ǂThe ǂmother of god in contemporary Serbian poetry (Ivan V. Lalić, Ljubomir Simović, Matija Bećković, Milosav Tešić) Богородица в современной сербской поэзии (Иван В. Лалич, Любомир Симович, Матия Бечкович, Милосав Тешич)

[М. Р. Куљанин]

349 стр.

Српска књижевност - Савремена српска књижевност / Serbian literature - Contemporary Serbian literature

У раду се изучава и интерпретира мотив Богородице у савременом српском песништву, при чему се као центар истраживања посматра песништво Ивана В. Лалића, Љубомира Симовића, Матије Бећковића и Милосава Тешића. Проучавање започиње указивањем на порекло мотива Богородице, на разумевање њеног бића у различитим хришћанским деноминацијама као и на њену улогу у свету, при чему се истиче и значај икона Богородице. Након тога, у раду се указује на дијахронијски однос према Богородици у традицији српског песништва, а с обзиром на широку распрострањеност мотива, нарочито у средњовековној књижевности, посебна пажња се указује на стваралаштво светог Јована Дамаскина, Димитрија Кантакузина, Гаврила Стефановића Венцловића, Лазе Костића и Момчила Настасијевића, чији ће утицаји бити видљиви и у савременом песништву. Централни део истраживања односи се на детаљан аналитички приступ поезији Ивана В. Лалића, Љубомира Симовића, Матије Бећковића и Милосава Тешића, користећи се херменеутичким, затим компаративним приступом, као и методом читања стих-по-стих, са посебним освртом на песме у којима је присутан мотив Богородице. Имајући у виду различита поетичка начела поменутих песника, свакој од ових поезија се приступа методом која је у складу са етапом истраживања и проналази се место које је Богородица у свакој од њих понела. Након указивања на специфичности приступа мотиву Богородице у оквиру сваког стваралаштва, пажња се усмерава и на елементе који су заједнички и могу се пронаћи у сваком од ових песништва, на основу чега се долази до увида да песме у којима је централни мотив Богородица представљају посебну подврсту молитве као песничке врсте, чиме је и главна хипотеза овог рада потврђена. Утврђен је положај и метаморфоза лирског/песничког субјекта у овим песмама, затим елементи обраћања Богородици, као и одлике ове песничке подврсте, при чему су се песме посвећене икони Богородице Тројеручице указале као новина у савременом српском песништву. Уочено је да је ова песничка подврста у актуелном књижевном тренутку добила свој пуни израз и да је њен значај незаобилазан како у односу на књижевну традицију и прошлост тако и на будуће књижевне токове.

The paper studies and interprets the motif of the Mother of God in contemporary Serbian poetry. At the same time, the center of research is the poetry of Ivan V. Lalić, Ljubomir Simović, Matija Bećković and Milosav Tešić. The study begins by indicating the origin of the motif of the Mother of God, the understanding of her being in different Christian denominations, and her role in the world, where the importance of icons of the Mother of God is emphasized. Furthermore, the paper indicates the diachronic relationship towards the Mother of God in the tradition of Serbian poetry. Considering the widespread distribution of the motif, especially in medieval literature, special attention is paid to the creativity of St. John Damascus, Dimitri Kantakuzin, Gavrilо Stefanović Venclović, Laza Kostić, and Momčilo Nastasijević, whose influences will also be visible in contemporary poetry. The central part of the research refers to the detailed analytical approach to the poetry of Ivan V. Lalić, Ljubomir Simović, Matija Bećković and Milosav Tešić, using a hermeneutic, then a comparative approach, as well as the method of reading verse-by-verse, with a particular reference to the poems in which the motif of the Mother of God is present. Bearing in mind the different poetic principles of the mentioned poets, each poetry is approached with a method in accordance with the research stage and the place of the Mother of God found in each of them. After pointing out the specifics of the approach to the motif of the Mother of Godwithin each creation, attention is directed to the common elements that can be found in each of these poems, based on which one comes to the insight that the poems which have the central motif of the Mother of God represent a particular subtype of prayer as a poetic type, thus confirming the central hypothesis of this work. The position and metamorphosis of the lyrical/poetic subject have been established in these poems, then the elements of addressing the Mother of God, as well as features of this poetic subgenre, where the poems dedicated to the icon of the Threehanded Mother of God indicated to be a novelty in contemporary Serbian poetry. It was observed that this poetic subgenre received its full expression in the current literary moment and that its importance is unavoidable in relation to literary tradition and past and future literary trends.

Богородица, Иван В. Лалић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Милосав Тешић, молитва, традиција, антропологија, теодицеја, есхатологија

Mother of God, Ivan V. Lalić, Ljubomir Simović, Matija Bećković, Milosav Tešić, prayer, tradition, anthropology, theodicy, eschatology

821.163.41.09-1"19/20"(043.3)

Tekst