Властите именице као творбене компоненте у сложеним речима у енглеском језику Имена собственные как образовательные компонентложных слов в английском языке

[T. M. Šuković]

226 str.

Linguistics - Morphology / Наука о језику - Морфологија и творба речи

This doctoral thesis studies the relationship between the form and meaning of complex words with proper nouns as word-formation components in contemporary English. It examines their language use by taking a qualitative approach to corpus analysis. The sample collected from various text genres recorded in the Corpus of Contemporary American English (COCA) offers a valuable insight into proper nouns as linguistic units: they may freely and productively form complex words by prefixation, suffixation, affix combination, conversion and compounding given that they may act as constituents of abstract morphological schemas. As opposed to traditional grammar approaches focusing on regular units and predictable rules in word-formation, Construction Morphology has introduced the idea of a hierarchical lexicon which includes all possible kinds of linguistic units and patterns based on different levels of abstraction and knowledge. Within this theoretical framework, the analysis of 1872 constructs with proper nouns has led to the following findings. Proper nouns may fill in the open slots of schemas and be constituents of morphological and syntactic constructions because they conceptually represent bounded entities as well as unique referents and salient grounding elements in an act of reference. Successful schema entrenchment with proper nouns is supported by the semantic mechanisms of inheritance and motivation at the word level and by the interaction between the syntactic and morphological constructions at the sentence level. Once these prerequisites are fulfilled, constructions with proper nouns are activated in discourse in which their form-meaning correspondence remains stable even though their instantiation becomes context-specific.

Ова докторска дисертација изучава однос форме и значења у сложеним речима чије су творбене компоненте властите именице у савременом енглеском језику. Применом квалитативне корпусне анализе разматра се употреба овог типа сложених речи. На основу узорка из Корпуса савременог америчког енглеског језика, који се састоји од различитих врста текстова, долазимо до важних сазнања о властитим именицама као потенцијалним језичким јединицама. Властите именице могу бити творбене компоненте у процесима префиксације, суфиксације, комбиноване деривације, конверзије и композиције имајући у виду да могу бити конституенти апстрактних морфолошких схема. Насупрот традиционалним приступима у изучавању творбе речи који су подразумевали стандардне јединице и устаљена правила, конструкциона морфологија као новији правац је увела појам хијерахијског лексикона који обухвата све врсте могућих језичких јединица и различите нивое апстракције и схематичности у творби речи. Овакав теоријски приступ је омогућио анализу 1872 конструкта са властитим именицама при чему су изведени следећи закључци. Властите именице могу бити конституенти делимично попуњених морфолошких и синтаксичких конструкција, јер се концептуално перципирају као ограничени ентитети и истовремено су референти и референтна средства у процесу референцијације. Семантички механизми инхеренције и мотивације поспешују улогу властитих именица као творбених компоненти на нивоу речи, а на нивоу реченице исто се остварује разним синтаксичко-морфолошким спрегама. Под овим условима конструкције са властитим именицама се реализују у дискурсној употреби приликом чега однос форме и значења остаје непромењен иако је сама њихова инстанцијација остварена у посебним контекстима.

Proper noun, word-formation, schema, construction, construct, Construction Morphology, COCA

Властите именице, творба речи, конструкција, конструкт, конструкциона морфологија, корпус

811.111'367.622.12:81'373.611(043.3) 811.111'366(043.3)

Tekst