Development of contemporary models of temporariness in the conceptualization of common areas in multi-family housing

[Б. Д. Бранков]

240 стр.

Архитектура и урбанизам - Архитектура / Architecture and Urbanism - Architecture

У 20. веку, архитектура вишепородичног становања, вођена процесима масовне индустријализације и градње, представљала је окосницу послератне обнове и напретка на простору Европе, али и шире. Поред нужне потребе за новим домом и проширењем постојећих стамбених капацитета, јавља се и већа потреба за краткотрајном и дугорочном променом стамбених простора ради смештаја разноврсних садржаја и омогућавања различитих активности корисника. У ширем смислу, докторска дисертација истражује феномен привремености у стамбеној архитектури и могућност примене принципа привремености као операционализације промене простора током времена. Динамичан и недовољно научно истражен део вишепородичних стамбених склопова представљају заједнички простори, као међупростори између јавних зона и приватних простора стамбених јединица - простори за смештај разноврсних колективних садржаја. Заједнички простори могу бити отвореног или затвореног карактера и јављају се у форми приступних простора, отворених површина, вишенаменских сала, претпростора и др. (разликују се по отворености, повезаности, садржају и др.). У ужем смислу, докторска дисертација истражује начине и принципе којима се омогућавају промене у заједничким просторима вишепородичних стамбених склопова током времена. Примарни циљ докторске дисертације је дефинисање савремених модела привремености у заједничким просторима вишепородичног стамбеног склопа. Након увода у другом делу истраживање обухвата дефинисање феномена привремености, као и принципа и општих модела привремености у стамбеној архитектури у 20. веку. У трећем делу истраживање даје преглед и анализу развоја вишепородичног становања и заједничких простора у 20. веку. Централни део докторске дисертације заснива се на студији случаја одабраних стамбених блокова и склопова, подручја централне зоне Новог Београда, блокови 21, 22, 23, 28, 29 и 30 (изграђених од 1960 до 1980. године). Они представљају полигон за испитивање могућности примене принципа привремености у заједничким просторима. Резултати добијени спровођењем студија случаја и компаративном анализом су дати у петом делу дисертације и омогућили су формирање модела привремености за заједничке просторе вишепородичног стамбеног склопа. Овако дефинисани модели представљају кључни допринос докторске дисертације. Закључује се да су идентификовани модели применљиви у различитим типологијама вишепородичног стамбеног склопа и да одговарају различитим врстама и позицијама заједничких простора у стамбеним објектима.

In the 20th century, the architecture of multi-family housing, driven by the processes of mass industrialization and construction, represented the backbone of post-war reconstruction and progress in Europe and beyond. In addition to the necessary need for a new home and the expansion of existing housing capacities, there is also a greater need for short-term and long-term changes in residential spaces to accommodate various contents and enable different user activities. In a broader sense, the doctoral dissertation investigates the phenomenon of temporality in residential architecture and the possibility of applying the principle of temporariness as an operationalization of the change of space over time. A dynamic and insufficiently scientifically researched part of multi-family residential complexes is represented by common areas, as intermediate spaces between public zones and private spaces of residential units - spaces for accommodating various collective activities. Common areas can be open or closed and appear in the form of access areas, open areas, multi-purpose halls, vestibules, etc. (they differ in openness, connectivity, content, etc.). In a narrower sense, the doctoral dissertation investigates the ways and principles that enable changes in the common areas of multi-family housing complexes over time. The primary goal of the doctoral dissertation is the definition of contemporary models of temporariness in the common areas of multi-family buildings. After the introduction in the second part, the dissertation covers the definition of the phenomenon of temporariness, as well as the principles and general models of temporariness in residential architecture in the 20th century. In the third part, the research provides an overview and analysis of the development of multi-family housing and its common areas in the 20th century. The central part of the doctoral dissertation is based on a case study of selected residential blocks in the central zone of New Belgrade - Blocks 21, 22, 23, 28, 29 and 30 (built from 1960 to 1980). They present a polygon for examining the possibility of applying the principles of temporariness in common areas. The results obtained by case studies and comparative analysis are given in the fifth part of the dissertation and enable the formation of a contemporary model for the common areas of a multi-family housing. The defined models represent the key contribution of the doctoral dissertation. It is concluded that the identified models are applicable in different typologies of multi-family housing and that they correspond to different types and positions of common areas in residential buildings. Key words: principles of temporariness, common areas, multi-family building, New Belgrade, 20th century.

принципи привремености, заједнички простори, вишепородични стамбени склоп, Нови Београд, 20. век

principles of temporariness, common areas, multi-family building, New Belgrade, 20th century

728.31(043.3)

Tekst