Title
Херменутика и обликовање душе у лирским дискурсима Иве Андрића
Creator
Paunović, Aleksandra, 1990-
CONOR:
53946889
Copyright date
2024
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 30.06.2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Hermeneutics and shaping of the soul in Ivo Andrić's lyrical discourses
Герменевтика и формирование души в лирических дискурсах Иво Андрича
Publisher
[А. В. Пауновић]
Format
332 стр.
description
Наука о књижевности - Српска књижевност, нова српска књижевност, генетичка критика, текстологија, херменеутика, филозофија књижевности / Science of literature - : Serbian literature, new Serbian literature, genetic criticism, textology,
hermeneutics, philosophy of literature
Abstract (sr)
Тема ове докторске дисертације има за предмет истраживање поетичко-естетичких оквира лирских дискурса у стваралаштву Иве Андрића с обзиром на искуство субјективитета. Како смо истраживањем обухватили рано стваралаштво: песничка остварења од првог објављеног текста „У сумрак“ (1911) и књига Ex Ponto (1918), Немири (1920) до постхумног издања Знакови поред пута (1975), утврдили смо continuum присуства лирског у стваралачком поступку нобеловца. Учешће лирског у праксама писања, међутим, било је потребно сагледати не само као поетичку претходницу епским формама (приповеткама и романима) или пак као развојни стадијум стваралаштва већ и као парадигму дискурса. Овакво методолошко и теоријско усмерење покренуло је питање фрагментарности као сегмента иманентне поетике И. Андрића. Уз издвајање рецентних књижевно-теоријских образложења у погледу форме, жанра Еx Pontа, Немирa и Знакова поред пута (Милан Богдановић, Душан Маринковић, Бојана Стојановић Пантовић, Крешимир Немец, Предраг Палавестра, Радован Вучковић, Александар Јерков), истраживање пропитује топику фрагментарног исказа и могућности успостављања поетичког и теоријског мишљења фрагментарности као наддискурзивне активности, текстуалну суперпозицију између прозе и поезије. Актуализaција појма фрагмент, фрагментарно у дисертацији има двоструки циљ: 1) издвојити генезу појма фрагмент, фрагментарног облика у историји књижевности и историји теоријског мишљења о књижевности; 2) описати поетички удео фрагментарног говора у успостављању динамике стиха према запису у оквирима раног Андрићевог опуса, а потом и у конституисању жанра мисли у Знаковима поред пута. Први делови рада дискурс фрагментарности представљају кроз теоријско мишљење јенских романтичара, потом кроз делатност француских филозофа М. Бланшоа (Maurice Blanchot), Р. Барта (Roland Barthes), писца П. Кињара (Pascal Quignard), књижевних критичарки К. Елијас (Camelia Elias) и Ф. Сузини-Анастопулос (Fransois Susini-Anastopoulos), те кроз есеје Јована Христића и стваралаштво С. Винавера, В. Розанова (Василий Васильевич Розанов). Надаље, уважавајући узусе текстологије и француске генетике текстова истражиће се фрагментарни запис у Знаковима поред пута између рукописа и издавачке праксе. Засебно тежиште истраживања тиче се херменеутике јасног проговарања душе из Андрићевих записа и њених каснијих затамњења, при чему је анализирана парадигматска окосница блискости лирског и душиног простора са становишта модернистичког искуства писања о себи и феномена фрагментарности.
Abstract (en)
The subject of this doctoral dissertation is the research of poetic-aesthetic frameworks of lyrical discourses in the work of Ivo Andrić with regard to the experience of subjectivity. As our research included early creativity: poetic creations from the first published text "U sumrak" (1911) and the books Ex Ponto (1918), Nemiri (1920) to the posthumous publication Signs by the Roadside (Znakovi pored puta, 1975), we established a continuum of the presence of the lyrical in the creative process of the Nobel laureate. The participation of the lyric in writing practices, however, had to be
seen not only as a poetic precursor to epic forms (stories and novels) or as a developmental stage of
creativity, but also as a paradigm of discourse. This kind of methodological and theoretical direction
raised the issue of fragmentation as a segment of immanent poetics of Ivo Andrić. With the selection
of recent literary theoretical explanations regarding the form and genre of Ex Ponto , Nemiri and
Znakovi pored puta (Milan Bogdanović , Dušan Marinković, Bojana Stojanović Pantović, Krešimir
Nemec, Predrag Palavestra, Radovan Vučković, Aleksandar Jerkov), the research examines the topic
of fragmentary statements and the possibility of establishing a poetic and theoretical thinking of
fra gmentation as a supra discursive activity, a textual superposition between prose and poetry.
Actualization of the term fragment, fragmentary in the dissertation has a double goal: 1) to distinguish
the genesis of the term fragment, fragmentary form in the history of literature and the history of
theoretical thinking about literature; 2) to describe the poetic role of fragmentary speech in
establishing the dynamics of the verse according to the record within the framework of Andrić's early
oeuvre, and then a lso in the constitution of the genre of thought in Znakovi pored puta . The first parts
of the paper present the discourse of fragmentation through the theoretical thinking of the Jena
romantics, then the French philosophers Maurice Blanchot, Roland Barthes , Pascal Quignard, literary
critics Camelia Elias and François Susini Anastopoulos, and through the essays of Jovan Hristić and
the work of Stanislav Vinaver and Vasiliy Vasil'evich Rozanov (Василий Васильевич Розанов).
Furthermore, respecting the principles of textology and French genetics of texts, the fragmentary
record in Signs by the Roadside between manuscripts and publishing practice will be investigated. A
separate focus of the research concerns the hermeneutics of the clear speaking of the soul fro m
Andrić's records and its later obscurations, whereby the paradigmatic backbone of the closeness of
the lyrical and soul space is analyzed from the point of view of the modernist experience of the
subject, writing about oneself and the phenomenon of fragm entation.
Authors Key words
Иво Андрић, Еx Ponto, Немири, Знакови поред пута, лирика, фрагмент, жанр мисли, текстологија, генетичка критика, херменеутика, искуство субјективитета, модернизам, душа
Authors Key words
: Ivo Andrić, Ex Ponto , Nemiri , Znakovi pored puta , lyrics, fragment, genre of thought,
textology, genetic criticism, hermeneutics, experience of subjectivity, modernism, soul
Classification
801.73:821.163.41.09 Andrić I.(043.3)
811.163.41'42:821.163.41.09 Andrić I.
Type
Tekst
Abstract (sr)
Тема ове докторске дисертације има за предмет истраживање поетичко-естетичких оквира лирских дискурса у стваралаштву Иве Андрића с обзиром на искуство субјективитета. Како смо истраживањем обухватили рано стваралаштво: песничка остварења од првог објављеног текста „У сумрак“ (1911) и књига Ex Ponto (1918), Немири (1920) до постхумног издања Знакови поред пута (1975), утврдили смо continuum присуства лирског у стваралачком поступку нобеловца. Учешће лирског у праксама писања, међутим, било је потребно сагледати не само као поетичку претходницу епским формама (приповеткама и романима) или пак као развојни стадијум стваралаштва већ и као парадигму дискурса. Овакво методолошко и теоријско усмерење покренуло је питање фрагментарности као сегмента иманентне поетике И. Андрића. Уз издвајање рецентних књижевно-теоријских образложења у погледу форме, жанра Еx Pontа, Немирa и Знакова поред пута (Милан Богдановић, Душан Маринковић, Бојана Стојановић Пантовић, Крешимир Немец, Предраг Палавестра, Радован Вучковић, Александар Јерков), истраживање пропитује топику фрагментарног исказа и могућности успостављања поетичког и теоријског мишљења фрагментарности као наддискурзивне активности, текстуалну суперпозицију између прозе и поезије. Актуализaција појма фрагмент, фрагментарно у дисертацији има двоструки циљ: 1) издвојити генезу појма фрагмент, фрагментарног облика у историји књижевности и историји теоријског мишљења о књижевности; 2) описати поетички удео фрагментарног говора у успостављању динамике стиха према запису у оквирима раног Андрићевог опуса, а потом и у конституисању жанра мисли у Знаковима поред пута. Први делови рада дискурс фрагментарности представљају кроз теоријско мишљење јенских романтичара, потом кроз делатност француских филозофа М. Бланшоа (Maurice Blanchot), Р. Барта (Roland Barthes), писца П. Кињара (Pascal Quignard), књижевних критичарки К. Елијас (Camelia Elias) и Ф. Сузини-Анастопулос (Fransois Susini-Anastopoulos), те кроз есеје Јована Христића и стваралаштво С. Винавера, В. Розанова (Василий Васильевич Розанов). Надаље, уважавајући узусе текстологије и француске генетике текстова истражиће се фрагментарни запис у Знаковима поред пута између рукописа и издавачке праксе. Засебно тежиште истраживања тиче се херменеутике јасног проговарања душе из Андрићевих записа и њених каснијих затамњења, при чему је анализирана парадигматска окосница блискости лирског и душиног простора са становишта модернистичког искуства писања о себи и феномена фрагментарности.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
