Socio-demographic and ideological factors of populist orientation - a cross-national study

[А. Драгојевић]

167 стр.

Психологија - Социјална психологија / Psychology - Social Psychology

Популизам се на индивидуалном нивоу манифестује на више начина. Нови концепт „популистичка оријентацијa“ обједињује све ове индикаторе и он се састоји од популистичких ставова и подршке популистичким странкама исказане кроз гласање и позитивне ставове. Теоријски и емпиријски радови постулирају постојање везе између популизма, национализма и ауторитарности те је за потребе овог рада осмишљен још један нов појам – антилиберална тријада, који обухвата ова три конструкта. Циљ рада је био да се провере односи свих раније наведених елемената али и да се провери теоријска и психометријска заснованост елемената популизма као таквих. Истраживање се састојало од две подстудије изведене на територији Србије и Албаније. Прва подстудија је рађена на општој популацији ових држава на национално репрезентативним узорцима пунолетних грађана (Србија, без Косова N=997, Албанија N=995). Подаци су прикупљани телефонским и интернет анкетама. Популистички ставови су испитивани модификованим упитником Акерманове и сарадника. Друга подстудија је подразумевала испитивање експерата о популистичким карактеристикама политичких покрета. У Србији је учествовало петоро експерата, у Албанији троје. Експерти су испитивани коришћењем скраћене верзије ПОППА методологије. Истраживање, посебно на експертима, указује на потребу за већом прецизношћу у постављању дефиниција популизма и самим тим и у пратећим истраживачким материјалима. Резултати указују на комплексан однос елемената унутар популистичке оријентације. Популистички ставови и популистичко гласачко понашање нису у једнозначној вези и други фактори, као што су статус странке за коју се гласа, имају битну улогу у њиховом односу. Веза између популистичких ставова, ауторитарности и национализма је потврђена на оба узорка и они су у стабилној вези при чему успевају да задрже своју дистинктивност. Претходни радови популисте у народу профилишу као младе, необразоване и сиромашније мушкарце. У овој студији тај профил није у потпуности репродукован. Разлика између полова није потврђена на већини елемената популистичке оријентације. У Албанији популистички ставови јачају са годинама, док у Србији су старији склонији популистичком гласању. Социо-економски статус у Србији нема значајну везу са популистичким ставовима али је у вези са мањом склоношћу ка популистичком гласању. У Албанији са статусом опада склоност популистичким ставовима али расте склоност популистичком гласању.

At individual level populism manifests in multitude of ways. The new concept of "populist orientation" encompasses all these indicators and is comprised of populist attitudes and support for populist political parties expressed through voting behavior and general positive opinions. Theoretical and empirical studies suggest a connection between populism, nationalism, and authoritarianism. For the purposes of this paper, another new concept is introduced – the anti-liberal triad, encompassing these three mentioned constructs. Our goal is to examine the relationships among these elements and assess the theoretical and psychometric foundations of populism as phenomenon. The research consisted of two sub-studies conducted in Serbia and Albania. The first sub-study involved the general population of these countries, with nationally representative samples of adults (Serbia, excluding Kosovo N=997, Albania N=995). Data was collected through telephone and online surveys. Populist attitudes were assessed using a modified questionnaire by Ackerman et.al. The second sub-study focused on experts' opinions on the populist characteristics of political movements. Five experts participated in Serbia, and three in Albania. They were examined using a shortened version of the POPPA methodology. The research, especially among experts, highlights the need for greater precision in defining populism and implementing it in accompanying research materials. The results indicate a complex relationship among elements within populist orientation. Populist attitudes and voting behavior do not have a straightforward correlation, and other factors, such as the party's status, play a significant role in their relationship. The link between populist attitudes, authoritarianism, and nationalism is confirmed in both samples, while at same time they maintain their distinctiveness. Contrary to previous studies which profiled average populist as young, uneducated, and poor male, this study does not entirely reproduce that profile. In Albania, populist attitudes strengthen as people get older, while in Serbia, older individuals tend to lean towards populist voting. Socio-economic status in Serbia does not have a significant connection with populist attitudes, but it is associated with a lower inclination toward populist voting. In Albania, as status decreases, the tendency towards populist attitudes declines, but there is an increase in the tendency to vote for populist candidates.

Популизам, популистичка оријентација, ауторитарност, национализам, социо- демографске одлике

Populism, populist orientation, authoritarianism, nationalism, socio-demographic characteristics

316.64:321(043.3) 329.17:316.64(497.11)(043.3) 329.17:316.64(496.5)(043.3)

Tekst