Title
Манастир Девич од 1912.
до 2012. године
Creator
Стојковић, Д. Бобан
Copyright date
2024
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Theses Type
Докторска дисертација
Other responsibilities
mentor
Виријевић, Владан
University
Univerzitet u Prištini
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Devič monastery from 1912 to 2012
Publisher
[Б.Д. Стојковић}
Format
PDF/A (280 listova)
Abstract (sr)
У метохијској области Дренице, надомак Србице, налази се манастир са
црквом посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице. Целина је сукцесивно
формирана око гроба локалног светитеља, пустиножитеља Јоаникија Девичког
(†1430), многобројним променама и доградњама током пуних пет векова
постојања.
По предању манастир је подигао српски деспот Ђурађ Бранковић око 1434.
године. По истој традицији, деспот је цркву посветио Ваведењу Пресвете
Богородице, у спомен оздрављења своје кћери – девице. Манастир je поседовао
богату збирку рукописних и штампаних књига (у њему је 1872. године било више
од сто рукописних и око десет књига, штампаних српском ћирилицом).
На основу архивских докумената и забележених сведочења, са сигурношћу
се може рећи да је читав XX век био време тешког страдања Српске православне
цркве. Тада је, у више наврата, разарања преживљавао и манастир Девич.
Након капитулације Краљевине Југославије 1941. године, манастир Девич је
био потпуно разорен, приликом прогона насељеника из Дренице. Послератна
обнова манастира започета је иницијативом локалног становништва. Захваљујући
прилозима Срба из околних села подигнут је конак за становање монахиња, који
је освећен и усељен 12. јула 1947. године.
Током 1948. године Државни завод за заштиту и научно проучавање
споменика културе НР Србије прогласио је манастир Девич општим културним
добром и ставио га под заштиту државе.
Албански националисти подметали су пожаре у манастиру три године
заредом (1982, 1983. и 1984. године), са циљем да науде манастирској економији.
Сврха тог чина била је изазивање несигурности, националне нетрпељивости и
раздора, али и притисак на житеље манастира.
Манастир Девич је током пролећа и лета 1998. године био под опсадом
албанских терориста са обележјима ОВК, који су напокон насилно ушли у
манастир 15. јуна 1999. године, три дана пљачкајући и малтретирајући монаштво
које је, уз помоћ припадника KFOR-а, морало да напусти своје Српско духовно и историјско наслеђе на Косову и Метохији значајно је
угрожено у периоду 1999–2004. године, али је страдање настављено и након тога.
Погром српског становништва, који се догодио 17. и 18. марта 2004. године у
виду организованог и синхронизованог албанског насиља, имао је за циљ етничко
чишћење преосталог српског православног живља на Косову и Метохији. Поред
тог основног циља, тада је био уништен и део српске верске и културне баштине.
Манастир Девич ни овом приликом није прошао без напада локалних
Албанаца. Пошто је у нападу на манастир учествовало неколико стотина
наоружаних људи, јединице француског контингента KFOR морале су да
евакуишу монахиње. Манастир је тада био препуштен нападачима, који су га у
потпуности девастирали.
Обнова манастира Девич започела је крајем 2005. године и трајала је до
2008. године. Међутим, провокације Албанаца нису престале до данас. Према
речима игуманије манастира, Албанци их и даље застрашују и провоцирају.
Манастир Девич, окружен заштитним зидом, шумом и околним пољанама
испод пута којим се стиже до главне капије светиње, данас стоји као неми сведок
страдања српског народа и СПЦ на Косову и Метохији током протеклих векова
Abstract (en)
In the Metohija region of Drenica, near Srbica, there is a monastery with a church
dedicated to the Presentation of the Blessed Virgin Mary. The whole was successively
formed around the grave of the local saint, desert-dweller Joanikije of Devič (†1430),
with numerous changes and additions during the full five centuries of its existence.
By tradition, the monastery was built by the Serbian despot Đurađ Branković
around 1434. By the same tradition, the despot dedicated the church to the Presentation
of the Blessed Virgin Mary, in memory of the healing of his virgin daughter. The
monastery possessed a rich collection of handwritten and printed books (in 1872, there
were more than a hundred handwritten and a dozen books printed in Serbian Cyrillic).
Based on archive documents and recorded testimonies, it can be claimed that the
entire 20th century was a time of severe suffering for the Serbian Orthodox Church.
Then, on several occasions, the Devič Monastery also witnessed destruction.
After the capitulation of the Kingdom of Yugoslavia in 1941, the Devič
Monastery was completely destroyed during the persecution of settlers from Drenica.
The post-war reconstruction of the monastery was initiated by the local population.
Thanks to the contributions of Serbs from the surrounding villages, a dormitory was
built for the nuns, which was consecrated and staffed on July 12, 1947.
In 1948, the Institute for the Protection and Scientific Study of Cultural Heritage
of People's Republic of Serbia declared the Devič Monastery a cultural asset and placed
it under state protection.
Albanian nationalists set fire to the monastery three years in a row (1982, 1983
and 1984) with the aim of harming the monastery's economy. The purpose of that act
was to cause insecurity, national intolerance and discord, but also to put pressure on the
dwellers of the monastery.
During the spring and summer of 1998, the Devič Monastery was under siege by
Albanian terrorists with KLA insignia, who finally forcibly entered the monastery on
June 15, 1999, robbing and harassing the monks for three days, who, with the help of The Serbian spiritual and historical heritage in Kosovo and Metohija was
significantly threatened in the period 1999-2004, but the suffering continued even after
that. The pogrom of the Serbian population, which took place on March 17 and 18, 2004
in the form of organized and synchronized Albanian violence, was aimed at the ethnic
cleansing of the remaining Serbian Orthodox population in Kosovo and Metohija.
Besides that basic goal, a part of Serbian religious and cultural heritage was also
destroyed in that period.
The Devič Monastery did not evade being attacked by local Albanians on this
occasion either. Since several hundred armed men participated in the attack on the
monastery, units of the French KFOR contingent had to evacuate the nuns. The
monastery was then left to the attackers who completely devastated it.
The renovation of the Devič Monastery began at the end of 2005 and lasted until
2008. However, the Albanian provocations have not stopped until today. According to
the abbess of the monastery, the Albanians continue to intimidate and provoke them.
The Devič Monastery, surrounded by a protective wall, forest and nearby fields
below the road leading to the main gate of the holy object, stands today as a silent
witness to the suffering of the Serbian people and the Serbian Orthodox Church in
Kosovo and Metohija during the past centuries
KFOR members, had to leave their residence.
Authors Key words
Манастир Девич, Јоаникије Девички, Дреница.
Authors Key words
Devič Monastery, St Joanikije of Devič, Drenica
Subject
Историја
Type
Текст
Abstract (sr)
У метохијској области Дренице, надомак Србице, налази се манастир са
црквом посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице. Целина је сукцесивно
формирана око гроба локалног светитеља, пустиножитеља Јоаникија Девичког
(†1430), многобројним променама и доградњама током пуних пет векова
постојања.
По предању манастир је подигао српски деспот Ђурађ Бранковић око 1434.
године. По истој традицији, деспот је цркву посветио Ваведењу Пресвете
Богородице, у спомен оздрављења своје кћери – девице. Манастир je поседовао
богату збирку рукописних и штампаних књига (у њему је 1872. године било више
од сто рукописних и око десет књига, штампаних српском ћирилицом).
На основу архивских докумената и забележених сведочења, са сигурношћу
се може рећи да је читав XX век био време тешког страдања Српске православне
цркве. Тада је, у више наврата, разарања преживљавао и манастир Девич.
Након капитулације Краљевине Југославије 1941. године, манастир Девич је
био потпуно разорен, приликом прогона насељеника из Дренице. Послератна
обнова манастира започета је иницијативом локалног становништва. Захваљујући
прилозима Срба из околних села подигнут је конак за становање монахиња, који
је освећен и усељен 12. јула 1947. године.
Током 1948. године Државни завод за заштиту и научно проучавање
споменика културе НР Србије прогласио је манастир Девич општим културним
добром и ставио га под заштиту државе.
Албански националисти подметали су пожаре у манастиру три године
заредом (1982, 1983. и 1984. године), са циљем да науде манастирској економији.
Сврха тог чина била је изазивање несигурности, националне нетрпељивости и
раздора, али и притисак на житеље манастира.
Манастир Девич је током пролећа и лета 1998. године био под опсадом
албанских терориста са обележјима ОВК, који су напокон насилно ушли у
манастир 15. јуна 1999. године, три дана пљачкајући и малтретирајући монаштво
које је, уз помоћ припадника KFOR-а, морало да напусти своје Српско духовно и историјско наслеђе на Косову и Метохији значајно је
угрожено у периоду 1999–2004. године, али је страдање настављено и након тога.
Погром српског становништва, који се догодио 17. и 18. марта 2004. године у
виду организованог и синхронизованог албанског насиља, имао је за циљ етничко
чишћење преосталог српског православног живља на Косову и Метохији. Поред
тог основног циља, тада је био уништен и део српске верске и културне баштине.
Манастир Девич ни овом приликом није прошао без напада локалних
Албанаца. Пошто је у нападу на манастир учествовало неколико стотина
наоружаних људи, јединице француског контингента KFOR морале су да
евакуишу монахиње. Манастир је тада био препуштен нападачима, који су га у
потпуности девастирали.
Обнова манастира Девич започела је крајем 2005. године и трајала је до
2008. године. Међутим, провокације Албанаца нису престале до данас. Према
речима игуманије манастира, Албанци их и даље застрашују и провоцирају.
Манастир Девич, окружен заштитним зидом, шумом и околним пољанама
испод пута којим се стиже до главне капије светиње, данас стоји као неми сведок
страдања српског народа и СПЦ на Косову и Метохији током протеклих векова
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.