Representation of the iconoclast emperors in the Byzantine narrative sources of the IX and X century

[С. Д. Брајковић]

227 стр.

Историја - Византологија / History - Byzantine Studies

Тема овог рада односи се на анализу начина на који су иконоборачки цареви представљени у византијским наративним изворима из IX и X века. Рад се посебно фокусира на изградњу владарске слике кроз литерарне обрасце и идеолошке оквире, са циљем да се осветли механизам обликовања негативних карактеристика иконоборачких владара. Њихов лик гради се на основу кључних моралних недостатака, а фокус је на карактеру владара, који се приказује као суров и непоуздан, док се његова дела тумаче у светлу ових особина, чиме се додатно оснажује иконофилски наратив. Циљ истраживања је да се литерарном анализом проучи како су византијски наративни извори, изградили специфичан образац владарског понашања који одражава идеолошке сукобе између иконобораца и иконофила. Пажња је усмерена на деконструкцију пропагандних елемената у описима царева, укључујући мотиве страхa, обмaне и дехуманизације, као и приказивање царева као паганских владара и војсковођа чије су акције унапред осуђене на неуспех. Методологија истраживања укључује упоредну анализу историографских дела, житија и писама, при чему се прати развој наративних стратегија и иконофилске интерпретације догађаја. Истражују се контрадикције између различитих извора како би се разумело како је владарска слика еволуирала од историјске стварности до идеолошке конструкције. Закључак показује да је слика иконоборачких царева конструисана кроз упорно коришћење негативних образаца, који су у коначници створили нову представу владара као противника хришћанства. Овај литерарни оквир мењао је историјску перцепцију царева, претварајући их у симболе тираније и лажних тријумфа. Рад потврђује да су ови наративи имали кључну улогу у легитимизацији обнове иконопоштовања у Византији и формирању историјског сећања на иконоборачке владаре.

The subject of this paper concerns the analysis of how iconoclastic emperors are portrayed in Byzantine narrative sources from the 9th and 10th centuries. The research focuses on constructing the image of the ruler through literary patterns and ideological frameworks, aiming to illuminate the mechanisms by which the negative characteristics of these emperors were shaped. The study aims to examine, through literary analysis, how Byzantine narrative sources developed a specific model of imperial behavior reflecting the ideological conflicts between iconoclasts and iconophiles. Particular attention is paid to deconstructing the propagandistic elements in these descriptions, including the motifs of fear, deceit, and dehumanization, as well as depicting the emperors as pagan rulers whose endeavors were inherently doomed to fail. The methodology involves a comparative analysis of historiographical works, hagiographies, and epistolary sources, tracing the evolution of narrative strategies and the iconophile reinterpretation of events. The study also explores contradictions between different sources to understand how the portrayal of these rulers transformed from historical reality into ideological construction. The conclusion reveals that the image of iconoclastic emperors was shaped through the persistent use of negative patterns, ultimately producing a new depiction of them as opponents of Christianity. This literary framework altered the historical perception of these rulers, transforming them into symbols of tyranny and false triumphs. The paper confirms that these narratives played a crucial role in legitimizing the restoration of icon veneration in Byzantium and in shaping historical memory about iconoclastic emperors.

Византијски наративни извори, иконоборачки цареви, иконофили, иконофилски наратив, историографска дела, житија, писма, слике.

Byzantine narrative sources, iconoclast emperors, iconophiles, iconophile narrative, historiographical works, hagiography, letters, image

94(495.02)"08/09"(043.3) 930.85(495.02)"08/09"(043.3) 27-9(495.02)"08/09"(043.3)

Tekst