Žarko Vidović’s legacy of manuscripts Рукописное наследство Жарко Видовича

[Д. Оцић]

204 стр.

Студије културе - Библиотекарство и библиографија / Cultural studies - Library and librarianship

Историчар уметности и историософ Жарко Видовић (Тешањ 1921 – Београд 2016), учесник, сведок, тумач и критичар кључних историјских догађаја 20. и почетка 21. века, у наслеђе нам је оставио рукописну грађу као извор за ново сагледавање историјских догађаја последњих готово стотину година. У овом раду, методима анализе, компарације али и херменеутичким те биографским и библиографским приступом, приказује се одабрани корпус његових рукописа и њихових верзија, с намером да се представи дело и личност овог аутора, који се огледају и у његовом брижљивом односу према својим рукописима. Библиографским пописом његових рукописа, разматрањем начина на који их је организовао, као и тумачењем садржине текста, указује се на такво ауторово приступање властитим рукописима, што може да послужи као узор, парадигма, за приступ његовој рукописној заоставштини, али и да пружи смернице за њену будућу архивску и библиографску обраду. Видовићеви писани радови, које одликује специфичан стил, проучавају се и у светлу његових биографских записа, јер се вишеструка и многозначна логорашка и друга животна искуства тог писца одсликавају и у његовом делу, нудећи аргументована сведочанства и широка разматрања као допринос историји идеја. Својим објављеним и необјављеним записима, Видовић нам је пружио грађу за другачију перспективу проучавања, те отворио пут и ка преиспитивању устаљених вредности. Истраживање Видовићевих рукописа и осветљавање његове личности из тих записа води и ка утврђивању релевантности његових рукописа али и објављених дела. На тај начин би требало да се започне пут ка рехабилитацији личности Жарка Видовића који је био маргинализован, несразмерно значају свог дела, уз критичко приређивање његових необјављених рукописа што је од многоструке користи за српску интелектуалну и ширу јавност.

Žarko Vidović (Tešanj 1921 – Belgrade 2016) was an art historian, historiographer, participant, witness, interpreter and critic of key events of the 20th and early 21st centuries. He left behind an impressive collection of manuscripts that serve as source material for a fresh look at the historical events of the last one hundred years. Through analysis, comparison, and hermeneutic, biographical and bibliographic approaches, this thesis studies a selected corpus of Vidović’s manuscripts and their versions. Its aim is to present the work and personality of the author, which is reflected through his thoughtful approach towards his manuscripts. The bibliographic list of his manuscripts, considerations on their organization, and the interpretation of the contents suggest that Vidović employed a unique approach to his manuscripts. This can serve as a paradigm for accessing his manuscript collection and guide its future bibliographic and archival processing. Vidović’s written works, which are characterized by an individual style, are also examined in light of his biographical records; his experiences in the concentration camp and elsewhere are reflected in his work, offering shrewd witness and broad considerations as contributions to intellectual history. With both published and unpublished writings, Vidović’s material offered a different perspective and paved the way to re-examining established values. Research on Vidović’s manuscripts and the personality that emerges lead to a renewed understanding of the relevance of his manuscript collection and published works. This should encourage scholars to reexamine his personality, which has been disproportionately marginalized in contrast to his work. In addition, it should also foster the creation of a critical edition of his unpublished manuscripts, which would benefit Serbian academics and the general public.

Жарко Видовић, рукописна заоставштина, Библио-био-графија, аутобиблиографија, ауторова организација рукописа, верзије рукописа, рукописне целине, парадигма Видовић, критичко преиспитивање

Žarko Vidović, legacy of manuscripts, Biblio-bio-graphy, autobibliography, author’s organization of manuscripts, manuscript versions, manuscript units, Vidović paradigm, critical self-interrogation

091"19/20"(043.3)

Tekst