Italy and Serbian question: (1911-1915)

[К. Б. Драгаш]

849 стр.

Историја - Модерна историја / History - Modern history

Дисертација представља покушај да се покаже и објасни природа италијанске перцепције две независне српске државе на Балкану и српског националног програма на почетку XX века, у освит Првог светског рата. Примарни фокус истраживања је питање на који начин Италија, њена политичка елита, као и културна, интелектуална јавност, у периоду од рата за Либију (1911–1912) до склапања Лондонског уговора (1915) сагледава, објашњава и тумачи постојање Србије и Црне Горе, њихових учешћа у балканским ратовима, аспирација и тежњи, али и положаја нападнутих земаља у рату у којем је Италија првих десет месеци остала неутрална. Циљ је истражити које је методе, у својој политици приступа према Србији и Црној Гори, Италија примењивала у овом, али и ранијем периоду, како би пронашла ону специфичну дипломатску, политичку, економску и културну ноту деловања којим би ове државе, често противне италијанским монополним циљевима и отвореним аспирацијама, задржала у својој геополитичкој орбити, обележеној формалним чланством у Тројном савезу (Немачка и Аустро–Угарска). Испитују се феномени и процеси који су обликовали италијанску перцепцију династија у Србији и Црној Гори, најважнијих политичких догађаја везаних за учешће ове две земље у балканским ратовима, Јулској кризи и стварању Албаније. Проучавају се ефекти рата у Либији на избијање Првог балканског рата кроз окулар италијанске јавности. Истражује се општи италијански доживљај идеје уједињења Јужних Словена, односа Срба и Хрвата, у епохи позног италијанског иредентизма и дефинисања ратних циљева Србије у Првом светском рату. У дисертацији се, уопштено, испитују и проучавају историја дипломатских односа, али и политичка историја (у оквиру ње и историја економских односа две државе са Италијом), као и историја политичких идеја. У ужем смислу, дисертација није примарно историја дипломатских односа, већ обухвата анализу шире перспективе италијанске перцепције Балкана и српског народа (политичари, публицисти, новинари). Фокус је стављен на италијанску политичку сцену и елиту последње деценије XIX и прве деценије XX века. Предмет истраживања су и општи и појединачни аспекти италијанске балканске политике: њена империјално–монополска сфера деловања, динамична подршка развоју Србије и Црне Горе, присуство у Албанији, иредентизам, однос према Јужним Словенима, идеја о балканском савезу, проблем Далмације, као и широк спектар различитих, међусобно опречних или подударних концепција, мишљења, идеја и планова интелектуалне јавности, заокупљене територијалним променама на Балканском полуострву, о процесу уједињења српског народа.

The dissertation represents an attempt to show and explain the nature of the Italian perception of two independent Serbian states in the Balkans and the Serbian national program at the beginning of the 20th century, at the dawn of the First World War. The primary focus of the research is the question of how Italy, its political elite, as well as the cultural, intellectual public, in the period from the war for Libya (1911–1912) to the conclusion of the Treaty of London (1915), perceives, explains and interprets the existence of Serbia and Montenegro. The main issue is to examine in which way Italy observes their participation in the Balkan wars, their aspirations and political tendencies, but also their position of the attacked countries in the war in which Italy remained neutral for the first ten months. The aim is to examine which methods, in its policy of access towards Serbia and Montenegro, Italy applied in this and earlier periods, in order to find that specific note of diplomatic, political, economic and cultural action that would keep these states in its orbit, marked by the Triple Alliance (alliance with Germany and Austria – Hungary), despite the fact that these states were often opposed to its monopoly goals and selfish aspirations. The phenomena and processes that shaped the Italian perception of the dynasties in Serbia and Montenegro are examined, as well as the most important political events related to the participation of these two countries in the Balkan wars, in the July crisis, and during the process of the creation of Albania. It is also put into test the general Italian perception of the idea of the unification of the South Slavs, the relationship between Serbs and Croats, in the era of late irredentism and the beginnig of defining the Serbia's war aims. The dissertation primarily studies the history of diplomatic and political relations, and indirectly the history of political ideas. The subject of research are also aspects of Italian imperial economic policy in the Balkans, Italian irredentism and the South Slavs, the problem of Dalmatia, the creation of the Balkan Alliance and a wide range of different, mutually sharply conflicting political ideas and plans of the Italian intellectual public, preoccupied with the phenomenon of the unification of the Serbian nation in the Balkans.

Краљевина Италија, Србија, Црна Гора, балкански ратови, Лондонски уговор, јадранска железница, иредентизам, Далмација

Kingdom of Italy, Serbia, Montenegro, Balkan wars, Treaty of London, Adriatic railway, irredentism, Dalmatia

94(497.11)"1914/1918"

Tekst