Noun particularization in the Serbian language Партикуларизация существительных в сербском языке

[Б. Тодић Санковић]

535 стр.

Лингвистика - Семантика, лексикологија, лексикографија, творба речи / Linguistics - Semantics, lexicology, lexicography, word-formation

Предмет нашег истраживања представљају именичке лексеме чија је главна синтаксичко-семантичка функција – издвајање појединачних ентитета или одређене количине из масе, односно (неизбројивог) мноштва. Функција ових речи стоји у тесној вези са немогућношћу појединих именица да искажу појединачно, односно – уопштеније – у вези са појмом бројивости. Из тог разлога, најчешће се на месту допуне у синтагми са овим речима јављају градивне именице: нпр. кап воде, млаз крви, тањир супе, литар вина, грудва снега. Како се њима именује материја, неопходна су додатна средства која би омогућила избројивост денотата именица са таквим значењем. Осим материје, и све остало што се перципира као неодређена маса – а то је збирно и сумативно мноштво – подлеже истом процесу: уп. букет цвећа, гомила лишћа, стадо оваца, група студената. Језичка средства с представљеном функцијом управо су у фокусу наше пажње. Такве јединице у истраживању називамо партикуларизаторима, а саму појаву партикуларизацијом. Наведени термини срећу се превасходно у србистичкој (или, шире, сербокроатистичкој) литератури. У иностраној лингвистици – колико нам је познато на основу увида у русистичку и англицистичку литературу – разматрање поменутих лексичких јединица спровођено је под окриљем различитих теоријских и терминолошких поставки...

The subject of our research are noun lexemes whose main syntactic-semantic function is – separating individual entities or a certain amount from a mass, that is, the (uncountable) lot. The function of these words is closely related to the impossibility of certain nouns to be expressed individually, that is – more generally – it’s related to the concept of countability. This is why phrases consisting of such nouns use material nouns as complements: e.g. kap vode (a drop of water), mlaz krvi (a trickle of blood), tanjir supe (a plate of soup), litar vina (a liter of wine), grudva snega (a lump of snow). As they name matter, additional means are necessary which would enable the countability of the denotations of nouns with such a meaning. Apart from matter, everything else that is perceived as an indefinite mass – which presents a collective and summative lot – is subject to the same process: cf. buket cveća (a bouquet of flowers), gomila lišća (a pile of leaves), stado ovaca (a flock of sheep), grupa studenata (a group of students). Linguistic means with such a function are in the focus of our attention. In our research we call such units particularizers, and the phenomenon itself is called particularization. The mentioned terms are found primarily in Serbian (or, more broadly, the Serbo-Croatian) literature. In foreign language linguistics – based on the insight into Russian and English literature – the consideration of the mentioned lexical units was carried out under different theoretical and terminological positions...

српски језик, партикуларизатор, партикуларизација, квантификација, класификација, материја, семантика, творба речи, лексикографски опис, теорија прототипа.

the Serbian language, particularizer, particularization, quantification, classification, matter, semantics, word-formation, lexicographic description, the prototype theory.

811.163.41'367.622`373.611(043.3)

Tekst