Title
Промена јавног интереса у култури планирања у Србији на нивоу генералног урбанистичког плана
Creator
Graovac, Ana, 1975-
CONOR:
19816551
Copyright date
2024
Object Links
Select license
Bez licence - direktna primena zakona
License description
Ako ne izaberete neku od licenci, vaše zaštićeno delo može biti korišćeno samo u okviru opštih ograničenja autorskih prava. Na taj način ne dozvoljavate komercijalno ni nekomercijalno korišćenje, naročito reprodukciju, distribuciju, emitovanje, dostupnost i obradu dela. Izbor Creative Commons (CC) licence promoviše diseminaciju vašeg dela. Za više informacija: http://creativecommons.org.rs/licence
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane:
Other responsibilities
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Arhitektonski fakultet
Alternative title
Change of public interest in the planning culture in Serbia at the level of general urban plan
Publisher
[А. С. Граовац]
Format
166 стр.
description
Архитектура и урбанизам - Урбанизам / Architecture and Urbanism - Urbanism
Abstract (sr)
Јавни интерес je концепт у теорији и пракси планирања који се повезује са стварањем ефикасног система планирања и друштвеног благостања након Другог светског рата. Постмодерним заокретом и успоном тржишног либерализма 80-их година прошлог века, планирање постаје преговарачки процес, а јавни интерес резултат консензуса или компромиса о заједничким интересима. Новија истраживања у фокус стављају његову традиционалну улогу – интереса државе, норме за планирање и етичке норме за планере, док централно питање постаје конституисање јавног интереса у конкретном културном контексту.
Културни контекст се у теорији везује за концепт културе планирања - вредности које утичу на планирање. Међутим, због хетерогености и промењивости саме културе, конкретна примена концепта је и актуелно теоријско питање и кључни изазов истраживања. Зато је основна истраживачка идеја да се повезивањем концепта културе планирања са актуелним питањима јавног интереса, дефинишу истраживачке перспективе и критеријуми, а да се промена ових релација може пратити кроз време.
Са теоријског становишта, вредности попут опште користи, друштвене правде, културних вредности, права на учешће и демократских принципа једнакости и достојанства су од суштинског значаја за утемељење јавног интереса. Јавни интерес се може утврдити на основу правила или као резултат дијалога, а основни етички судови подразумевају поштовање правила или исход планирања у највећем интересу грађана.
У складу са тим, практични део истраживања обухвата анализу теоријских и стручних ставова о јавном интересу у периоду пост-социјалистичке транзиције у Србији, као и планских решења, закона и подзаконских аката на нивоу генералног урбанистичког плана. Резултат истраживања показује како се јавни интерес мењао у конкретној култури планирања у Србији.
Abstract (en)
The public interest is a concept in planning theory and practice associated with the creation of an effective planning system and social welfare after the Second World War. With the postmodern turn and the rise of market liberalism in the 80s of the last century, planning becomes a negotiation process, and public interest the result of consensus or compromise on common interests. Newer research focuses on its traditional role - the interest of the state, planning norm and ethical norm for planners, while the central question becomes the constitution of public interest in a specific cultural context.
In theory, cultural context is linked to the concept of planning culture - values that influence planning. However, due to the heterogeneity and changeability of culture itself, the concrete application of the concept is both a current theoretical issue and a key research challenge. That is why the basic research idea is that by connecting the concept of planning culture with current issues of public interest, research perspectives and criteria are defined, and that the change of these relations can be followed over time.
From a theoretical point of view, values such as the common good, social justice, cultural values, the right to participate and the democratic principles of equality and dignity are essential to the foundation of the public interest. Public interest can be determined based on rules or as a result of dialogue, and basic ethical judgments imply compliance with rules or the outcome of planning in the best interest of citizens.
Accordingly, the practical part of the research includes the analysis of theoretical and professional views on public interest in the period of post-socialist transition in Serbia, as well as planning solutions, laws, and by-laws at the level of the general urban plan. The result of the research shows how public interest has changed in the concrete planning culture in Serbia.
Authors Key words
јавни интерес, култура планирања, ниво генералног урбанистичког плана, друштвене вредности, норма за планирање, процедура планирања, управљање, улога планера, исход процеса планирања, пост-социјалистичка транзиција у Србији
Authors Key words
public interest, planning culture, level of the general urban plan, social values, planning norm, planning procedure, urban governance, role of the planner, outcome of the planning process, post-socialist transition in Serbia
Classification
711.24:711.4:316.663(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Јавни интерес je концепт у теорији и пракси планирања који се повезује са стварањем ефикасног система планирања и друштвеног благостања након Другог светског рата. Постмодерним заокретом и успоном тржишног либерализма 80-их година прошлог века, планирање постаје преговарачки процес, а јавни интерес резултат консензуса или компромиса о заједничким интересима. Новија истраживања у фокус стављају његову традиционалну улогу – интереса државе, норме за планирање и етичке норме за планере, док централно питање постаје конституисање јавног интереса у конкретном културном контексту.
Културни контекст се у теорији везује за концепт културе планирања - вредности које утичу на планирање. Међутим, због хетерогености и промењивости саме културе, конкретна примена концепта је и актуелно теоријско питање и кључни изазов истраживања. Зато је основна истраживачка идеја да се повезивањем концепта културе планирања са актуелним питањима јавног интереса, дефинишу истраживачке перспективе и критеријуми, а да се промена ових релација може пратити кроз време.
Са теоријског становишта, вредности попут опште користи, друштвене правде, културних вредности, права на учешће и демократских принципа једнакости и достојанства су од суштинског значаја за утемељење јавног интереса. Јавни интерес се може утврдити на основу правила или као резултат дијалога, а основни етички судови подразумевају поштовање правила или исход планирања у највећем интересу грађана.
У складу са тим, практични део истраживања обухвата анализу теоријских и стручних ставова о јавном интересу у периоду пост-социјалистичке транзиције у Србији, као и планских решења, закона и подзаконских аката на нивоу генералног урбанистичког плана. Резултат истраживања показује како се јавни интерес мењао у конкретној култури планирања у Србији.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
