Kemalism as a factor involved in the establishment and development of the contemporary political system of the Republic of Turkey

[Д. Чорбић]

151 стр.

Политичке науке - Политички системи / Political Science - Political Systems

Рад има за циљ да одговори на истраживачко питање: Да ли је након увођења вишестраначја у Турској настављен развој политичког система заснован на изворним принципима кемализма или је реч о почетку њихове редефиниције? Циљ није само испитивање кемалистичког карактера политичког система након увођења вишестраначja, нарочито после промене власти 1950. године, већ и много ширих друштвених проблема неопходних за адекватно разумевање дате проблематике. То се посебно односи на питања статуса секуларног концепта турске нације као једног од темељних кемалистичких начела. Као што ће у раду бити показано, идентитетска кретања и спорења су увелико усмерила развој турске државе и друштва у посматраном периоду. Процес редефиниције кемалистичких принципа и поретка одвија се у хладноратовској идеолошкој борби услед чега различита тумачења носе елементе доминантних идеолошких система тог периода. Притом, поред тумачења у оквиру различитих идеолошких оквира, кемализам у овом периоду добија и озбиљну алтернативу у виду политичког ислама који доводи у питање модернизацијске и секуларне тековине кемалистичке револуције. У атмосфери такве идеолошке супростављености треба посматрати развој демократије, односно демократске дефиците оличене првенствено у етаблирању паралелних структура моћи (такозване турске дубоке државе). Специфичности таквог развоја су у значајној мери историјски условљене па се приступ историјског институционализма може узети као релевантно полазиште за анализу. Истраживање сугерише да је након промене власти 1950. године дошло до значајног одступања од изворног кемалистичког пута. Политике нових власти и реинтерпретације кемалистичких принципа имале су вишеструке последице. Под геслом заштите кемализма, кемалистичке елите, нарочито војска и правосуђе, су постепено жртвовале исти. У својој беспоштедној политици очувања кемалистичког карактера политичког система, оне су се успостављале као старатељи изван одговорности жртвујући тако и демократски развој државе. Најзад, асертивни приступ очувању кемалистичких принципа је контрапродуктивно водио њиховој постепеној редефиницији. То је посебно уочљиво у случају најзначајнијих начела – национализма и секуларизма. Сузбијање исламистичких снага забраном њихових странака и честим пучевима је на дуже стазе ојачало ове опције, утичући и на свеукупну редефиницију друштвено-политичког простора у правцу све интезивнијег истицања османско-исламске компоненте идентитета. Може се констатовати да развој након 2002. године представља кулминацију у оквиру дате, историјски условљене путање.

This study aims to answer the question: Did the introduction of a multi-party system in Turkey contribute to the development of its political system based on the initial principles of Kemalism, or did it just trigger the process of their redefinition? In addition to its main point of looking into the Kemalistic character of the political system after the introduction of multipartism, especially after the transition of power in 1950, this study aims to explore much broader social issues, which are indispensable in enlightening the whole matter. In the first place, this refers to the question of the status of the secular concept of the Turkish nation, as one of the primary Kemalistic principles. This study will shed light on how changes and conflicts regarding national identity considerably determined the Turkish state’s and society’s development in the given period. The process of redefining Kemalistic principles and the Kemalistic system occurs during the Cold War ideological struggle. Consequently, different interpretations bear the elements of the dominating ideological systems of the time. Over the same timescale, in addition to the interpretations within various ideological frameworks, political Islam, which challenges the modernization and the secular legacy of Kemalistic revolution, becomes an alternative to be reckoned with. The atmosphere of ideological conflicts should be taken into account when assessing either democratic development or democratic deficits, primarily epitomized by establishing parallel governance structures (so-called Turkish deep state). Historical context has a considerable impact on the character of such development. Therefore, historical institutionalism could be chosen as a relevant starting point for analysis. Research data suggest that considerable divergence from the original Kemalist ideology took place after the transition of power in 1950. The policies of new authorities and their reinterpretation of Kemalistic principles had multiple consequences. Kemalist elites, especially the Army and the judiciary, gradually sacrificed the Kemalist concept by claiming they were protecting it. Fighting ruthlessly for the preservation of the Kemalistic nature of the political system, they established themselves as tutors without any responsibility, sacrificing the democratic development of the state. Finally, an assertive approach to the preservation of Kemalistic principles counterproductively led to their gradual redefinition. The most relevant principles, nationalism and secularism, are the most obvious examples of this process. Suppression of Islamistic forces by banning their political parties and executing frequent coups d’état made these options stronger in the long run. All of that led to redefining the social and political spaces by drawing much more attention to the Ottoman-Islamic element of their identity. Ultimately, the development after 2002 can be defined as the climax within the historically given framework

кемализам, Република Турска, Кемал Ататурк, републиканске елите, кемалистички принципи, национализам, секуларизам, исламизам, ЏХП, АКП

Kemalism, the Republic of Turkey, Kemal Atatürk, republican elites, Kemalistic principles, nationalism, secularism, Islamism, CHP, AKP

323:321.7(560)"1950/2016"(043.3) 316.334.3(560)1950/2016"(043.3) 316.75:28(560)"1950/2016"(043.3) 32:929 Atatürk K.(043.3)

Tekst