ǂThe ǂZadar group and its artistic activities 1947-1951

[Н. Ж. Радосављевић Кузмановић]

199 стр.

Историја уметности - Историја модерне уметности / Art history - History of modern art

Предмет истраживања ове докторске дисертације јесте Задарска група и њено деловање у периоду 1947–1951. Овај заокружени временски период хронолошки је одређен двема годинама: 1947, када је група уметника класе Ивана Табаковића показала отворени бунт, напустила Академију ликовних уметности у Београду и отишла у Задар, и 1951, када се завршава њихов задарски период, односно, своде уметнички учинци из тог раног периода деловања припремањем и организовањем првих самосталних изложби. Групу су чинили уметници: Милета Андрејевић, Вера Божичковић (касније Поповић), Косара Бокшан (касније Омчикус), Љубинка Јовановић (касније Михајловић), Драгослав Бата Михајловић, Петар Омчикус и Миодраг Мића Поповић. Како Задарска група припада критичком моделу уметничког деловања пете деценије двадесетог века, њен субверзивни карактер очитава се, пре свега, у функцији њене уметности и хронологији њеног појављивања. У конституисању овог дискурса стога су разматрани сви релевантни контексти, најпре шири – друштвени, идеолошки и политички, а потом ужи – културни и уметнички. Они су довели до међусобне интеракције и идентификације датог чина отпора и формирања саме групе, а потом и учествовали у разумевању, декодирању и интерпретацији сликарства њених чланова, односно, пружили су базичне основе његове вербалне презентације изведене из културних образаца промовисаног социјалистичког реализма, тачније сагледаног у опозиту према њему. Систематском и методолошки доследном анализом сликарства Задарске групе, кроз компаративни приступ и структурално предочену основну жанровску подељеност дела, сагледан је значај ове појаве у српској уметности непосредног послератног периода. При томе се, у различитим модусима експликације, оквири разумевања ове уметности могу потенцијално много шире тумачити – у домену померања граница не само уметничких већ и личних и општих слобода.

The research focus of this doctoral dissertation is the Zadar Group and its artistic activities in the 1947-1951 period. This rounded-off period of time is chronologically determined by two calendar years: 1947, when a group of artists from the class of Ivan Tabaković manifested an openly rebellious attitude, left the Academy of Fine Arts in Belgrade and moved to Zadar, and 1951, when the Group’s Zadar period came to a close, that is to say, when their artistic achievements from that early period of their activities were summed up through the preparation and organisation of the members’ first solo exhibitions. The Group was made up of the artists Mileta Andrejević, Vera Božičković (later Popović), Kosara Bokšan (later Omčikus), Ljubinka Jovanović (later Mihajlović), Dragoslav Bata Mihajlović, Petar Omčikus and Miodrag Mića Popović. As the Zadar Group belongs to the critical model of the artistic activities of the 1940’s, its subversive character is manifested, first of all, in the function of its art and in the chronology of its coming onto the art scene. When it comes to the process of constituting this discourse, therefore, the thesis examined all the relevant discourses, firstly the broader – that is, the social, ideological and political ones, and then the narrower – the cultural and artistic ones. Their significance is reflected in the fact that they brought about interpersonal interaction, identification of the given act of resistance and the formation of the group itself, and subsequently they participated in the understanding, decoding and interpretation of the group members’ painting. That is to say, they provided the fundamentals of its verbal presentation derived from the cultural models of the much promoted socialist realism, viewed more accurately in opposition to it. Through a systematic and methodologically consistent analysis of the painting of the Zadar Group, through a comparative approach and a structurally presented basic categorisation of works, the dissertation reviewed the significance of this phenomenon in the Serbian art of the immediate post-war period. In doing so, within various modes of explication, the frameworks for understanding this art can potentially be interpreted much more broadly – in the domain of shifting boundaries of not only artistic but also personal and general freedom.

Задарска група, социјалистички реализам, Академија ликовних уметности, идеологија, српска послератна уметност

The Zadar Group, socialist realism, the Academy of Fine Arts, ideology, Serbian post-war art

75(497.1)"1947/1951"(043.3)

Tekst