Changes in animal exploitation strategies during the late antique period in Southeaszern Europe : A case study of the Gamzigrad - Felix Romuliana site

[М. З. Младеновић]

140 стр. + [46 стр прилога]

Археологија - Археозоологија / Archaeology - Archaeozoology

Предмет истраживања ове докторске дисертације била је разлика у експлоатацији животиња између периода пре и после продора Хуна на простору југоисточне Европе, која је проучавана на основу археозоолошких података. Основа истраживања били су археофаунални остаци са локалитета Гамзиград – Felix Romuliana датовани од 3/4. до почетка 7. века. Реч је о палати која је подигнута почетком 4. века, тачније, око 300. године нове ере од стране цара Галерија, и која током касноантичког периода губи своју првобитну функцију. Циљ истраживања била је реконструкција сличности, односно, разлика у експлоатацији домаћих и дивљих животињских врста између периода пре и после хунског продора на простору југоисточне Европе, као и да се на основу добијених података претпостави чиме су оне условљене. Сама реконструкција је подразумевала утврђивање стратегија експлоатације економски најзначајнијих домаћих животиња, попут говеда, оваца/коза и свиња, односно, проверавање значаја примарних, односно, секундарних производа ових животиња. Поред сточарства, приликом реконструкције економских пракси разматран је и значај експлоатације живине, али и значај лова и риболова. Резултати су показали да постоје разлике у начинима експлоатације домаћих врста на самом Гамзиграду кроз време, будући да у периоду пре најезде Хуна доминирају остаци домаћег говечета, док се у млађем периоду ситуација мења, те је фокус експлоатације на свињама и овцама/козама, али се и заступљеност домаће кокошке повећава. Такође, промене су уочене и на простору југоисточне Европе, где је у већини насеља из старије фазе највише експлоатисано говече, док су у млађој то биле овце/козе и свиње. Подаци о старости указују да је на већини локалитета у периодима пре и после хунског продора експлоатација говеда била усмерена на секундарне производе. Код оваца/коза у старијој фази се примарни и секундарни производи готово подједнако експлоатишу, док у млађој постоје локалитети где је већи фокус на секундарним производима. Домаћа свиња је током оба периода примарно гајена због експлоатације меса. Када је реч о лову, уочена је нешто већа заступљеност дивљачи на Гамзиграду у млађој фази, али је и на осталим локалитетима у југоисточној Европи ситуација, генерално, слична. Иако скромни, подаци о риболову показали су да нема значајних разлика у експлоатацији акватичких ресурса кроз време.

The subject of research of this doctoral dissertation was the difference in animal exploitation between the period before and after the Hunnic invasion in the area of Southeastern Europe, which was studied on the basis of archaeozoological data. The basis of the research was the archaeofaunal material from the Gamzigrad – Felix Romuliana site dated from the 3/4th to the beginning of the 7th century. It is a palace that was built at the beginning of the 4th century, more precisely, around 300 AD by Emperor Galerius, and which lost its original function during the Late Antique period. The goal of the research was to reconstruct the similarities and/or the differences in the exploitation of domestic and wild animal species between the periods before and after the Hunnic invasion of Southeastern Europe, as well as to assume, based on the data obtained, what caused them. The reconstruction itself meant determining the exploitation strategies of the most economically important domestic animals, such as cattle, sheep/goat and pigs, particularly to check the importance of use of the primary and secondary products of these animals. In addition to animal husbandry, during the reconstruction of economic practices, the importance of poultry exploitation was also considered, as well as the importance of hunting and fishing. The results showed that there are differences in the exploitation patterns of domestic species in Gamzigrad itself over time, since in the period before the invasion of the Huns the remains of domestic cattle dominate, while in the younger phase the situation changes, and the focus of exploitation is on pigs and sheep/goat. Furthermore, the representation of chicken increases. Also, changes were observed in the area of Southeast Europe, where in most settlements in the older phase cattle was the most exploited, while in the younger one it was sheep/goat and pigs. Mortality data indicates that in most sites in the periods before and after the Hunnic invasion, the exploitation of cattle was focused on secondary products. In the case of sheep/goat in the older phase, primary and secondary products are exploited almost equally, while in the younger phase there are sites where there is a greater focus on secondary products. During both periods, the domestic pig was primarily raised for the exploitation of meat. When it comes to hunting, a slightly higher representation of game was observed in Gamzigrad in the younger phase, but in other sites in Southeastern Europe, the situation is generally similar. Although modest, fishing data showed no significant differences in the exploitation of aquatic resources over time.

Предмет истраживања ове докторске дисертације била је разлика у експлоатацији животиња између периода пре и после продора Хуна на простору југоисточне Европе, која је проучавана на основу археозоолошких података. Основа истраживања били су археофаунални остаци са локалитета Гамзиград – Felix Romuliana датовани од 3/4. до почетка 7. века. Реч је о палати која је подигнута почетком 4. века, тачније, око 300. године нове ере од стране цара Галерија, и која током касноантичког периода губи своју првобитну функцију. Циљ истраживања била је реконструкција сличности, односно, разлика у експлоатацији домаћих и дивљих животињских врста између периода пре и после хунског продора на простору југоисточне Европе, као и да се на основу добијених података претпостави чиме су оне условљене. Сама реконструкција је подразумевала утврђивање стратегија експлоатације економски најзначајнијих домаћих животиња, попут говеда, оваца/коза и свиња, односно, проверавање значаја примарних, односно, секундарних производа ових животиња. Поред сточарства, приликом реконструкције економских пракси разматран је и значај експлоатације живине, али и значај лова и риболова. Резултати су показали да постоје разлике у начинима експлоатације домаћих врста на самом Гамзиграду кроз време, будући да у периоду пре најезде Хуна доминирају остаци домаћег говечета, док се у млађем периоду ситуација мења, те је фокус експлоатације на свињама и овцама/козама, али се и заступљеност домаће кокошке повећава. Такође, промене су уочене и на простору југоисточне Европе, где је у већини насеља из старије фазе највише експлоатисано говече, док су у млађој то биле овце/козе и свиње. Подаци о старости указују да је на већини локалитета у периодима пре и после хунског продора експлоатација говеда била усмерена на секундарне производе. Код оваца/коза у старијој фази се примарни и секундарни производи готово подједнако експлоатишу, док у млађој постоје локалитети где је већи фокус на секундарним производима. Домаћа свиња је током оба периода примарно гајена због експлоатације меса. Када је реч о лову, уочена је нешто већа заступљеност дивљачи на Гамзиграду у млађој фази, али је и на осталим локалитетима у југоисточној Европи ситуација, генерално, слична. Иако скромни, подаци о риболову показали су да нема значајних разлика у експлоатацији акватичких ресурса кроз време.

Southeast Europe, Gamzigrad – Felix Romuliana, archaeofaunal remains, animal exploitation, period before the Hunnic invasion, period after the Hunnic invasion

904:636(4-12)”652”(043.3) 904:636(497.11 Gamzigrad)”03/06”(043.3)

Tekst