Rhetorical heritage of Serbian middle ages: orations and encomia Риторическое наследие Сербского средневековья: слова и похвалы

[И. А. Плаовић]

193 стр.

Српска књижевност - српска средњовековна књижевност / Serbian literature - medieval literature

Овај рад је посвећен истраживању српских средњовековних похвалних слова, у светлости њиховог реторичког наслеђа, које подразумева различите елементе реторичке теорије и праксе што су у стару словенску и српску традицију ушли посредством византијске и ранохришћанске културе. Исто тако, у раду настојимо и да интерпретирамо наше најстарије реторичко наслеђе са становишта савремених реторичких теорија. Први део рада заузимају теоријска разматрања различитих аспеката реторичности, на основу којих се поставља и специфична методологија реторичког тумачења похвалних слова. Централни део рада заузима покушај успостављања корпуса српских похвалних слова; он се састоји из књижевноисторијског прегледа, расправе о жанровским одређењима, и истраживања рукописног наслеђа сваке похвале понаособ. Истраживањем су обухваћена следећа дела: Похвала светима Симеону и Сави Теодосија Хиланддарца, Слово о светом кнезу Лазару непознатог Раваничанина, Слово о светом кнезу Лазару Данила Бањског, Похвала кнезу Лазару монахиње Јефимије, Похвално слово кнезу Лазару непознатог писца, Похвално слово светом кнезу Лазару Андонија Рафаила, Похвално слово првомученику Стефану и Похвално слово великомученику Георгију Григорија Цамблака, Похвала светом Димитрију Солунском и Похвала светом Николи Мирликијском Димитрија Кантакузина и Похвално слово Стефану Штиљановићу непознатог писца. Трећи део рада посвећен је реторичкој интерпретацији ових књижевних дела, док у завршним деловима рада покушавамо да изведемо синтетички закључак о главним особинама похвале као књижевног и реторичког жанра српског средњег века.

This work is dedicated to the research of Serbian medieval encomia, in the light of their rhetorical heritage, which includes various elements of rhetorical theory and practice that entered into the old Slavic and Serbian tradition through Byzantine and early Christian culture. Likewise, in this work we try to interpret our oldest rhetorical heritage from the point of view of contemporary rhetorical theories. The first part of this thesis is dedicated to theoretical considerations of various aspects of rhetoric, on the basis of which a specific methodology of rhetorical interpretation of encomium is established. The central part of the work is an attempt to establish a corpus of Serbian encomia; this part consists of a literary-historical review, a discussion about genre definitions, and research into the manuscript heritage of each encomium individually. The research includes the following works: Encomium to Saints Simeon and Sava by Theodosius of Hilandar, encomium to Saint Prince Lazar by an unknown monk from Ravanica monastery, Encomium to Saint Prince Lazar by patriarch Danilo the III, Encomium to Prince Lazar by Jefimija, Encomium to Prince Lazar by an unknown writer, Encomium to Saint Prince Lazar by Andonius Raphail, Encomium to the first martyr Stefan and Encomium to the great martyr George by Gregory Tsamblak, Encomium to St. Demetrius of Thessalonica and Encomium to St. Nicholas of Myra by Demetrius Kantakouzenos and encomium to Stefan Štiljanović by an unknown writer. The third part of the thesis is dedicated to the rhetorical interpretation of these literary works, while in the final part of the work we attempt to draw a synthetic conclusion about the main features of encomium as a literary and rhetorical genre of the Serbian Middle Ages.

средњовековна књижевност, реторика, похвала, слово, археографија, поетика, рукописно наслеђе

Serbian medieval literature, rhetoric, hermeneutics, praise, encomium, manuscript heritage, poetics

821.163.41'04.09:808.5(043.3)

Tekst