Title
Уреднице женске/феминистичке периодике у Краљевини СХС/Југославији: биографски, књижевноисторијски и типолошки аспект
Creator
Simić, Zorana, 1992-
CONOR:
29864551
Copyright date
2024
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 27.08.2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Women editors of the women’s/feminist periodical press in the Kingdom of SCS/Yugoslavia
Женщины-редакторы женской/феминистской периодической печати Королевства СХС/Югославии
: Biographical, literary-historical, and typological aspects
биографический, литературно-исторический и типологический аспекты
Publisher
[З. Симић]
Format
252 стр.
description
Хуманистичке науке - Наука о књижевности / Humanities - Literary Theory and Criticism
Abstract (sr)
У средишту овог интердисциплинарног истраживања – у ком се укрштају студије периодике, књижевности, културе и рода – јесу портрети уредница штампе у Краљевини СХС/Југославији, а првенствено оних које су се образовале и/или деловале у домену књижевности, књижевне теорије, критике, превођења и естетике. У фокусу се налазе часописи Ženski svijet / Jugoslavenska žena (Загреб, 1917–1920), Женски покрет (Београд, 1920–1938) и Жена данас (Београд, 1936–1940), те поједине међу њиховим уредницама: Зофка Кведер (Деметровић), Катарина Богдановић, Паулина Лебл (Албала), Милева Милојевић и Митра Митровић. Основни циљ рада јесте да се кроз (ре)конструкције биографија и анализу библиографија одабраних ауторки/интелектуалки, као и одговарајућег периодичког корпуса, понуде нови увиди о генези феминизма и динамици интелектуалног поља у Краљевини СХС/Југославији. У раду се помније разматрају партикуларни уреднички доприноси, али и указује на (књижевноисторијску) релевантност разматрања уредниковања, његових претпоставки, модела и типологија у студијама периодике уопште – како у домаћем тако и у иностраном (научноистраживачком) контексту. С упориштем у принципима феминистичке епистемологије и теорији жанра феминистичке биографије, портретисање уредница женске/феминистичке штампе у Краљевини СХС/Југославији истраживачки је процес који је истовремено и конструкција, и реконструкција, и деконструкција. У питању је конструкција биографских микронаратива, прича о индивидуалним генезама неодвојивим од реконструкције контекста које исти ти наративи преозначавају, а у исти мах и деконструкција (само)прокламованих уредничких, историографских и културноисторијских метанаратива.
Abstract (en)
This interdisciplinary research – in which periodical, literary, culture, and gender studies intersect – offers portraits of women periodical editors in the Kingdom of SCS/Yugoslavia: primarily those who were educated and/or engaged in the field of literature, literary criticism, translation, and aesthetics. The research is focused on the magazines Ženski svijet / Jugoslavenska žena (Women’s World/Yugoslav Woman; Zagreb, 1917–1920), Ženski pokret (Women’s Movement; Belgrade, 1920–1938), and Žena danas (Woman Today; Belgrade, 1936–1940), as well as some of their editors: Zofka Kveder (Demetrović), Katarina Bogdanović, Paulina Lebl (Albala), Mileva Milojević, and Mitra Mitrović. The main goal of the thesis is to offer – by (re)construction and analysis of bio-bibliographies of selected authors/intellectuals and the corresponding periodical corpus – new insights into the genesis of feminism and the dynamics of the intellectual field in the Kingdom of SCS/Yugoslavia. The particular women editors’ contributions are examined in more detail; however, the general (literary-historical) relevance of considering press editing and its models/typologies in periodical studies – both in domestic and foreign (research) contexts – is also highlighted. Based on the principles of feminist epistemology and the theory of feminist biography, the portrayal of women periodical editors in the Kingdom of SCS/Yugoslavia is simultaneously construction, reconstruction, and deconstruction. It is about the construction of biographical micro-narratives, the stories of individual genesis inseparable from the reconstruction of the contexts that these same narratives re-signify, and about the deconstruction of (self-)proclaimed editorial, historiographic, and cultural meta-narratives as well.
Authors Key words
периодика, студије периодике, студије рода, феминистичка биографија, уреднице периодике, Краљевина СХС/Југославија, женска штампа, феминистичка штампа
Authors Key words
periodical press, periodical studies, gender studies, feminist biography, women periodical editors, Kingdom of SCS/Yugoslavia, women’s periodical press, feminist periodicals
Classification
305-055:070.43-055.2(497.11)"1917/1940"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У средишту овог интердисциплинарног истраживања – у ком се укрштају студије периодике, књижевности, културе и рода – јесу портрети уредница штампе у Краљевини СХС/Југославији, а првенствено оних које су се образовале и/или деловале у домену књижевности, књижевне теорије, критике, превођења и естетике. У фокусу се налазе часописи Ženski svijet / Jugoslavenska žena (Загреб, 1917–1920), Женски покрет (Београд, 1920–1938) и Жена данас (Београд, 1936–1940), те поједине међу њиховим уредницама: Зофка Кведер (Деметровић), Катарина Богдановић, Паулина Лебл (Албала), Милева Милојевић и Митра Митровић. Основни циљ рада јесте да се кроз (ре)конструкције биографија и анализу библиографија одабраних ауторки/интелектуалки, као и одговарајућег периодичког корпуса, понуде нови увиди о генези феминизма и динамици интелектуалног поља у Краљевини СХС/Југославији. У раду се помније разматрају партикуларни уреднички доприноси, али и указује на (књижевноисторијску) релевантност разматрања уредниковања, његових претпоставки, модела и типологија у студијама периодике уопште – како у домаћем тако и у иностраном (научноистраживачком) контексту. С упориштем у принципима феминистичке епистемологије и теорији жанра феминистичке биографије, портретисање уредница женске/феминистичке штампе у Краљевини СХС/Југославији истраживачки је процес који је истовремено и конструкција, и реконструкција, и деконструкција. У питању је конструкција биографских микронаратива, прича о индивидуалним генезама неодвојивим од реконструкције контекста које исти ти наративи преозначавају, а у исти мах и деконструкција (само)прокламованих уредничких, историографских и културноисторијских метанаратива.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
