Title
Утицај карактеристика гласа на квалитет комуникације код одраслих особа са депресивним поремећајем
Creator
Calić, Gordana, 1992-
CONOR:
79481097
Copyright date
2024
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija (CC BY-NC-SA 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 02.07.2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Alternative title
Impact of voice characteristics on quality of communication in adults with depressive disorders
Publisher
[Г. Цалић]
Format
180 стр.
description
Логопедија - Поремећаји говора / Speech and Language Pathology - Speech disorders
Abstract (sr)
Општи циљ истраживања био је да се утврде акустичке и перцептивне карактеристике гласа и говора код одраслих особа са депресивним поремећајем, њихова повезаност и утицај на квалитет комуникације ових особа. Подстакнутост темом повезивања гласа, говора и комуникације са депресијом проистекла је прегледом великог броја претежно иностраних радова у којима се истиче важна улога гласа као физиолошког и патофизиолошког маркера, а са циљем продубљивања теме у контексту комуникације.
Узорак истраживања обухватио је 100 испитаника, од којих је 45 чинило експерименталну групу (испитаници са депресивним поремећајем) и 55 контролну групу (испитаници без дијагностикованог депресивног поремећаја и без симптома депресивности). Обухваћени су испитаници оба пола, старосне доби између 19 и 64 године. Испитаници се нису статистички значајно разликовали према полу и узрасту.
Мерни инструменти коришћени у истраживању су: (1) за акустичку анализу гласа - софтверски програм Мултидимензионалне анализе гласа и говора (Multidimensional voice program analysis, MDVP) помоћу специјализоване компјутерске лабораторије за говор „Kay Elemetrics” корпорације (модел 4300); (2) за перцептивну анализу гласа – ГРБАС скала (GRBAS scale, Isshiki et al., 1969); (3) за процену квалитета комуникације – скала Индекс гласовног оштећења (The Voice Handicap Index, VHI, Jacobson et al., 1997), и (4) за процену присуства/одсуства симптома депресивности и степена депресије коришћена је Монтгомери-Ашбергова скала за процену депресивности (Montgomery–Åsberg Depression Rating Scale, MADRS, Montgomery & Åsberg, 1979).
Резултати истраживања показују да се акустичке и перцептивне карактеристике гласа статистички значајно разликују код особа са депресивним поремећајем у односу на испитанике контролне групе, као и да међу овим карактеристикама постоји значајна повезаност. Просечне вредности скоро свих параметара су веће код испитаника са депресивним поремећајем. Квалитет комуникације на основу самопроцене степена хендикепа условљеног гласом се статистички значајно разликује код особа са депресивним поремећајем у односу на контролну групу испитаника. Осим тога, постоје одређене разлике у акустичким, перцептивним карактеристикама гласа и квалитету комуникације између одраслих особа са депресивним поремећајем различитог степена тежине депресије. Акустичке и перцептивне карактеристике гласа су делимично значајно повезане са квалитетом комуникације код одраслих особа са депресивним поремећајем и утичу на квалитет комуникације.
Карактеристике гласа, у контексту комуникације, имају потенцијал индикативног маркера у категоризовању депресивног поремећаја, што одражава савременији глобални правац у детекцији менталног поремећаја. Резултати подстичу наду у правцу мултидисциплинарности и увођења допунске свеобухватне анализе гласа и говора у проучавању и разумевању менталног здравља
Abstract (en)
The general goal of the research was to determine the acoustic and perceptual characteristics of voice and speech in adults with depressive disorders, their relationship, and their impact on the quality of communication of these individuals. The motivation behind exploring the connection between voice, speech, and communication with depression stemmed from the review of a large number of predominantly foreign studies that emphasize the important role of voice as a physiological and pathophysiological marker, with the aim to delve deeper into this topic in the context of communication.
The research sample included 100 participants, with 45 individuals in the experimental group (participants with depressive disorders) and 55 individuals in the control group (participants without diagnosed depressive disorders and depression symptoms). Both male and female participants were included in the study, with ages ranging from 19 to 64 years. The participants did not differ statistically significantly in gender and age.
The research used the following measurement instruments: (1) for acoustic voice analysis, Multidimensional Voice Program Analysis (MDVP) software with the specialized computer laboratory for speech by Kay Elemetrics Corporation (model 4300); (2) for perceptual voice analysis, GRBAS scale (Isshiki et al., 1969); (3) for assessing communication quality, the Voice Handicap Index scale (VHI, Jacobson et al., 1997), and (4) for assessing the presence/absence of depression symptoms and the degree of depression, the Montgomery-Åsberg Depression Rating Scale (MADRS, Montgomery & Åsberg, 1979).
The results of the research indicate that the acoustic and perceptual characteristics of the voice significantly differ between individuals with depressive disorders and the control group, and that there is a significant correlation between these characteristics. The average values of almost all parameters are higher in participants with depressive disorders. The quality of communication based on self-assessment of the degree of voice-related handicap significantly differs between individuals with depressive disorders and the control group. In addition, there are certain differences in acoustic, perceptual characteristics of the voice and the quality of communication between adults with depressive disorders of different degrees of severity. Acoustic and perceptual voice characteristics are partially significantly associated with the quality of communication in adults with depressive disorders and influence the quality of communication.
In the context of communication, voice characteristics have the potential of an indicative marker in the categorization of depressive disorder, which reflects a more contemporary global trend in the detection of mental disorders. The results inspire hope towards multidisciplinarity and the introduction of complementary comprehensive voice and speech analysis in the study and understanding of mental health.
Authors Key words
глас, депресија, квалитет комуникације
Authors Key words
voice, depression, quality of communication
Classification
376:[616.895.4:81'234(043.3)
81'234:316.454.5:[616.895.4(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Општи циљ истраживања био је да се утврде акустичке и перцептивне карактеристике гласа и говора код одраслих особа са депресивним поремећајем, њихова повезаност и утицај на квалитет комуникације ових особа. Подстакнутост темом повезивања гласа, говора и комуникације са депресијом проистекла је прегледом великог броја претежно иностраних радова у којима се истиче важна улога гласа као физиолошког и патофизиолошког маркера, а са циљем продубљивања теме у контексту комуникације.
Узорак истраживања обухватио је 100 испитаника, од којих је 45 чинило експерименталну групу (испитаници са депресивним поремећајем) и 55 контролну групу (испитаници без дијагностикованог депресивног поремећаја и без симптома депресивности). Обухваћени су испитаници оба пола, старосне доби између 19 и 64 године. Испитаници се нису статистички значајно разликовали према полу и узрасту.
Мерни инструменти коришћени у истраживању су: (1) за акустичку анализу гласа - софтверски програм Мултидимензионалне анализе гласа и говора (Multidimensional voice program analysis, MDVP) помоћу специјализоване компјутерске лабораторије за говор „Kay Elemetrics” корпорације (модел 4300); (2) за перцептивну анализу гласа – ГРБАС скала (GRBAS scale, Isshiki et al., 1969); (3) за процену квалитета комуникације – скала Индекс гласовног оштећења (The Voice Handicap Index, VHI, Jacobson et al., 1997), и (4) за процену присуства/одсуства симптома депресивности и степена депресије коришћена је Монтгомери-Ашбергова скала за процену депресивности (Montgomery–Åsberg Depression Rating Scale, MADRS, Montgomery & Åsberg, 1979).
Резултати истраживања показују да се акустичке и перцептивне карактеристике гласа статистички значајно разликују код особа са депресивним поремећајем у односу на испитанике контролне групе, као и да међу овим карактеристикама постоји значајна повезаност. Просечне вредности скоро свих параметара су веће код испитаника са депресивним поремећајем. Квалитет комуникације на основу самопроцене степена хендикепа условљеног гласом се статистички значајно разликује код особа са депресивним поремећајем у односу на контролну групу испитаника. Осим тога, постоје одређене разлике у акустичким, перцептивним карактеристикама гласа и квалитету комуникације између одраслих особа са депресивним поремећајем различитог степена тежине депресије. Акустичке и перцептивне карактеристике гласа су делимично значајно повезане са квалитетом комуникације код одраслих особа са депресивним поремећајем и утичу на квалитет комуникације.
Карактеристике гласа, у контексту комуникације, имају потенцијал индикативног маркера у категоризовању депресивног поремећаја, што одражава савременији глобални правац у детекцији менталног поремећаја. Резултати подстичу наду у правцу мултидисциплинарности и увођења допунске свеобухватне анализе гласа и говора у проучавању и разумевању менталног здравља
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.