ǂThe ǂmuseum theatre as a model of communication with the audience and its function in the heritage interpretation : doctoral dissertation

[Д. Б. Киурски]

205 стр.

Историја уметности - Музеологија и херитологија / History of Art - Museology and Heritology

Музејски театар као модел комуникације са публиком и његова улога у интерпретацији наслеёа Предмет истраживања докторске дисертације је испитивање улоге, потенцијала и значаја музејског театра као интерпретативног модела у комуникацији с публиком. Општи циљ истраживања је да испита домет и значај коришћења театарских форми у интерпретацији наслеёа. Специфични циљеви истраживања су обликовање теоријског оквира о музејском театру као недовољно истраженом феномену на музејској сцени Србије и дефинисање односа музејског театра и публике. Проблем рада полази од једноставне идеје: музеализацијом наслеёа уз употребу театарских форми, те враћање музеалија у примарни контекст (на начин како су се употребљавали пре доласка у музеј) омогућавамо публици мултисензорно искуство и реалистично разумевање баштине. Иако је овај ретро- трансфер немогућ (увек говоримо о симулакруму, покушају ревитализације примарног контекста око музеалије у музејском окружењу), циљ истраживања је да се испита да ли се драматизацијом музејских тема у средини која подсећа на примарну, односно археолошку, ствара целокупнији доживљај и ефикасније схватање наслеёа, и тиме утиче на процес учења и критичкијег односа према наслеёу. Дисертација је настала као резултат теоријског и документарно-емпиријског истраживања и подељена је у девет целина. Након уводног дела, у којем је описана комуникација као једна од музеолошких функција, рад наставља да се развија у теоријском правцу. У наредним деловима објашњен је појам примењеног театра, с посебним освртом на музејски театар. Део који се бави генезом музејског театра представља настанак и развој овог интерпретативног алата у Америци и Европи. У следећој целини детаљно су објашњени жанрови музејског театра, након чега следи одељак посвећен педагошком раду у музеју и образовној функцији музејског театра. У сегментима дисертације који су посвећени емпиријским истраживањима, испитане су две циљне групе – посетиоци Народног музеја Кикинда и запослени у музејима Србије. Последње поглавље представља студије случаја музејског театра поменутог музеја. Закључна разматрања дисертације конципирана су кроз следеће целине: главне спознаје и сазнања; проблеми и изазови истраживања; оправданост хипотезе и проблеми музејског театра и његова будућност.

The subject of the doctoral dissertation research is the function, possibilities, and importance of museum theatres as an interpretive model in communication with the audience. The main objective of the research was to examine the extent and significance of employing theatrical forms in the interpretation of heritage. The specific objectives of the research were the development of a theoretical framework for the museum theatre as an understudied phenomena of the Serbian museum scene and the definition of the link between the museum theatre and the audience. The problem of the paper originated from a straightforward notion: we allow the audience to have a multisensory experience and a realistic understanding of the heritage by museumizing it through the use of theatrical forms and restoring the museum objects to their original context (as they were used prior to coming to the museum). Even though this retro- transfer is impossible (we are always talking about a simulacrum, an attempt to revitalize the primary context around the musealia in the museum environment), the aim of the research was to investigate whether the dramatization of museum themes in an environment reminiscent of the primary, i.e., archaeological one, creates a more complete experience and a more effective understanding of the heritage, thereby influencing the learning process and a more critical attitude towards heritage. The dissertation, which I divided into nine units, was produced as a result of theoretical and documentary-empirical research. Following the introduction, which describes the communication as one of the museological functions, the paper proceeds in a theoretical direction. The concept of applied theatre is described in the parts that follow, with particular emphasis on museum theatre. The part dealing with the genesis of museum theatres describes the origin and development of this interpretative tool in both America and Europe. The genres of museum theatre are thoroughly explained in the next part, which is followed by a section dedicated to the pedagogical work in the museum and the educational role of the museum theatre. The empirical research sections of the dissertation focused on two target groups: visitors to the Kikinda National Museum and employees working in Serbian museums. The last chapter includes case studies of the of the museum theatre of the subject museum. The main knowledge and findings, research challenges and problems, hypothesis justification, and issues with the museum theatre and its future were all used to formulate the final considerations of the dissertation.

Музејски театар, комуникација, педагошки рад, музеализација, музеј, посетилац, партиципација, изложба, креативна драма, Скансен, историја уживо, примењени театар

069.01:792:[930.85(043.3)

Museum theatre, communication, education, museumization, museum, visitor, participation, exhibition, creative drama, Skansen, live history, applied theatre

Tekst