Srednjovekovni ćirilički skriptorijumi na Balkanu ǂThe ǂmedieval cyrillic scriptoriums in the Balkans Средневековые кириллические скриптории на Балканах

[М. Давидовић]

210 стр.

Наука о књижевности - Средњовековна књижевност, средњовековна писменост, славистичке студије / the Science of Literature - Medieval literature, medieval literacy, Slavistic studies

Предмет истраживања у овој дисертацији јесу ћирилички скрипторијуми на Балкану. Имајући у виду ограничени корпус средњовековних рукописних књига које су доспеле до наших дана, у дисертацији су разматрани скрипторијуми од почетка 13. па све до краја 15. столећа. На самом почетку рада теоријски се промишља о средњовековној институцији скрипторијума и о процесу настанка средњовековне књиге. Појам скрипторијума посматран је спрам других појмова, као што су књижевна школа, књижевно средиште и писарска (калиграфска) школа. На основу дефинисаног рукописног наслеђа обликована је општа слика о средњовековној писмености на Балкану, с посебним нагласком на особине средњовековних школа на Балкану и места њиховог организовања. У вези с тим, размотрен је положај професионалних писара у средњовековном друштву на Балкану. Применом интерпретативног метода и метода палеографије – археографског, атрибутивног и филигранолошког, у дисертацији су најпре дати увиди у обим рукописне продукције појединачних писара. Интерпретативним описом одабраних рукописа указано је на манире појединачних писара, затим је оцењен квалитет њихове писарске и илуминаторске вештине. На основу особина хартије, затим палеографских одлика писма и илуминације рукописних књига истакнуте су везе између различитих писарских радионица. На основу таквих резултата обликована је слика преписивачке делатности која се одвијала у близини манастира и дворова српских владара у тачно одређено време током три века ћириличке писмености на Балкану.

This dissertation researches Cyrillic scriptoriums in the Balkans. Taking the medieval Cyrillic limited corpus of manuscripts preserved until nowadays into account, this thesis tackles the scriptoriums originating from the beginning of the 13th century until those originating from the end of the 15th century. The introductory part of the doctoral thesis examines the medieval institution of the scriptorium as well as the medieval book creation process. The term scriptorium is considered compared to other terms such as a literary school, literature center and scribal (calligraphic) school. Based on the defined manuscripts’ heritage, the general impression about the medieval literacy in the Balkans was made. The special attention is drawn to the medieval schools on the Balkans characteristics including the places where the schools in question were organized. Taking this into consideration, the professional scribes’ position within the medieval society in the Balkans is discussed in the paper. This dissertation primarily gives insight into a single scribe’s handwritten productions by applying the interpretative method and the Cyrillic alphabet’s paleographic features – the archeographic, attributive and filigranological ones. The aforementioned interpretative method applied to the chosen manuscripts shows the single scribes’ procedures standing out from any other procedures, their transcribing and illuminating skills’ quality. On the basis of the paper’s and alphabet’s paleographic features as well as the manuscripts’ illumination, the ties among different scribal workshops were established. The results provided knowledge about the copying that occurred near monasteries and the ruling families’ palaces at the exact time during the three centuries of the Cyrillic literacy in the Balkans.

скрипторијум, ћирилица, средњи век, писар, средњовековни рукопис

Cyrillic alphabet, scribe, medieval manuscript

091.01(292.464)"12/14"(043.3)

Tekst