Adaptive skills in children with communication disorders

[С. Ћаласан]

174 листова

Специјална едукација и рехабилитација - Поремећаји комуникације у логопедији / Special education and rehabilitation - Communication disorders in speech and language pathology

Конструкт адаптивног понашања укључује вештине које су појединцу неопходне како би задовољио своје личне потребе и могао да одговори на социјалне и културолошке захтеве средине. Током времена, способност да се примерено и адекватно делује у различитим ситуацијама проширила се на скупове вештина који укључују не само социјалну компетенцију (социјалне адаптивне вештине) већ и вештине које су дио свакодневног живота, као што су рецептивно-експресивни речник и функционална акдемска знања (концептуалне адаптивне вештине) и способност бриге о себи у свом дому и у оквиру заједнице (практичне адаптивне вештине). Процена адаптивног понашања неизоставан је део у идентификацији и класификацији интелектуалне ометености, али и важан показатељ развоја деце са другим развојним поремећајима и деце типичног развоја (ТР). Основни циљ овог истраживања је био да се утврди ниво овладаности адаптивним вештинама (концептуалним, социјалним, практичним) код деце са специфичним језичким поремећајем (СЈП), деце са поремећајем из спектра аутизма (ПСА), деце са лаком интелектуалном ометеношћу (ЛИО) и ТР деце. Такође, циљ је био и да се утврди однос између профила адаптивног понашања код деце са СЈП, ПСА, ЛИО и ТР деце. Поред тога, циљ истраживања је био и да се утврди однос између адаптивног понашања и индикатора социо-економског статуса (СЕС) (образовање родитеља, радни статус родитеља, приходи породице, брачни статус родитеља, број браће и сестара) код испитиваних група. Истраживање је спроведено на узорку од 183 испитаника, оба пола, узраста од 4 до 14 година (9,22±2,79). Укупан узорак подељен је у четири групе, три клиничке и једну контролну. Прву клиничку групу чинило је 31 дете са СЈП; другу групу 30 деце са ПСА; трећу групу 33 деце са ЛИО. Контролна група је обухватила 89 ТР деце, без неуролошких, сензорних и тешких телесних оштећења, просечне или натпросечне интелигенције. За процену адаптивних вештина (концептуалних, социјалних, практичних) коришћена је Дијагностичка скала за процену адаптивног понашања (Adaptive Behaviour Diagnostic Scale − ABDS; Pearson et al., 2016). Истраживање је реализовано током 2020/2021. године у удружењима за децу и омладину са потребом за посебном подршком, предшколском установама, редовним и специјалним школама у Републици Српској. Резултати истраживања су показали да деца са СЈП, ПСА и ЛИО имају значајно лошија постигнућа у поређењу са ТР децом, како на нивоу укупног адаптивног скора, тако и на нивоу појединачних адаптивних домена, концептуалном, социјалном и практичном. Деца са СЈП имају значајно боља постигнућа од деце са ЛИО и ПСА на свим испитиваним адаптивним доменима и укупном адаптивном скору. Деца са ЛИО имају значајно боља постигнућа на социјалном и практичном домену и укупном адаптивном скору у односу на децу са ПСА. Значајна разлика у постигнућима деце са ПСА у односу на децу са ЛИО није утврђена само у резултатима на концептуалном домену. Даље, резултати показују да деца са СЈП и ЛИО имају сличан профил адаптивног функционисања, то јест, имају највише вредности скорова у оквиру практичног домена, затим у оквиру социјалног домена, док су најнижи скорови уочени у домену концептуалних вештина (концептуални ˂ социјални ˂ практични домен). Са друге стране, деца са ПСА и ТР деца су најбоља у практичном домену, затим у концептуалном, док у домену социјалних вештина имају најнижа постигнућа (социјални ˂ концептуални ˂ практични домен). Сумирањем резултата и постигнућа деце испитиваних група на концептуалном, социјалном и практичном домену и укупном адаптивном скору, у односу на индикаторе СЕС-а, утврђено је да образовање мајке и оца и радни статус мајке остварују значајан утицај на постигнућа деце на свим испитиваним адаптивним доменима и укупном адаптивном скору. Брачни статус родитеља има значајан утицај на постигнућа деце на концептуалном и практичном домену и укупном адаптивном скору. Приходи породице остварују значајан утицај на постигнућа деце у практичном домену, док број браће и сестара има значајан утицај на постигнућа деце у концептуалном домену. Добијени резултати могу дати допринос у идентификацији тешкоћа и капацитета деце са СЈП, ПСА и ЛИО у подручју адаптивних вештина (концептуалних, социјалних, практичних). На основу добијених налаза могуће је дефинисати смернице за креирање едукативних и рехабилитационих програма подршке овој деци, што има посебан значај за стручњаке (логопеде, специјалне едукаторе и рехабилитаторе) који раде у пракси са овом децом.

The construct of adaptive behavior includes skills that individuals need to meet their personal needs and be able to respond to the social and cultural demands of the environment. Over time, the ability to act appropriately and adequately in a variety of situations has expanded to skill sets that include not only social competence (social adaptive skills), but also skills that are part of everyday living, such as receptive-expressive vocabulary, functional academic knowledge (conceptual adaptive skills) as well as the ability to take care of oneself in one's home and within the community (practical adaptive skills). Assessment of adaptive behavior is an indispensable part in the identification and classification of intellectual disabilities, but also an important indicator of the development of children with other developmental disorders and children with typical development. The aim of this research was to determine the level of mastery of adaptive skills (conceptual, social, practical) in children with specific language impairment (SLI), children with autism spectrum disorder (ASD) and childrens with mild intelectaul disabilities (MID), as well as children with typical development (TD). Also, the goal was to determine the relationship between the profile of adaptive behavior in children with SLI, ASD, MID and TD children. In addition, the aim of the research was to determine the relationship between adaptive behavior and SES indicators (parental education, parents 'employment status, family income, parents' marital status, number of siblings) at the examined groups. The study was conducted on a sample of 183 subjects, both sexes, aged 4 to 14 years (9.22 ± 2.79). The total sample was divided into four groups, three clinical and one control. The first clinical group consisted of 31 children with SLI; another group of 30 children with ASD; the third group of 33 children with MID. The control group included 89 TD children, without neurological, sensory and physical impairments, average or above average intelligence. The Adaptive Behavior Diagnostic Scale (ABDS; Pearson et al., 2016) was used to assess adaptive skills (conceptual, social, practical). The research was realized during 2020/2021. years in Associations for children and youth with the need for special support, preschools, regular and special schools in the Republic of Srpska. The results of the research showed that children with SLI, ASD and MID have significantly worse achievements compared to TD children in overall score of ABDS scale, as well as on individual domains. Children with SLI have significantly better score than children with MID and ASD in all adaptive test domains and overall adaptive score. Children with MID have significantly better social and practical domain score and overall adaptive score compared to children with ASD. A significant difference in the achievements of children with ASD compared to children with MID was not determined only in the results in the conceptual domain. Furthermore, the results show that children with SLI and MID have a similar profile of adaptive functioning, actually, they have the highest score values within the practical domain, then within the social domain, while the lowest scores were observed in the domain of conceptual skills (conceptual ˂ social ˂ practical domain). On the other hand, children with ASD and TD children are the best in the practical domain, then in the conceptual domain, while in the domain of social skills they have the lowest achievements (social ˂ conceptual ˂ practical domain). Summarizing the results and achievements of children in the study groups in the conceptual, social and practical domain and the overall adaptive score, in relation to SES indicators, it was found that education of mother and father and working status of mothers have a significant impact on children's achievements in all individual domains, as well as in overall adaptive score. Marital status of parents has a significant impact on children's achievements in the conceptual and practical domain and the overall adaptive score. Family income has a significant impact on children's achievements in the practical domain, while the number of siblings has a significant impact on children's achievements in the conceptual domain. The obtained results can contribute to the identification of difficulties and capacities of children with SLI, ASD and MID in the field of adaptive skills (conceptual, social, practical). Based on the findings, it is possible to define guidelines for creating educational and rehabilitation programs to support these children, which is of particular importance for professionals (speech therapists, special educators and rehabilitators) who work in practice with these children.

Конструкт адаптивног понашања укључује вештине које су појединцу неопходне како би задовољио своје личне потребе и могао да одговори на социјалне и културолошке захтеве средине. Током времена, способност да се примерено и адекватно делује у различитим ситуацијама проширила се на скупове вештина који укључују не само социјалну компетенцију (социјалне адаптивне вештине) већ и вештине које су дио свакодневног живота, као што су рецептивно-експресивни речник и функционална акдемска знања (концептуалне адаптивне вештине) и способност бриге о себи у свом дому и у оквиру заједнице (практичне адаптивне вештине). Процена адаптивног понашања неизоставан је део у идентификацији и класификацији интелектуалне ометености, али и важан показатељ развоја деце са другим развојним поремећајима и деце типичног развоја (ТР). Основни циљ овог истраживања је био да се утврди ниво овладаности адаптивним вештинама (концептуалним, социјалним, практичним) код деце са специфичним језичким поремећајем (СЈП), деце са поремећајем из спектра аутизма (ПСА), деце са лаком интелектуалном ометеношћу (ЛИО) и ТР деце. Такође, циљ је био и да се утврди однос између профила адаптивног понашања код деце са СЈП, ПСА, ЛИО и ТР деце. Поред тога, циљ истраживања је био и да се утврди однос између адаптивног понашања и индикатора социо-економског статуса (СЕС) (образовање родитеља, радни статус родитеља, приходи породице, брачни статус родитеља, број браће и сестара) код испитиваних група. Истраживање је спроведено на узорку од 183 испитаника, оба пола, узраста од 4 до 14 година (9,22±2,79). Укупан узорак подељен је у четири групе, три клиничке и једну контролну. Прву клиничку групу чинило је 31 дете са СЈП; другу групу 30 деце са ПСА; трећу групу 33 деце са ЛИО. Контролна група је обухватила 89 ТР деце, без неуролошких, сензорних и тешких телесних оштећења, просечне или натпросечне интелигенције. За процену адаптивних вештина (концептуалних, социјалних, практичних) коришћена је Дијагностичка скала за процену адаптивног понашања (Adaptive Behaviour Diagnostic Scale − ABDS; Pearson et al., 2016). Истраживање је реализовано током 2020/2021. године у удружењима за децу и омладину са потребом за посебном подршком, предшколском установама, редовним и специјалним школама у Републици Српској. Резултати истраживања су показали да деца са СЈП, ПСА и ЛИО имају значајно лошија постигнућа у поређењу са ТР децом, како на нивоу укупног адаптивног скора, тако и на нивоу појединачних адаптивних домена, концептуалном, социјалном и практичном. Деца са СЈП имају значајно боља постигнућа од деце са ЛИО и ПСА на свим испитиваним адаптивним доменима и укупном адаптивном скору. Деца са ЛИО имају значајно боља постигнућа на социјалном и практичном домену и укупном адаптивном скору у односу на децу са ПСА. Значајна разлика у постигнућима деце са ПСА у односу на децу са ЛИО није утврђена само у резултатима на концептуалном домену. Даље, резултати показују да деца са СЈП и ЛИО имају сличан профил адаптивног функционисања, то јест, имају највише вредности скорова у оквиру практичног домена, затим у оквиру социјалног домена, док су најнижи скорови уочени у домену концептуалних вештина (концептуални ˂ социјални ˂ практични домен). Са друге стране, деца са ПСА и ТР деца су најбоља у практичном домену, затим у концептуалном, док у домену социјалних вештина имају најнижа постигнућа (социјални ˂ концептуални ˂ практични домен). Сумирањем резултата и постигнућа деце испитиваних група на концептуалном, социјалном и практичном домену и укупном адаптивном скору, у односу на индикаторе СЕС-а, утврђено је да образовање мајке и оца и радни статус мајке остварују значајан утицај на постигнућа деце на свим испитиваним адаптивним доменима и укупном адаптивном скору. Брачни статус родитеља има значајан утицај на постигнућа деце на концептуалном и практичном домену и укупном адаптивном скору. Приходи породице остварују значајан утицај на постигнућа деце у практичном домену, док број браће и сестара има значајан утицај на постигнућа деце у концептуалном домену. Добијени резултати могу дати допринос у идентификацији тешкоћа и капацитета деце са СЈП, ПСА и ЛИО у подручју адаптивних вештина (концептуалних, социјалних, практичних). На основу добијених налаза могуће је дефинисати смернице за креирање едукативних и рехабилитационих програма подршке овој деци, што има посебан значај за стручњаке (логопеде, специјалне едукаторе и рехабилитаторе) који раде у пракси са овом децом.

adaptive behavior, adaptive skills, conceptual domain, social domain, practical domain, developmental language disorders, autism spectrum disorder, mild intellectual disability, typical development

159.9.019.4-053.5:616.896(043.3) 316.6:81'234-053.5(043.3)

Tekst