Title
Природа уставносудске функције
Creator
Marković, Đorđe, 1989-
CONOR:
16583271
Copyright date
2023
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 07.03.2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Institut za pravne i društvene nauke
Alternative title
#The #nature of judicial review of constitutionality
Publisher
[Ђ. Д. Марковић]
description
Društvene nauke / Ustavno pravo
description
Social sciences / constitutional law
Abstract (sr)
На примерима трију држава, САД, Немачке и Француске, у раду је учињен покушај да се из новог угла осветли природа уставносудске функције. Аутор то чини из неколико различитих перспектива. Најпре је дат кратак историјски осврт на појаву и еволуцију институција које у поменутим државама врше ову функцију (Врховни суд, Савезни уставни суд и Уставни савет). Потом је анализиран њихов положај у релевантним важећим прописима у контексту начин избора, делокруга послова и начина њиховог одлучивања. Нормативна анализа је допуњена оценом деловања самих институција којима је уставносудска функција поверена, посебно када је реч о одређивању опсега и мерила за вршење њихових надлежности, као и стварању и прецизирању дејства њихових одлука. Значајан део рада заузима приказ сложених односа који постоји између чувара устава и других уставних и политичких актера, као што су уставотворац, законодавац, егзекутива и судови. Коначно, завршни део рада је теоријске природе. Он садржи целину која се тиче теорија о државним функцијама, као и део посвећен сагледавању различитих схватања о природи и улози уставног судства, с нагласком на новија гледишта која се труде да проблему приступе синергијски, интегришући супротстављене ставове са налазима новије правне и политичке доктрине.
Упоредна анализа ових, на први поглед, веома различитих система, помогла је аутору да дође до вредних закључака о суштини уставносудске функције. Иако су немале разлике присутне, пракса анализираних институција (пре свега контрола уставности општих аката – нормативна контрола), показала је висок ниво сличности. Аутор тежи да покаже да, иако заогрнута у различиту форму, уставносудска делатност има јединствен скуп карактеристика, без обзира на (уставно)правни систем којем припада, а да је с теоријско-правног аспекта њена основа судска, са значајним политичким елементима.
Abstract (en)
At the examples of three countries, the United States, Germany and France, an attempt was made to cast light at the nature of judicial review of constitutionality. The author does it from several different perspectives. The dissertation begins with a brief historical overview of the creation and evolution of institutions, which perform this function (Supreme Court, Federal Constitutional Court and Constitutional Council), and then analyzed their position in the relevant regulations in the context of the election method, scope of thier jurisdictions and the scope of ways of their own decision-making. The normative analysis is supplemented by the evaluation of the activities of the institutions that the constitutional review is entrusted, especially when it comes to determining the scope and measures to perform entrusted competencies, creating and specifying the effects of their decisions. Significant part of the work occupies a presentation of complex relationships, which exists between the guardinas of the constitution and other constitutional and political actors, such as the constituent, legislator, executive and courts. Finally, the final part of the paper is the theoretical nature. It contains a whole for theory of the state functions, as well as part of considering different understandings about the nature and role of the constitutional judiciary, with an emphasis on the newer views that try to access synergistic, integrating opposing courts with findings newer legal and political doctrines.
Comparative analysis of these, at first glance, very different systems, helped the author to reach valuable conclusions about the essence of the constitutional court function. Although they have no differences present, the practice of analyzed institutions (above all normative control) showed a high level of similarity. The author tends to show that, although bound in different form, the constitutional complexity has a unique set of characteristics, regardless of constitutional and legal system, and that from the theoretical and legal aspect, its basis, but with extremely significant political elements.
Authors Key words
Судска контрола уставности. – Нормативна контрола. – Уставни судови. – Државне функције. – Врховни суд САД. – Савезни уставни суд. – Уставни савет. – САД. – Немачка. – Француска.
Authors Key words
Judicial review of constitutionality. – Normative control. – Constitutional courts. – Branches of government. – Supreme Court of the United States. – Federal Constitutional Court. – Constitutional Council. – USA. – Germany. – France.
Classification
UDK=342(043.3)
Coverage
XI, 274 стр.
Type
Tekst
Abstract (sr)
На примерима трију држава, САД, Немачке и Француске, у раду је учињен покушај да се из новог угла осветли природа уставносудске функције. Аутор то чини из неколико различитих перспектива. Најпре је дат кратак историјски осврт на појаву и еволуцију институција које у поменутим државама врше ову функцију (Врховни суд, Савезни уставни суд и Уставни савет). Потом је анализиран њихов положај у релевантним важећим прописима у контексту начин избора, делокруга послова и начина њиховог одлучивања. Нормативна анализа је допуњена оценом деловања самих институција којима је уставносудска функција поверена, посебно када је реч о одређивању опсега и мерила за вршење њихових надлежности, као и стварању и прецизирању дејства њихових одлука. Значајан део рада заузима приказ сложених односа који постоји између чувара устава и других уставних и политичких актера, као што су уставотворац, законодавац, егзекутива и судови. Коначно, завршни део рада је теоријске природе. Он садржи целину која се тиче теорија о државним функцијама, као и део посвећен сагледавању различитих схватања о природи и улози уставног судства, с нагласком на новија гледишта која се труде да проблему приступе синергијски, интегришући супротстављене ставове са налазима новије правне и политичке доктрине.
Упоредна анализа ових, на први поглед, веома различитих система, помогла је аутору да дође до вредних закључака о суштини уставносудске функције. Иако су немале разлике присутне, пракса анализираних институција (пре свега контрола уставности општих аката – нормативна контрола), показала је висок ниво сличности. Аутор тежи да покаже да, иако заогрнута у различиту форму, уставносудска делатност има јединствен скуп карактеристика, без обзира на (уставно)правни систем којем припада, а да је с теоријско-правног аспекта њена основа судска, са значајним политичким елементима.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
