Hermeneutics and shaping of the soul in Ivo Andrić's lyrical discourses Герменевтика и формирование души в лирических дискурсах Иво Андрича

[А. В. Пауновић]

332 стр.

Наука о књижевности - Српска књижевност, нова српска књижевност, генетичка критика, текстологија, херменеутика, филозофија књижевности / Science of literature - : Serbian literature, new Serbian literature, genetic criticism, textology, hermeneutics, philosophy of literature

Тема ове докторске дисертације има за предмет истраживање поетичко-естетичких оквира лирских дискурса у стваралаштву Иве Андрића с обзиром на искуство субјективитета. Како смо истраживањем обухватили рано стваралаштво: песничка остварења од првог објављеног текста „У сумрак“ (1911) и књига Ex Ponto (1918), Немири (1920) до постхумног издања Знакови поред пута (1975), утврдили смо continuum присуства лирског у стваралачком поступку нобеловца. Учешће лирског у праксама писања, међутим, било је потребно сагледати не само као поетичку претходницу епским формама (приповеткама и романима) или пак као развојни стадијум стваралаштва већ и као парадигму дискурса. Овакво методолошко и теоријско усмерење покренуло је питање фрагментарности као сегмента иманентне поетике И. Андрића. Уз издвајање рецентних књижевно-теоријских образложења у погледу форме, жанра Еx Pontа, Немирa и Знакова поред пута (Милан Богдановић, Душан Маринковић, Бојана Стојановић Пантовић, Крешимир Немец, Предраг Палавестра, Радован Вучковић, Александар Јерков), истраживање пропитује топику фрагментарног исказа и могућности успостављања поетичког и теоријског мишљења фрагментарности као наддискурзивне активности, текстуалну суперпозицију између прозе и поезије. Актуализaција појма фрагмент, фрагментарно у дисертацији има двоструки циљ: 1) издвојити генезу појма фрагмент, фрагментарног облика у историји књижевности и историји теоријског мишљења о књижевности; 2) описати поетички удео фрагментарног говора у успостављању динамике стиха према запису у оквирима раног Андрићевог опуса, а потом и у конституисању жанра мисли у Знаковима поред пута. Први делови рада дискурс фрагментарности представљају кроз теоријско мишљење јенских романтичара, потом кроз делатност француских филозофа М. Бланшоа (Maurice Blanchot), Р. Барта (Roland Barthes), писца П. Кињара (Pascal Quignard), књижевних критичарки К. Елијас (Camelia Elias) и Ф. Сузини-Анастопулос (Fransois Susini-Anastopoulos), те кроз есеје Јована Христића и стваралаштво С. Винавера, В. Розанова (Василий Васильевич Розанов). Надаље, уважавајући узусе текстологије и француске генетике текстова истражиће се фрагментарни запис у Знаковима поред пута између рукописа и издавачке праксе. Засебно тежиште истраживања тиче се херменеутике јасног проговарања душе из Андрићевих записа и њених каснијих затамњења, при чему је анализирана парадигматска окосница блискости лирског и душиног простора са становишта модернистичког искуства писања о себи и феномена фрагментарности.

The subject of this doctoral dissertation is the research of poetic-aesthetic frameworks of lyrical discourses in the work of Ivo Andrić with regard to the experience of subjectivity. As our research included early creativity: poetic creations from the first published text "U sumrak" (1911) and the books Ex Ponto (1918), Nemiri (1920) to the posthumous publication Signs by the Roadside (Znakovi pored puta, 1975), we established a continuum of the presence of the lyrical in the creative process of the Nobel laureate. The participation of the lyric in writing practices, however, had to be seen not only as a poetic precursor to epic forms (stories and novels) or as a developmental stage of creativity, but also as a paradigm of discourse. This kind of methodological and theoretical direction raised the issue of fragmentation as a segment of immanent poetics of Ivo Andrić. With the selection of recent literary theoretical explanations regarding the form and genre of Ex Ponto , Nemiri and Znakovi pored puta (Milan Bogdanović , Dušan Marinković, Bojana Stojanović Pantović, Krešimir Nemec, Predrag Palavestra, Radovan Vučković, Aleksandar Jerkov), the research examines the topic of fragmentary statements and the possibility of establishing a poetic and theoretical thinking of fra gmentation as a supra discursive activity, a textual superposition between prose and poetry. Actualization of the term fragment, fragmentary in the dissertation has a double goal: 1) to distinguish the genesis of the term fragment, fragmentary form in the history of literature and the history of theoretical thinking about literature; 2) to describe the poetic role of fragmentary speech in establishing the dynamics of the verse according to the record within the framework of Andrić's early oeuvre, and then a lso in the constitution of the genre of thought in Znakovi pored puta . The first parts of the paper present the discourse of fragmentation through the theoretical thinking of the Jena romantics, then the French philosophers Maurice Blanchot, Roland Barthes , Pascal Quignard, literary critics Camelia Elias and François Susini Anastopoulos, and through the essays of Jovan Hristić and the work of Stanislav Vinaver and Vasiliy Vasil'evich Rozanov (Василий Васильевич Розанов). Furthermore, respecting the principles of textology and French genetics of texts, the fragmentary record in Signs by the Roadside between manuscripts and publishing practice will be investigated. A separate focus of the research concerns the hermeneutics of the clear speaking of the soul fro m Andrić's records and its later obscurations, whereby the paradigmatic backbone of the closeness of the lyrical and soul space is analyzed from the point of view of the modernist experience of the subject, writing about oneself and the phenomenon of fragm entation.

Иво Андрић, Еx Ponto, Немири, Знакови поред пута, лирика, фрагмент, жанр мисли, текстологија, генетичка критика, херменеутика, искуство субјективитета, модернизам, душа

: Ivo Andrić, Ex Ponto , Nemiri , Znakovi pored puta , lyrics, fragment, genre of thought, textology, genetic criticism, hermeneutics, experience of subjectivity, modernism, soul

801.73:821.163.41.09 Andrić I.(043.3) 811.163.41'42:821.163.41.09 Andrić I.

Tekst