Scientific and academic contribution of Aleksandar Popovic; Научная и академическая деятельность Александра Поповича

[Т. Матић]

120 стр.

Филологија - Оријенталистика – историја југословенске оријенталистике / Philology - Oriental studies – The History of Yugoslav Oriental studies

Предмет нашег истраживачког рада је научно дело др Александра Саше Поповића (1931-2014), југословенског оријенталисте који је већи део свог богатог животног, али и изузетно плодног стваралачког, истраживачког и педагошког пута прешао у Француској. Сматрамо да интелектуална и академска заоставштина Александра Поповића, до сада недовољно познатог нашој стручној јавности, завређује већу пажњу него што јој се поклања у балканским географским координатама, на просторима одакле је потекао и којима се у својим истраживањима неуморно враћао. Наиме, уколико изузмемо неколике чланке и критичке осврте на Поповићева дела, његово свестрано прегалаштво и научни допринос до сада нису били предмет систематичног изучавања у нашој оријенталистичкој средини; стога је један од циљева да ова дисертација буде скроман (ис)корак у том смеру. Такође, кључни део наших настојања је да подсетимо на Поповићеве циљеве и методолошки приступ научним проблемима којима се бавио, да укажемо на феномене који су представљали окосницу његовог научног интересовања и да испитамо домет његових истраживања, укључујући степен актуелности добијених резултата и закључака, не губећи из вида временску дистанцу и друштвени и политички контекст у ком су настајали. Кроз увод у ауторову биографију и приказ аутентичности његовог академског и педагошког доприноса из вишедеценијске, изразито плодоносне каријере, покушаћемо да анализирамо утицај школовања у Београду и „француске школе“ на избор методологије и истраживачких области којима се посветио. Верујемо да је тема нашег истраживања вишеструко релевантна за интердисциплинарну област научне оријенталистике (али не и ограничена на поменуто, уже оријенталистичко усмерење) и да има потенцијала да постане вредан камен у мозаику југословенско/српско-француских оријенталистичких веза. Претенциозно и нескромно би било надати се да ће и резултати наше анализе бити од користи, превасходно колегама оријенталистима, и надахнути друге истраживаче и преводиоце да се ближе упознају са Поповићевим научним делом и, донекле маргинализованим, а богатим темама периферног ислама, али нам је та мисао ипак била водиља у раду.

The subject of our research work is the academic contribution of Aleksandar Popović (1931-2014), a Yugoslav orientalist whose significant, versatile, and abundant opus was mainly produced in France. We believe that the intellectual and academic legacy of Aleksandar Popović, so far insufficiently known to the Serbian community of experts, deserves more attention than it is given in the Balkans, his place of origin to which he tirelessly returned in his research. Namely, if we exclude a few articles and critical reviews of Popović's works, his versatile prowess and scientific contribution have not been the subject of systematic study in our orientalist milieu; therefore, one of the purposes of this dissertation is to be a modest step in that direction. Besides, a key part of our efforts is to recall Popović's methodological approach to the scientific problems he dealt with, to point out the phenomena that represented the backbone of his scientific interest, and to examine the scope of his research, including the degree of topicality of the obtained results and conclusions, without losing sight of the time distance and the social and political context in which they were created. Through an introduction to the author's biography and a presentation of the authenticity of his academic and pedagogical contribution from a multi-decade, extremely fruitful career, we will try to analyze the influence of studies at the University of Belgrade and the "French school" of thought on the choice of methodology and research areas he devoted himself to. We believe that the topic of our research is relevant in many ways to the interdisciplinary field of scientific Oriental studies (but not limited to the aforementioned narrower Orientalist direction) and that it has the potential to become a valuable stone within the mosaic of Yugoslav/Serbian-French orientalist connections. It would be pretentious and immodest to hope that the results of our analysis will be useful, primarily to fellow orientalists, and to inspire other researchers and translators to become more familiar with Popović's scientific work and the somewhat marginalized but rich topics of peripheral Islam, but we could not help but be inspired by this prospect.

Александар Поповић, оријенталистика, исламистика, балканологија, туркологија, „периферни ислам“, ислам на Балкану, дервишки редови, исламска штампа у југоисточној Европи

Alexandre Popovic, Oriental studies, Islamic studies, Balkan studies, Turkology, “L’Islam périphérique”, Islam in the Balkans, Sufi orders, Muslim press in South-Eastern Europe

809+89](497.11)(043.3) 929 Popović A.(043.3) 930.85(=411.21)(497.11)"19"(043.3)

Tekst