Емпиријски део истраживања пружа
увид у специфичне облике манифестовања те везе. Као инструмент је коришћен
структурисани упитник, а статистичким методом, критичком анализом дискурса и
контрастивном анализом дошло се до закључка да се ставови о родној
осетљивости рефлектују на употребу родно осетљивог језика код циљне
студентске популације, те да, стога, употреба родно осетљивог језика у настави
енглеског језика у високом образовању може допринети како развијању свести о
родној осетљивости, тако и употреби родно осетљивог језика. Консеквенце у
домену друштвеног функционисања на демократским принципима
равноправности, као и подстицање перцептивности за језичке стилске
суптилности могу допринети просперитету лингвистичке, едукативне и културне
ситуације у друштву. Дисертација препоручује употребу родно осетљивог језика у настави пословног енглеског језика у високообразовним институцијама, чиме се
доприноси друштвеном дијалогу у духу демократије и људских права, а и
унапређењу језичке праксе као такве. Рад даје дефинитивне одговоре на питање у
којој мери се примењује родно осетљив језик код студената пословно-економског
усмерења у Републици Србији. Такође, циљ наше дисертације је да стимулише
академске дебате на ову тему, те се у закључку предлажу могућности за даља
истраживања којима би она послужила као полазиште.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.