Title
Искуство рата и поетика промене у поезији српског модернизма: Милош Црњански и Растко Петровић, Станислав Винавер и Душан Васиљев
Creator
Sekulić, Aleksandra, 1989-
CONOR:
22861671
Copyright date
2023
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 29.06.2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Wartime experience and poetics of change in the poetry of Serbian modernism
Опыт войны и поэтика перемены в поэзии сербского модернизма
: Milos Crnjanski and Rastko Petrovic, Stanislav Vinaver and Dusan Vasiljev
Милош Црнянский и Растко Петрович, Станислав Винавер и Душан ВасильевВ
Publisher
[А. С. Секулић]
Format
179 стр.
description
Српска књижевност; историја; филозофија 20. века; херменеутика - Српска књижевност 20. века / Serbian literature; 20th century philosophy; hermeneutics - Serbian literature of the 20th century
Abstract (sr)
Тумачење промене у поезији репрезентативних песника српског модернизма, оних који су у свом
песничком делу објединили искуство рата и изазов певања после рата, полази од хипотезе да се целина те
промене не може разумети уколико се не посматра однос песника према држави у Великом рату.
Историчари, теоретичари и тумачи српске књижевности интерпретирали су и истакли различите аспекте
смене поетичких парадигми у сукобу генерација ,,старих“ и „младих“ на почетку 20. века. Но, премда се
питање традиције налази у самој сржи разумевања поетичког преокрета, чини се да је фигура и улога
државе у досадашњим истраживањима била недовољно осветљена. Будући да Србија, у сложеној историји
властите државности, одлукама Берлинског конгреса 1878. године, први пут, после тешког и дугог времена
османлијске репресивне власти, наступа као независна држава у свету, који је, 1914. године, свет тоталног
рата, веза песника са таквом, модерном државом оставља дубоки траг на саму поетику. Однос
модернистичких песника према отаџбини, дакле, не може се посматрати кроз пуку конфронтацију старијих
генерација које иза себе немају искуство фронта и нове струје песничких гласова који су непосредно
доживели трагизам ратовања у 20. веку. Зато смо настојали да покажемо далекосежне последице певања по
повратку из рата, дакле, након суочавања са коренитим променама насталим у самом бићу поезије, колико
и у бићу отаџбине – песник који се вратио из рата, вратио се у књижевност у којој је требало изразити сву
онтичку тежину савремене државе и њених идеолошких прерогатива.
Корпус ове дисертације чине песници који померили поетичке границе дијалога са традицијом тако што
су кроз тај дијалог, сваки у специфичности своје лирске имагинације, потпуно трансформисали
родољубиви и патриотски дискурс српске књижевности, стога фокус нашег рада чине Милош Црњански и
Растко Петровић, Станислав Винавер и Душан Васиљев. Усредсређени на онај део песничког стваралаштва
који се односи на Први светски рат и нови духовни и културноисторијски хоризонт певања по повратку из
рата, неретко смо, зарад потребе обухватнијег тумачења, укључили и друга књижевна остварења наведених
аутора. Разумевање модернистичке имагинације историјске судбине српског народа било би непотпуно
уколико се на почетку херменеутичког подухвата посвећеног држави у тексту не би нашао Милутин Бојић,
песник у чијем је болу, националном поносу и ,,плавој гробници“, колективна свест пригрлила смисао
страдања и смрти...
Abstract (en)
Interpretation of the change in the poetry of representative poets of Serbian modernism, whose poetic art united
the experience of the war and the challenge of poetry writing after the war, starts from the hypothesis that the
entirety of that change cannot be understood without observation of the poets’ attitude towards the state during the
Great War. Historians, theorists and interpreters of Serbian literature have interpreted and pointed out various
aspects of the change of poetic paradigms in the generational gap of the “older” and the “younger” at the
beginning of the 20th century. However, although the issue of tradition is in the essence of understanding of the
poetic shift, it seems that the figure and role of the state has been insufficiently clarified in the researches
undertaken so far. Due to a complex history of its statehood, pursuant to the decisions of the Congress of Berlin of
1878, for the first time after a long and difficult period of repressive Ottoman rule, Serbia appears as an
independent country in the world. In 1914, that is the world of the absolute war, and the connection of a poet with
such a modern state leaves a deep mark on the poetics. Thus, the attitude of the poets of modernism towards their
homeland cannot be observed solely as a confrontation of the older generations with experience on the war fronts,
and a newer wave of poetic voices, who directly experienced the tragedy of the time of war in the 20th century.
That is why we have attempted to show far-fetched consequences of poetry writing upon return from the war,
thus, after confronting the radical changes that occurred in the being of the poetry, as much as in the being of the
homeland – a poet who returned from the war returned to the literature where he had to express all the ontic
weight of a contemporary state and its ideological prerogatives.
The corpus of this dissertation includes the poets who moved the poetic borders of the dialogue with the
tradition. They used such a dialogue, each of them within the specifics of their lyric imagination, to completely
transform patriotic discourse of Serbian literature. Thus, we focus on Milos Crnjanski and Rastko Petrovic,
Stanislav Vinaver and Dusan Vasiljev. With the emphasis on that part of poetic creativity that refers to the First
World War, and the new spiritual and cultural historic horizon of poetry writing upon return from the war, we have
frequently, for the needs of more comprehensive interpretation, included other literary works of the named authors.
Understanding of modernistic imagination of the historic destiny of Serbian people at the beginning of this
hermeneutic endeavor dedicated to the state would be incomplete without including Milutin Bojic. This poet’s
pain, national pride and the “blue sea tomb” led the collective consciousness to embrace the purpose of suffering
and death...
Authors Key words
Винавер, Станислав (1891−1955); Црњански, Милош (1893–1977); Петровић, Растко
(1898−1949); Васиљев, Душан (1900−1924); поетика; модернизам; рат; држава; патриотизам;
Authors Key words
Vinaver, Stanislav (1891−1955); Crnjanski, Milos (1893–1977); Petrovic, Rastko (1898−1949);
Vasiljev, Dusan (1900−1924); poetics; modernism; war; state; patriotism
Classification
94(4)"1914/1918":821.163.41.09-1(043.4)
821.163.41.09-1"19"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Тумачење промене у поезији репрезентативних песника српског модернизма, оних који су у свом
песничком делу објединили искуство рата и изазов певања после рата, полази од хипотезе да се целина те
промене не може разумети уколико се не посматра однос песника према држави у Великом рату.
Историчари, теоретичари и тумачи српске књижевности интерпретирали су и истакли различите аспекте
смене поетичких парадигми у сукобу генерација ,,старих“ и „младих“ на почетку 20. века. Но, премда се
питање традиције налази у самој сржи разумевања поетичког преокрета, чини се да је фигура и улога
државе у досадашњим истраживањима била недовољно осветљена. Будући да Србија, у сложеној историји
властите државности, одлукама Берлинског конгреса 1878. године, први пут, после тешког и дугог времена
османлијске репресивне власти, наступа као независна држава у свету, који је, 1914. године, свет тоталног
рата, веза песника са таквом, модерном државом оставља дубоки траг на саму поетику. Однос
модернистичких песника према отаџбини, дакле, не може се посматрати кроз пуку конфронтацију старијих
генерација које иза себе немају искуство фронта и нове струје песничких гласова који су непосредно
доживели трагизам ратовања у 20. веку. Зато смо настојали да покажемо далекосежне последице певања по
повратку из рата, дакле, након суочавања са коренитим променама насталим у самом бићу поезије, колико
и у бићу отаџбине – песник који се вратио из рата, вратио се у књижевност у којој је требало изразити сву
онтичку тежину савремене државе и њених идеолошких прерогатива.
Корпус ове дисертације чине песници који померили поетичке границе дијалога са традицијом тако што
су кроз тај дијалог, сваки у специфичности своје лирске имагинације, потпуно трансформисали
родољубиви и патриотски дискурс српске књижевности, стога фокус нашег рада чине Милош Црњански и
Растко Петровић, Станислав Винавер и Душан Васиљев. Усредсређени на онај део песничког стваралаштва
који се односи на Први светски рат и нови духовни и културноисторијски хоризонт певања по повратку из
рата, неретко смо, зарад потребе обухватнијег тумачења, укључили и друга књижевна остварења наведених
аутора. Разумевање модернистичке имагинације историјске судбине српског народа било би непотпуно
уколико се на почетку херменеутичког подухвата посвећеног држави у тексту не би нашао Милутин Бојић,
песник у чијем је болу, националном поносу и ,,плавој гробници“, колективна свест пригрлила смисао
страдања и смрти...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
