ǂThe ǂFuneral oration on Basil the Great by Gregory of Nazianzus (the Theologian): the new translation according to the oldes Serbian manuscripts Надгробное Слово Василию Великому Григория Назианзина (Богослова): новый перевод по древнейшим сербским рукописям

[Д. М. Дојчиновић]

202 стр.

Српска књижевност - Српска средњовековна књижевност / Serbian literature - Medieval literature

Овај рад посвећен је истраживању најстаријих српских преписа тзв. новог превода Надгробног слова Василију Велику Григорија Богослова. У питању је класично дјело рановизантијске књижевности (4. вијек), које је уживало огромно поштовање у хришћанском свијету Истока и које је – уз остале бесједе – Григорију Богослову обезбиједило назив „хришћанског Демостена” и најцитиранијег аутора византијског свијета. Под најстаријим српским преписима подразумијевамо оне из 14. вијека, када се у јужнословенским крајевима јавља други или нови словенски превод. До тада је постојао старословенски превод настао засигурно прије 11. вијека, вјероватно још у 10. вијеку, али се он не биљежи ни у једном српском рукопису. Најприје представљамо живот и дјела Григорија Богослова, како би се оцртао контекст у коме се јавља Нароно слово, детаљније се осврћући на сваку од његових бесједа. Потом се укратко говори о богатој традицији изворних грчких преписа Григоријевих бесједа, те указује на типове зборника у којима су се његова дјела преносила. Затим се пажња посвећује околностима појављивања Григоријевих бесједа међу Словенима и корпусу преведених текстова (нису преведене све његове бесједе). Централни дио рада јесте представљање новог превода Григоријевих бесједа, а међу њима посебно Нароно слова Василију Великом. Уз анализу међусобних односа између преписа које смо узели у обзир, даје се издање текста. Он је упоређен са изворним грчким текстом, те је указано на карактеристична мјеста превода и међусобне неподударности међу најстаријим српским преписима. Основни текст издања јесте онај из најстаријег датираног рукописа, који припада ризници Манастира Дечани (бр. 92) и потиче из 1350/1351. године. Према њему сравњени су и српски преписи из Манастира Хиландар (бр. 174), из Румунске академије наука (бр. 141) и Музеја Српске православне цркве (бр. 49), уз спорадично консултовање и других рукописа.

is work is dedicated to the research on the oldest Serbian manuscripts of the so-called new translation of the Funeral Oration on Basil the Great by Gregory the eologian (Oratio 43). Gregory's oration is a true masterpiece of early Byzantine literature (4th century), which enjoyed enormously respect in the Christian world of the East. Along with other sermons, this work earned the title of the Christian Demosthenes for Gregory Nazianzen as long as the most quoted author of the Byzantine world. Is is widely acknowledged that the oldest Serbian transcriptions are (precisely) those found in the 14th century. In that period the new translation appeared in the South Slavic regions. Until then, an old translation existed, having been created well before the 11th century (probably in the 10th century). However, there are no Serbian manuscripts containig that ancient translation. e first port of call is the presentation of Gregory Nazianzen’s life and works. is is important to outline the context in which Funeral Oration appears. In turn, each of his sermons is shortly elaborated upon. e rich tradition of the original Greek manuscripts containing Gregory's sermons is further expatiated and expounded, and the types of manuscripts in which his works were transmitted are duly disscussed. Apposite attention is then paid to the circumstances of the appearance of Gregory's sermons among the Slavs as well as the corpus of translated texts (not all the orations were translated). e central part of this work is the presentation of a new translation of Gregory's sermons, specifically the Funeral Oration on Basil the Great. Along with the analysis of the mutual relations between the transcriptions that have been taken into account, an edition of the text is given, subsequently compared with the original Greek text. e characteristic elements of the translation and mutual inconsistencies among the oldest Serbian manuscripts are pointed out (underscored). e basic text for the edition is the one from the oldest dated manuscript belonging to the treasury of the Dečani Monastery (No. 92) with its originas dated back to 1350/1351. e manuscripts from the Hilandar Monastery (No. 174), the Romanian Academy of Sciences (No. 141) and the Museum of the Serbian Orthodox Church (No. 49) were also collated. Other germane manuscripts were also consulted when necessary.

Григорије Назијански (Богослов), Василије Велики, надгробно слово, словенски преводи, средњовјековна књижевност, рукописно насљеђе

Gregory of Nazianzus (the eologian), Basil the Great, Funeral Oration, Slavic translations, medieval literature, manuscript heritage

821.163.41'04.09 Grigorije Nazijanski (043.3)

Tekst