Title
Музички спектакл као облик масовног окупљања у Србији
Creator
Lukić Krstanović, Miroslava, 1957-
Copyright date
2007
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 06.05.2008.
Other responsibilities
mentor
Kovačević, Ivan, 1952-
član komisije
Ristović, Milan, 1953-
član komisije
Žikić, Bojan, 1967-
član komisije
Gavrilović, Ljiljana
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Music spectacle as a form of mass gathering in Serbia
Publisher
[М. М. Лукић Крстановић]
Format
PDF/A (382 lista)
description
Еtnоlоgiја - аntrоpоlоgiја - kulturnе studiје / Ethnology - anthropology - cultural studies
Abstract (sr)
Савремене комуникације, модерне визуеленe технологије, разноврсност културних садржаја, продукције и тржишта поставили су спектакле у ново поље друштвених стварности и научних интерпретација. Етнолошка и антрополошка истраживања значајно доприносе у расветљавању овог феномена. Тежиште анализе се заснива на музичким спектаклима који се највише и најбрже инфилтрирају у друштво спектакла. Они се базирају на три основне компоненте: уметност, политика и тржиште. Читање музичког спектакла упућује на позиционирање у глобалној комуникацијској мрежи, као и на његов специфичан развој и одлике у Србији у 20. веку. Аналитички дискурс подразумева да се феномен спектакла теоријски редефинише, методолошки конципира, потом, историјски реконструише, комуникацијски и семантички конструише и функционално реактивира. Анализа се заснива на истраживачком материјалу који је фокусиран на социјалистички и постсоцијалистички период у Србији. У друштвеном и историјском контексту установљене су конструкције означених – означавајућих комуникацијских образаца музичких спектакала као облика јавних и масовних окупљања: (1) модел пирамидалне хијерархије – спектакли дисциплине; (2) фронтални модел – спектакли конвенције; (3) фронтални и интерак-тивни модел – спектакли еманципације; (4) поларизован модел – херметички спектакли конфликта; (5) модел дифузије – спектакли у мрежи транзиције. Етнолошко зумирање показује да музички спектакл и свакодневица јесу у друштвеној спрези не као инверзија већ као изукрштани процеси између спектакла и свакодневног живота. Музички спектакл је рефлексија и креација свакодневног жи-вота у хипертрофираном издању и у огледалу визуелних позорница. Са тог становишта музички спектакли у историјском, културном и друштвеном контексту представљају поруке преузимајући одговорност у артикулацији друштвених стварности.
Abstract (en)
Contemporary communication, modern visual technologies, variety of cultural forms, productions and markets set spectacles into the new field of social realities and scientific interpretation. Ethnologic and anthropologic researches contribute greatly to the enlightening of this phenomenon. Focus of analysis is based on musical spectacles that are infiltrated in the society of spectacle. They are based on triple components: arts, politics and market. Reading of musical spectacle refers to the positioning in the global communicational net and to the specific development and characteristics in Serbia in the 20th century. Analytic discourse requires theoretic redefinition of this phenomenon, its methodological conceptualisation, historical reconstruction, communicational and semantic construction and functional reactivation. The analysis is based on the research material that is focused on the socialist and post-socialist period in Serbia. The models of spectacles – signified and signifying in certain social and historical context as a form of public and mass gatherings are: (1) construction of pyramidal hierarchy – spectacle of discipline (2) frontal construction – spectacles of convention (3) frontal and interactive construction – spectacles of emancipation (4) polarized construction – hermetic construction of conflict (5) diffusion construction – spectacles in a network of transition. Ethnological zoom reveals that music spectacle and everyday life are closely related not as an inversion, but as intertwinement processes of spectacle and every day life. Musical spectacle is reflection and creation of everyday life in the hypertrophic form and in the mirror of visual stages. According to this position musical spectacles in historical, cultural and social context are messages that overtake responsibility in the articulation of social reality.
Authors Key words
eтнологија, спектакл, музика, друштво, идеологије, популарна култура, комуникације, конструкције, музичка производња
Authors Key words
ethnology, spectacle, music, society, ideology, popular culture, communication, constraction, music production
Classification
39(497.11) ; 316.722(043.3) ;
394.4:78(043.3)
Subject
spektakli, muzička proizvodnja, popularna kultura
Type
Tekst
Abstract (sr)
Савремене комуникације, модерне визуеленe технологије, разноврсност културних садржаја, продукције и тржишта поставили су спектакле у ново поље друштвених стварности и научних интерпретација. Етнолошка и антрополошка истраживања значајно доприносе у расветљавању овог феномена. Тежиште анализе се заснива на музичким спектаклима који се највише и најбрже инфилтрирају у друштво спектакла. Они се базирају на три основне компоненте: уметност, политика и тржиште. Читање музичког спектакла упућује на позиционирање у глобалној комуникацијској мрежи, као и на његов специфичан развој и одлике у Србији у 20. веку. Аналитички дискурс подразумева да се феномен спектакла теоријски редефинише, методолошки конципира, потом, историјски реконструише, комуникацијски и семантички конструише и функционално реактивира. Анализа се заснива на истраживачком материјалу који је фокусиран на социјалистички и постсоцијалистички период у Србији. У друштвеном и историјском контексту установљене су конструкције означених – означавајућих комуникацијских образаца музичких спектакала као облика јавних и масовних окупљања: (1) модел пирамидалне хијерархије – спектакли дисциплине; (2) фронтални модел – спектакли конвенције; (3) фронтални и интерак-тивни модел – спектакли еманципације; (4) поларизован модел – херметички спектакли конфликта; (5) модел дифузије – спектакли у мрежи транзиције. Етнолошко зумирање показује да музички спектакл и свакодневица јесу у друштвеној спрези не као инверзија већ као изукрштани процеси између спектакла и свакодневног живота. Музички спектакл је рефлексија и креација свакодневног жи-вота у хипертрофираном издању и у огледалу визуелних позорница. Са тог становишта музички спектакли у историјском, културном и друштвеном контексту представљају поруке преузимајући одговорност у артикулацији друштвених стварности.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.