Digital technology spaces in early childhood education

[Ј. Стојковић]

255 стр.

Педагогија - Предшколска педагогија / Pedagogy - Preschool Pedagogy

Предмет ове студије jeсу простори дигиталних технологија у предшколском васпитању и образовању. Студија је утемељена на кључним полазиштима социокултурне теорије, социологије детињства и постструктурализма. Изабрани теоријско-вредносни оквир претпоставља позиционирање употребе дигиталних технологија у аутентичним и динамичним односима деце и одраслих (посебно васпитача). Трансформативни потенцијал ових културних оруђа, не схвата се као њихово инхерентно својство, већ као процес који израња из и уплиће се у мрежу односа и пракси. Проналазећи упориште у реформи предшколског васпитања и образовања у Р. Србији, кроз спроведену студију покушали смо да деконструишемо шта значи градити културу употребе дигиталних технологија као критичко-рефлексивну културу и простор могућег. Избор бриколажа, као епистемолошко-методолошког приступа, и системског приступа сагледавању свих релевантних планова испољавања предшколског васпитања и образовања, омогућио је разматрање употребе дигиталних технологија као ситуиране, контекстуално условљене праксе. На тај начин су сагледани постојећи простори дигиталних технологија у предшколском васпитању и образовању као одраз тренутног стања, што је допринело деконструисању, реконструисању и ко-конструисању простора могућег као критичке и трансформативне културе. Истраживање је показало да је употреба дигиталних технологија вредносно обојена пракса, уроњена у културу вртића, чији се трансформативни потенцијал не претпоставља или везује за беспоговорну веру у могућности дигиталних технологија, већ се гради, преговара и препознаје у аутентичним односима деце и одраслих.

The subject of this study are digital technology spaces in early childhood education. It is grounded in the key concepts of sociocultural theory, sociology of childhood, and post-structuralism. The chosen theoretical framework presupposes positioning digital technology in authentic and dynamic relationships between children and adults (especially early childhood teachers). The transformative potential of these cultural tools is not understood as their inherent property but rather as a process that emerges from and intertwines within a complex network of relationships and practices. Establishing a foundation in the early childhood education reform in the Republic of Serbia, through the conducted study, we attempted to deconstruct what it means to cultivate a culture of using digital technology as a critical/reflexive culture and the possibility space. The choice of bricolage, as an epistemological and methodological approach, and a systems approach to examining all relevant plans of early childhood care and education manifestations enabled considering the use of digital technology as a situated, contextually appropriate practice. Consequently, existing spaces of digital technology in early childhood care and education were examined as a reflection of the current state, contributing to deconstruction, reconstruction, and co-construction of a possibility space as a critical and transformative culture. The research has shown that the use of digital technology is a value-based practice, immersed in the preschool culture, whose transformative potential is not assumed or tied to an unquestioning belief in the possibilities of digital technologies, but is built, negotiated, and recognized in many authentic relationships established between children and adults.

дигиталне технологије, предшколско васпитање и образовање, предшколска педагогија, трансформативни приступ, бриколаж, системски приступ

digital technology, early childhood education, preschool pedagogy, transformative approach, bricolage, systems approach

37.013:373.2:[004(043.3)

Tekst