Title
Промене у политици историје и култури сећања у Европи: случај Србија
Creator
Popović, Dragan M., 1980-
CONOR:
53206025
Copyright date
2024
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 09.04.2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Changes in the history politics and the memory culture in Europe - the Serbian case: 1980-1990
Publisher
[Д. М. Поповић]
Format
364 стр.
description
Историја - Општа савремена историја / History -
Contemporary history.
Abstract (sr)
У раду се истражује промена у култури сећања и политици историје у Европи од 1980. до 1990. на примеру Србије. У току ове деценије дошло је до тектонских промена у начину како су грађани Србије (и Југославије) памтили сопствену прошлост. Ове промене узроковане су деловањем националистичке идеологије, тј. њој одговарајуће политике историје кроз метод историјског ревизионизма. Основни циљ рада је да испита разлоге промена у култури сећања, начин на који су извођене, кључне актере који су у томе учествовали и коначно, резултате промена у култури сећања. Методологија рада се састоји од комбинације класичног историографског метода, затим компаративног метода и методологије мултидисциплинарних научних области какве су студије национализма и студије сећања.
У раду се доказује да је култура сећања у Србији мењана кроз коришћење методе циљаног ревизионизма од стране заступника националистичке идеологије и њихових савезника у ауторитарној власти у Србији након 1987. године. Ово савезништво, како показујемо у раду, било је кључно за победу идеологије национализма. Рад истражује измене културе сећања кроз измене односа према кључним елементима дотадашњег колективног памћења – држави, оснивачком миту (Народноослободилачкој борби) и нацији, укључујући и промене начина како су људи памтили далеку прошлост, Први и Други светски рат, период Титове власти, као и односе са другим нацијама у Југославији. Промене у култури сећања нису биле ни лаке нити су прошле без отпора, пошто је претходно колективно памћење било веома живо и дубоко укорењено међу људима. Један од резултата промена у култури сећања било је и пристајање грађана на рат за територије 1990-их у који су их повели ауторитарна власта и националистичка идеологија.
Abstract (en)
The paper examines the change in the memory culture and the history politics in Europe from 1980 to 1990 using the case of Serbia. During this decade, there were tectonic changes in the way the citizens of Serbia (and Yugoslavia) remembered their past. These changes were caused by the action of the nationalist ideology and its history politics through the method of historical revisionism. The main goal of the paper is to examine the reasons for the changes in the memory culture, the way they were carried out, the key actors who participated in it, and finally, the results of these changes. The methodology of the work consists of a combination of the classic historiographical method, then the comparative method and the methodology of multidisciplinary scientific fields such as studies of nationalism and memory studies.
The paper proves that the memory culture in Serbia was changed through the use of the method of targeted revisionism by representatives of the nationalist ideology and their allies in the authoritarian government in Serbia after 1987. This alliance, as we show in the paper, was crucial for the victory of the ideology of nationalism. The paper explores the changes in the memory culture through the changes in the relationship towards the key elements of the previous collective memory - the state, the founding myth (National Liberation Struggle) and the nation, including changes in the way people remembered the distant past, the First and Second World Wars, the period of Tito's rule, as well as relationships with other nations in Yugoslavia. Changes in the memory culture were neither easy nor did they pass without resistance, since the previous collective memory was very alive and deeply rooted among people. One of the results of the changes in the memory culture was the consent of the citizens to the war for the territories in the 1990s, into which they were led by the authoritarian government and nationalist ideology
Authors Key words
култура сећања, колективно памћење, историјски ревизионизам, национализам, Србија, Југославија, 1980-е
Authors Key words
memory culture, collective memory, historical revisionism, nationalism, Serbia, Yugoslavia, 1980s
Classification
930:32(4)(043.3)
316.7:930(497.11)"1980/1990"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У раду се истражује промена у култури сећања и политици историје у Европи од 1980. до 1990. на примеру Србије. У току ове деценије дошло је до тектонских промена у начину како су грађани Србије (и Југославије) памтили сопствену прошлост. Ове промене узроковане су деловањем националистичке идеологије, тј. њој одговарајуће политике историје кроз метод историјског ревизионизма. Основни циљ рада је да испита разлоге промена у култури сећања, начин на који су извођене, кључне актере који су у томе учествовали и коначно, резултате промена у култури сећања. Методологија рада се састоји од комбинације класичног историографског метода, затим компаративног метода и методологије мултидисциплинарних научних области какве су студије национализма и студије сећања.
У раду се доказује да је култура сећања у Србији мењана кроз коришћење методе циљаног ревизионизма од стране заступника националистичке идеологије и њихових савезника у ауторитарној власти у Србији након 1987. године. Ово савезништво, како показујемо у раду, било је кључно за победу идеологије национализма. Рад истражује измене културе сећања кроз измене односа према кључним елементима дотадашњег колективног памћења – држави, оснивачком миту (Народноослободилачкој борби) и нацији, укључујући и промене начина како су људи памтили далеку прошлост, Први и Други светски рат, период Титове власти, као и односе са другим нацијама у Југославији. Промене у култури сећања нису биле ни лаке нити су прошле без отпора, пошто је претходно колективно памћење било веома живо и дубоко укорењено међу људима. Један од резултата промена у култури сећања било је и пристајање грађана на рат за територије 1990-их у који су их повели ауторитарна власта и националистичка идеологија.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.