Title
Анализа чинилаца који су утицали на досезање циљева националне политике лекова са посебним освртом на приступачност лекова у Србији од 1830. до 1941. године
Creator
Arsić, Jasmina, 1966-
CONOR:
744039
Copyright date
2024
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 11.09.2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Multidisciplinarne i interdisciplinarne naučne oblasti
University
Univerzitet u Beogradu
Alternative title
Analysis of factors impacting the achievement of goals in the national medicines policy with a special focus on medicines accessibility in Serbia from 1830 to 1941
Publisher
[Ј. Б. Арсић]
Format
157, [7] листова
description
Историја и филозофија природних наука и технологије - Историја фармације, Jавно здравље / History and philosophy of natural sciences and technology
- History of pharmacy, Public health
Abstract (sr)
У раду се истражује настанак и развој политике лекова у Србији у периоду од 1830. до 1941. године, развој мреже установа за снабдевање лековима и њен утицај на приступачност лекова становништву. Историјски гледано, ширење мреже установа за снабдевање лековима се одвијало према демографским, друштвеним и економским потребама земље. Јавне апотеке су имале кључну улогу као здравствене установе које су обезбеђивале доступност лекова провереног квалитета. Специфичност концесионог система јавних апотека обезбеђивала је баланс између приватне иницијативе и државне контроле, чиме се штитио интерес јавног здравља и осигуравала професионална одговорност и етичко понашање апотекара. Однос према апотекарској делатности, као комерцијалном ентитету апотекара и дрогериста око контроле и промета лекова и отрова био је инспирисан борбом за очување личних и професионалних интереса у снабдевању лековима. Политика централизације власти после Првог светског рата, садржана у тежњи државе да успостави јединствене стандарде и регулативу унутар здравствене политике, одразила се на политику лекова. Потребе за оптимизацијом ресурса утицале су на укључивање и другог кадра за повећање доступности лекова, што је допринело смањењу професионалног идентитета фармацеута. Појава социјализације је била симптом већих реформи које су се припремале да би се створили услови за етатизацију апотекарске службе. Увођење списка лекова и отрова са јасно дефинисаним правилима контроле, одразило се на дистинкцију у пословању апотека, дрогерија и трговачких радњи. Промене у регулативи и организацији установа за снабдевање лековима, допринеле су унапређењу здравствене безбедности, контроли и успостављању политике лекова у Србији.
Abstract (en)
The thesis explores the emergence and development of medicines policy in Serbia in the period from 1830 to 1941, the development of the network of institutions for medicines supply, and its impact on accessibility of medicines by the population. Historically, the expansion of institutions for medicines supply occurred in compliance with the demographic, social, and economic needs of the country. Community pharmacies played a key role as healthcare institutions providing accessibility to quality-assured medicines. The specificity of the concession system of community pharmacies ensured a balance between private initiative and state control, thus protecting public health interests and ensuring the professional responsibility and ethical behavior of pharmacists. The attitude towards pharmacy as a commercial entity of pharmacists and druggists regarding the control and distribution of medicines and poisons was inspired by the struggle to preserve personal and professional interests in medicines supply. The policy of centralization of power after World War I, contained in the state's desire to establish unified standards and regulations within healthcare policy, reflected on medicines policy. The need for resource optimization influenced the inclusion of additional personnel to increase medicines availability, which contributed to reducing the professional identity of pharmacists. The emergence of socialization was a symptom of larger reforms being prepared to create conditions for the nationalization of pharmacy services. The introduction of a list of medicines and poisons with clearly defined control rules affected the distinction in the business of pharmacists, druggists, and trading shops. Changes in regulation and the organization of medicines supply institutions contributed to improving healthcare security and control, establishing medicines policy in Serbia.
Authors Key words
мрежа установа за снабдевање лековима, јавне апотеке, приручне апотеке, доступност лекова, фармацеут, концесија за апотеку, јавно здравље, историја фармације, социјална фармација, XIX и XX век
Authors Key words
network of institutions for medicines supply, community pharmacies, portable medicine chests, medicines accessibility, pharmacist, pharmacy concession, public health, history of pharmacy, social pharmacy, XIX and XX century
Classification
615.014:94(497.11)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У раду се истражује настанак и развој политике лекова у Србији у периоду од 1830. до 1941. године, развој мреже установа за снабдевање лековима и њен утицај на приступачност лекова становништву. Историјски гледано, ширење мреже установа за снабдевање лековима се одвијало према демографским, друштвеним и економским потребама земље. Јавне апотеке су имале кључну улогу као здравствене установе које су обезбеђивале доступност лекова провереног квалитета. Специфичност концесионог система јавних апотека обезбеђивала је баланс између приватне иницијативе и државне контроле, чиме се штитио интерес јавног здравља и осигуравала професионална одговорност и етичко понашање апотекара. Однос према апотекарској делатности, као комерцијалном ентитету апотекара и дрогериста око контроле и промета лекова и отрова био је инспирисан борбом за очување личних и професионалних интереса у снабдевању лековима. Политика централизације власти после Првог светског рата, садржана у тежњи државе да успостави јединствене стандарде и регулативу унутар здравствене политике, одразила се на политику лекова. Потребе за оптимизацијом ресурса утицале су на укључивање и другог кадра за повећање доступности лекова, што је допринело смањењу професионалног идентитета фармацеута. Појава социјализације је била симптом већих реформи које су се припремале да би се створили услови за етатизацију апотекарске службе. Увођење списка лекова и отрова са јасно дефинисаним правилима контроле, одразило се на дистинкцију у пословању апотека, дрогерија и трговачких радњи. Промене у регулативи и организацији установа за снабдевање лековима, допринеле су унапређењу здравствене безбедности, контроли и успостављању политике лекова у Србији.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
