Улога јавности у спољној и безбедносној политици: oднос одлучилаца и јавног мњења из конструктивистичке перспективе

[T. Rečević Krstić]

318 str.

Political Science - International Security / Политичке науке - Међународна безбедност

The overarching aim of this dissertation is to deepen the understanding of why, when, and how public opinion constrains policymakers in foreign and security policy. Adopting a constructivist approach within Foreign Policy Analysis, this study integrates insights from Ontological Security Studies (OSS) to offer a novel theorisation of the role of the public and the public-elite nexus in foreign policy. Existing OSS explanations of foreign policy, which posit that a state’s behaviour is driven by its need to maintain a stable self-identity over time (Mitzen 2006a), largely rest on the assumption that elites can manipulate the public’s ‘sense of self.’ Seeking to further theorise the mechanisms and scope of elite influence on the public’s ontological security, particularly in shaping whether and what proposed foreign policies are perceived as ‘sensible’ (Berenskoetter 2014), this dissertation introduces the concept of ‘common sense’ as the ultimate ontological security device. Building on common-sense constructivism in International Relations (Hopf 2013) and further unpacking the complex interplay between the cognitive and affective dimensions of the common sense interpretive scheme (e.g., Dewey 1948; Damasio 1994; Holmes 2015; Prodanović 2022), the dissertation develops a novel theoretical model of foreign policy stickiness. It argues that the stickiness of foreign policies – the likelihood and easiness of them being accepted, rejected, or abandoned by the public – depends on their cognitive and affective resonance with the public’s common sense about international relations. The proposed typology of sticky, semi-sticky, and unsticky policies captures the varying degrees of difficulty in introducing or abandoning specific foreign policies, thereby illuminating the ways in which the public constrains elites in foreign policy decision-making both in regular and times of profound crises. The model is empirically tested through a mixed-method case study of Serbia’s multifaceted foreign policy on security and defence cooperation in the period from 2000 to 2022, focusing on four key policies: cooperation with the EU, NATO, Russia, and military neutrality. The first phase examines elite’s common sense regarding international relations and Serbia’s position within them, employing qualitative methods such as discourse and content analysis of Serbia’s strategic framework, alongside semi-structured interviews with foreign policy officials. The second phase investigates the Serbian public’s common sense on international relations, drawing on original data from a purpose-designed opinion poll. Finally, the third phase employs quantitative methods, including correlation analysis, linear regression, and if-then analysis, to assess the impact of public common sense on international relations and the stickiness of the four examined foreign policies. The empirical findings support the proposed theoretical model, elucidating the puzzling uneven stickiness of Serbia’s multifaceted security and defence cooperation policy among the public – characterised by sticky military neutrality and cooperation with Russia, semi-sticky cooperation with the EU, and unsticky cooperation with NATO. The findings suggest that studying common sense as an ontological security device not only contributes to the much-needed discussion on the concept of ‘sense’ in OSS but also underscores the overall importance of constructivist perspectives for a more nuanced understanding of the public’s role in shaping foreign and security policy. Additionally, it provides valuable empirical evidence for analysing Serbia’s foreign policy, as well as that of other small states and divided societies – particularly in times of crises that disrupt various taken-for-granted orders in the international arena.

Ова дисертација има за циљ да продуби разумевање околности под којима јавно мњење ограничава доносиоце одлука у спољној и безбедносној политици, те разлога и начина на који то чини. Како би понудила нову теоризацију улоге јавности, као и односа јавности и елита у спољној политици, дисертација усваја конструктивистички приступ спољнополитичкој анализи, ослоњен на студије онтолошке сигурности у међународним односима. Постојећа објашњења спољне политике из угла ове школе, која полази од претпоставке да је понашање држава вођено потребом за одржавањем осећаја стабилног сопства и идентитета кроз време (Mitzen 2006a), умногоме се заснивају на ставу да елите могу релативно лако манипулисати осећајем онтолошке сигурности код јавности. Ова дисертација, стога, тежи да додатно теоретизује механизме и домете утицаја елита на онтолошку сигурност јавности, расветљавајући зашто и када се предложене спољне политике перципирају као „смислене“ (Berenskoetter 2014). У том циљу, дисертација уводи концепт „здравог разума“ као кључног механизма онтолошке сигурности. Ослањајући се на конструктивизам здравог разума у међународним односима (Hopf 2013) и додатно разлажући сложен однос когнитивних и афективних димензија интерпретативне шеме здравог разума (нпр. Dewey 1948; Damasio 1994; Holmes 2015; Prodanović 2022), дисертација развија теоријски модел „лепљивости“ спољне политике. Основна претпоставка је да лепљивост спољних политика – односно вероватноћа и лакоћа њиховог прихватања, одбацивања или напуштања од стране јавности – зависи од њихове когнитивне и афективне сагласности са здравим разумом јавности о међународним односима. Предложена типологија лепљивих, полу-лепљивих и нелепљивих политика осветљава различите нивое лакоће или тешкоће увођења и напуштања одређених спољнополитичких оријентација. На тај начин, указује се на различите механизме којима јавност ограничава елите у доношењу одлука у области спољне и безбедносне политике – како у уобичајеним околностима, тако и у временима дубоких криза. Емпиријска провера модела спроведена је кроз мешовиту студију случаја вишедимензионалне спољне политике Србије у области безбедносне и одбрамбене сарадње у периоду од 2000. до 2022. године, са фокусом на четири кључне политике: сарадњу са ЕУ, НАТО-ом и Русијом, као и политику војне неутралности. У првој фази анализирана је интерпретативна здраворазумска шема која преовлађује код доносилаца одлука у погледу међународних односа и позиције Србије у њима, коришћењем квалитативних метода, као што су анализа дискурса и анализа садржаја стратешког оквира Србије, као и полу-структурисани интервјуи са спољнополитичким одлучиоцима. У другој фази, анализиран је здрав разум јавности у Србији о међународним односима, ослонцем на оригиналне податке из наменски дизајниране анкете јавног мњења. Коначно, у трећој фази су примењене квантитативне статистичке методе, укључујући корелациону анализу, линеарну регресију и „ако-онда“ анализу, како би се проценио утицај здравог разума јавности о међународним односима на „лепљивост“ четири анализиране спољнополитичке оријентације. Емпиријски налази потврђују валидност предложеног теоријског модела, расветљавајући неравномерну лепљивост различитих аспеката безбедносне и одбрамбене сарадње Србије међу јавним мњењем – од лепљиве војне неутралности и сарадње са Русијом, преко полу-лепљиве сарадње са ЕУ, до нелепљиве сарадње са НАТО-ом. Ови налази указују на то да проучавање здравог разума као механизма онтолошке безбедности не само да доприноси преко потребној расправи о концепту ‘осећаја сопства’ у студијама онтолошке безбедности, већ и наглашава општу важност конструктивистичких перспектива за боље разумевање улоге јавности у обликовању спољне и безбедносне политике. Осим тога, дисертација пружа вредне емпиријске увиде за анализу спољне политике Србије, али и других малих држава и подељених друштава – посебно у временима криза које нарушавају различите подразумеване поретке у међународној арени

foreign policy, ontological security, common sense, public, elites, discourse analysis, Serbia, military neutrality, European Union, NATO, Russia

спољна политика, онтолошка безбедност, здрав разум, јавност, елите, анализа дискурса, Србија, војна неутралност, Европска унија, НАТО, Русија

327:316.653(497.11)"2000/2022"(043.3) 351.02:316.653(497.11)"2000/2022"(043.3) 327"2000/2022"(043.3)

Tekst