Poetics of prose by Milka Žicina Поэтика прозы Милки Жичины

[А. Михајловић]

246 стр., [35] стр. с таблама

Српска књижевност - Приповедачке поетике у српској књижевности 19. и 20. века / Serbian literature - Narrative poetics in Serbian literature of the 19th and 20th centuries

Предмет дисертације је поетика прозе Милке Жицине, у контексту међуратне и послератне српске литературе, као и културолошко наслеђе Југославије, нарочито Србије између два рата и након 1945. године. Милка Жицина представљала је особит, у много чему нов, феминистичко-социјално- ангажовани глас, који се помаљао пред Други светски рат. Рад даје приказ њених романа, приповедака и, на крају, новинарског рада у Жени данас, стављајући их у културно-историјски контекст, с критичком оценом и битним освртом на друштвено-политичке прилике. Први роман Кајин пут (1934) један је од ретких међуратних романа, у чијем приповедном дискурсу доминира женски лик, бунтовнички и свеж, који је хвалио Павле Бихали још 1934. године када га је објавио, a по броју превода на француски (чак два издања), чешки, бугарски и немачки, скоро да није имао премца међу тадашњим српским романима. У Кајином путу може се наћи почетак зрелог женског писма у српској књижевности, с гинокритичким освртом и идентичним питањима која се постављају и у англосаксонској и француској литератури. Други роман, Девојка за све (1940), први српски роман о животу служавке, са илустрацијом насловне странице Ђорђа Андрејевића Куна, утире јој пут међу најбољима. Иако се може читати као засебно дело, у ствари је наставак Кајиног пута и чини с првим приповедну целину. Професор Душан Иванић сматра да ово дело ,,улази у ред најбољих српских романа између два рата, понудивши зачуђујуће непатворено искуство стварности…” (Иванић 1988: 216), а Нолит је Девојку за све уврстио у антологијски избор најбољих српских романа 1981. године. Последње дело, лабудова песма, Милке Жицине је Село моје (1983), наново објављено у Нолиту. Литерарни круг се њиме, тада се тако чини, и заокружује, јер је 1934. књижевну каријеру и започела у истој кући. Ово дело има најбогатију лексику, ону заборављену, фину, дијалекатску и завичајну лексику Западне Славоније, као и снажни лирски подтекст, са дескриптивним пасажима сеоског пејзажа...

The subject of this dissertation is the poetics Milca Žicina’s prose as seen in the context of interwar and postwar Serbian literature; it also deals with the cultural heritage of Yugoslavia, especially Serbia, between the two wars and after 1945. Milka Žicina expressed special and in many respects a new feminist and socially engaged voice, which was emerging on the eve of the Second World War. This paper reviews her novels, short stories and, eventually, her journalistic work in the magazine The Woman Today, placing them in the cultural and historical context, with a critical assessment and a significant reference to social and political circumstances. Her first novel Kaya’s Way (1934) is one of the rare interwar novels whose narrative discourse is dominated by a female character that was rebellious and fresh, and praised by Pavle Bihali as early as in 1934 when he published it; also, according to the number of its translations into French (as many as two editions), Czech, Bulgarian and German, it almost had no equal among the Serbian novels of the time. In Kaya's Way, one can find the beginning of mature female writing in Serbian literature, with a review from the perspective of gynocriticism and with identical questions also raised in Anglo- Saxon and French literature. Her second novel, The Girl for Everything (1940), the first Serbian novel about the life of a maid, with a cover illustration by Đorđe Andrejević Kun, paves her way among the best. Although it can be read as a separate work, it is in fact a continuation of Kaya's Way and forms a narrative whole with the first one. Professor Dušan Ivanić believes that this work "enters the ranks of the best Serbian novels between the two wars, offering a surprisingly unadulterated experience of reality..." (Ivanić 1988: 216), and Nolit included The Girl for Everything in the anthology selection of the best Serbian novels in 1981. Milka Žicina's last book as her swan song is My Village (1983), republished in The Nolit Publishing House. It seemed at the time that the Nolit completed her literary circle because she started her literary career in the same House in 1934. This work offers the most comprehensive vocabulary, the one of Western Slavonia which is forgotten, fine, dialectal and native, as well as a strong lyrical subtext, with descriptive passages of the rural landscape...

Милка Жицина, српска књижевност, роман, аутобиографија, аутофикција, логорска проза, левица, феминизам, нова жена, поетика

Milka Žicina, Serbian literature, novel, autobiography, auto-fiction, concentration-camp prose, left-wing, feminism, new woman, poetics

82:81'38:[821.163.41.09 Žicina M.(043.3)

Tekst