Title
Интердисциплинарност у аутопреводу аутора савремене прозе на енглеском и српском језику
Creator
Ivanović Milenković, Slava M., 1980-
CONOR:
85682185
Copyright date
2024
Object Links
Select license
Bez licence - direktna primena zakona
License description
Ako ne izaberete neku od licenci, vaše zaštićeno delo može biti korišćeno samo u okviru opštih ograničenja autorskih prava. Na taj način ne dozvoljavate komercijalno ni nekomercijalno korišćenje, naročito reprodukciju, distribuciju, emitovanje, dostupnost i obradu dela. Izbor Creative Commons (CC) licence promoviše diseminaciju vašeg dela. Za više informacija: http://creativecommons.org.rs/licence
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 25.09.2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Interdisciplinarity in the selftranslation of authors of contemporary prose in English and Serbian language
Междисциплинарность в автопереводе авторов современной прозы на английский и сербский языки
Publisher
[С. Ивановић Миленковић]
Format
243 стр.
description
Транслатологија, наука о језику, наука о књижевности, интердисциплинарност,
мултидисциплинарност - Англистика, Транслатологија, Наука о језику, Наука о књижевности,
Интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије / Translatology, science of language, science of literature, interdisciplinarity,
multidisciplinarity - English Studies, Translation Studies, Science of Language, Science of Literature,
Interdisciplinary and Multidisciplinary Studies
Abstract (sr)
Циљ и предмет ове дисертације је истраживање на пољу превођења, односно
аутопревођења, конкретно, улога интердисцилпинарног приступа у процесу аутопревођења
аутора савремених прозних дела на енглеском и српском језику. У контексту ове тезе, уз осврт на
досадашње радове реномираних аутора, кроз адекватне примере из одабраних дела аутопреведене
савремене прозе, истражујемо улогу интердисциплинарног приступа процесу превођења, као
алатке за успешно решавање преводилачке проблематике.
Двојезични (и вишејезични) аутори, писци, свесно и храбро приступају процесу аутопревођења,
са жељом и намером да свим читаоцима, говорницима српског и енглеског језика, али и осталима,
помогну у разумевању самог дела и олакшају разумевање одређених недоумица које произилазе
из културолошких, семантичких, традиционалних, историјских и осталих разлика. Уз неизоставан
фактор самопоуздања и воље да оно што су написали на једном језику преведу што веродостојније
на други језик (енглески и српски), уочава се снажна и значајна улога интердисциплинарне и
мултидисциплинарне научне области која им помаже у сагледавању, описивању и објашњавању
сложеног света, друштва, реалности и проблематике која прожима њихово оригинално дело.
Управо та спрега умећа, знања, способности и интердисциплинарности, изналазе најквалитетнија
решења и одговоре на разнородне преводилачке дилеме. Аутопреводилаштво не може тећи
правим током уколико код аутопреводиоца не постоји свест о разликама које прожимају два
језика. Неопходан је осврт на разлике у начину изражавања, дијалекту, традицији, обичајима,
навикама, култури, погледу на историју, богатству језика.
Циљ дисертације је да кроз адекватно разумевање и анализу интердисциплинарног приступа
процесу аутопревода одређених дела савремене прозе, анализира пут којим су се аутопреводиоци
кретали када су дали свој аутентичан допринос општем контексту књижевног превођења,
обогативши га својим аутопреводима; да укаже на то у којој мери и на који начин
интердисциплинарни приступ представља важну алатку за обликовање што успешнијег превода.
Кроз анализу дела савремене прозе која су аутори превели са матерњег на страни језик,
истражујемо колико су и да ли су такви преводиоци успешнији у свом раду, колико им темељно
познавање материје изворног дела, као и познавање језика, културе, услова живота, реалности,
прошлости и осталог, дају већу сигурност у адекватнијем и вернијем преношењу, како детаља,
тако и суштине ових дела. Неоптерећени питањем: ,,Шта је аутор заиста желео да каже?“, да ли
су аутопреводиоци на одређени начин и привилеговани у свом раду, представља још једну
проблематику којом се бавимо у овој дисертацији. Колико су сами преводиоци срећници кад
преводилачке муке савладавају руку под руку са аутором и другим дисциплинама које су им од
неизмерне помоћи.
Полазимо од тврдње да је аутопревод свакако добро, ако не и најбоље решење, наравно, под
условом да је аутор бар двојезичан. Вишејезичност на крилима интердисциплинарног и
мултидисциплинарног приступа, сваког аутора, аутопреводиоца, може винути у висине
преводилаштва. Почетна хипотеза ове докторске тезе могла би се дефинисати као идеја да када
писци сами преводе своја дела, они ,,интерпретирају или трансформишу сами себе“ у књижевном
изразу, они једно исто дело пишу испочетка, али за неку другу културу, другу реалност, други
свет. Наиме, ауторка докторске тезе сматра да они тако допуњавају сами себе, али и надограђују
своје дело. И што чешће се баве аутореводом, то су успешнији и толико је богатији преводилачки
свет.
Abstract (en)
The aim and subject of this dissertation is research in the field of translation, i.e.,
self-translation, specifically the role of an interdisciplinary approach in the process of self-translation of
authors of contemporary prose works in English and Serbian. In the context of this thesis, with reference
to the previous works of renowned authors, through adequate examples from selected works of selftranslated
contemporary prose, we investigate the role of an interdisciplinary approach to the translation
process as a tool for successfully solving translation problems.
Bilingual (and multilingual) authors and writers consciously and courageously approach the process of
self-translation with the desire and intention to help all readers, speakers of Serbian and English, as well
as others, in understanding the work itself and facilitate the understanding of certain doubts arising from
cultural, semantic, traditional, historical, and other differences. Along with the indispensable factor of
self-confidence and willingness to translate what they wrote in one language as faithfully as possible into
another language (English and Serbian), one can see the strong and significant role of the interdisciplinary
and multidisciplinary scientific field that helps them to perceive, describe, and explain the complex
world, society, reality, and issues that pervade their original work. It is precisely this combination of
skills, knowledge, abilities, and interdisciplinarity that finds the best solutions and answers to various
translation dilemmas. Auto-translation cannot run smoothly if the auto-translator is not aware of the
differences that pervade the two languages. It is necessary to review the differences in the way of
expression, dialect, tradition, customs, habits, culture, view of history, and richness of language.
The goal of the dissertation is to, through an adequate understanding and analysis of the interdisciplinary
approach to the process of self-translation of certain works of contemporary prose, analyze the path taken
by self-translators when they made their authentic contribution to the general context of literary
translation, enriching it with their self-translations, and to point out to what extent and in what way the
interdisciplinary approach represents an important tool for shaping the most successful translation.
Through the analysis of works of contemporary prose that the authors translated from their mother tongue
into a foreign language, we investigate how much and whether such translators are more successful in
their work and how thorough their knowledge of the subject matter of the original work, as well as their
knowledge of language, culture, living conditions, reality, the past, and others, provide greater certainty
in a more adequate and faithful transmission of both the details and the essence of these works.
Unburdened by the question, "What did the author really want to say?" whether auto-translators are
privileged in their work in a certain way, is another issue that we deal with in this dissertation. How lucky
the translators themselves are when they overcome the travails of translation hand in hand with the author
and other disciplines that are of immense help to them.
We start with the assertion that self-translation is certainly a good, if not the best, solution, of course,
provided that the author is at least bilingual. With multilingualism on the wings of an interdisciplinary
and multidisciplinary approach, every author and self-translator can soar to the heights of translation.
The initial hypothesis of this doctoral thesis could be defined as the idea that when writers themselves
translate their works, they "interpret or transform themselves" in literary terms; they write the same work
from scratch, but for another culture, another reality, another world. Namely, the author of the doctoral
thesis believes that in this way they supplement themselves but also build on their work. And the more
often they engage in self-translation, the more successful they are and the richer the translation world is.
Authors Key words
интердисциплинарност, превођење, аутопревођење, вишејезичност
Authors Key words
interdisciplinarity, translation, auto-translation, multilingualism
Classification
821.163.4.09:81'255.4(043.3)
81'255.4"20"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Циљ и предмет ове дисертације је истраживање на пољу превођења, односно
аутопревођења, конкретно, улога интердисцилпинарног приступа у процесу аутопревођења
аутора савремених прозних дела на енглеском и српском језику. У контексту ове тезе, уз осврт на
досадашње радове реномираних аутора, кроз адекватне примере из одабраних дела аутопреведене
савремене прозе, истражујемо улогу интердисциплинарног приступа процесу превођења, као
алатке за успешно решавање преводилачке проблематике.
Двојезични (и вишејезични) аутори, писци, свесно и храбро приступају процесу аутопревођења,
са жељом и намером да свим читаоцима, говорницима српског и енглеског језика, али и осталима,
помогну у разумевању самог дела и олакшају разумевање одређених недоумица које произилазе
из културолошких, семантичких, традиционалних, историјских и осталих разлика. Уз неизоставан
фактор самопоуздања и воље да оно што су написали на једном језику преведу што веродостојније
на други језик (енглески и српски), уочава се снажна и значајна улога интердисциплинарне и
мултидисциплинарне научне области која им помаже у сагледавању, описивању и објашњавању
сложеног света, друштва, реалности и проблематике која прожима њихово оригинално дело.
Управо та спрега умећа, знања, способности и интердисциплинарности, изналазе најквалитетнија
решења и одговоре на разнородне преводилачке дилеме. Аутопреводилаштво не може тећи
правим током уколико код аутопреводиоца не постоји свест о разликама које прожимају два
језика. Неопходан је осврт на разлике у начину изражавања, дијалекту, традицији, обичајима,
навикама, култури, погледу на историју, богатству језика.
Циљ дисертације је да кроз адекватно разумевање и анализу интердисциплинарног приступа
процесу аутопревода одређених дела савремене прозе, анализира пут којим су се аутопреводиоци
кретали када су дали свој аутентичан допринос општем контексту књижевног превођења,
обогативши га својим аутопреводима; да укаже на то у којој мери и на који начин
интердисциплинарни приступ представља важну алатку за обликовање што успешнијег превода.
Кроз анализу дела савремене прозе која су аутори превели са матерњег на страни језик,
истражујемо колико су и да ли су такви преводиоци успешнији у свом раду, колико им темељно
познавање материје изворног дела, као и познавање језика, културе, услова живота, реалности,
прошлости и осталог, дају већу сигурност у адекватнијем и вернијем преношењу, како детаља,
тако и суштине ових дела. Неоптерећени питањем: ,,Шта је аутор заиста желео да каже?“, да ли
су аутопреводиоци на одређени начин и привилеговани у свом раду, представља још једну
проблематику којом се бавимо у овој дисертацији. Колико су сами преводиоци срећници кад
преводилачке муке савладавају руку под руку са аутором и другим дисциплинама које су им од
неизмерне помоћи.
Полазимо од тврдње да је аутопревод свакако добро, ако не и најбоље решење, наравно, под
условом да је аутор бар двојезичан. Вишејезичност на крилима интердисциплинарног и
мултидисциплинарног приступа, сваког аутора, аутопреводиоца, може винути у висине
преводилаштва. Почетна хипотеза ове докторске тезе могла би се дефинисати као идеја да када
писци сами преводе своја дела, они ,,интерпретирају или трансформишу сами себе“ у књижевном
изразу, они једно исто дело пишу испочетка, али за неку другу културу, другу реалност, други
свет. Наиме, ауторка докторске тезе сматра да они тако допуњавају сами себе, али и надограђују
своје дело. И што чешће се баве аутореводом, то су успешнији и толико је богатији преводилачки
свет.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
