Title
Откупи уметничких дела савремене уметности у Србији (1960-1992): музеализација идеје модерности
Creator
Tadić, Dimitrije, 1973-
CONOR:
9902695
Copyright date
2024
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 05.12.2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Acquisitions of Contemporary Artworks in Serbia (1960-1992)
: musealisation of the Idea of Modernity
doctoral dissertation
Publisher
[Д. И. Тадић]
Format
477 стр.
description
Историја уметности - Музеологија / History of art - Museology and heritology
Abstract (sr)
Откупи уметничких дела савремене уметности у Србији (1960-1992): музеализација идеје
модерности“
Сажетак: Докторска дисертација бави се питањем на који начин и са којом идејом су
се откупљивала уметничкa дела савремене уметности у Србији како би она, као
најрепрезентативнији садржаји савремених уметничких пракси постала сведочанства
модерности српског и југословенског друштва. Откупи, као такви допринели су коришћењу
наслеђа и креирању баштине у служби владајуће идеологије, те су потпомогли
музеализацији идеје модерности најпре кроз потцртавање југословенског заједништва.
Полазећи од основних начела теоријског оквира Жбињека Странског о музеалном
„квалитету“ објекта музеализације и наратива који он креира, истраживање анализира
начела на којима почивају методологије конкурсa за откуп уметничких дела савремене
уметности, односно наративе музеализације савремене уметности у Србији – у име којих
идеја и за чије “добро” су се уметничка дела откупљивала, односно како је и да ли је и у
којој је мери музеализација пратила жељенe и јавно, друштвено прокламованe културне
политике и да ли је тако коришћено наслеђе утицало на формирање политикe друштвеног,
политичког и/ или колективног памћења. С тим у вези, питање које се поставља тиче се
комуницирања откупљених дела, најпре путем музејских изложби, те у којој мери
откупљена дела „живе“ у својим ужим и ширим друштвеним заједницама доприносећи
модерности друштва у Србији.
Спроведено архивско истраживање показало је да је основни raison d’être откупних
механизама и процедура била брига државе за унапређење социјалног и финансијског
положаја уметника, а не професионализација рада музејских установа, музеална изврсност
њихових колекција и ширење модернистичких вредности у тадашњем српском друштву.
Abstract (en)
Summary: The doctorial dissertation deals with the question of how and with what idea the
artworks of contemporary art in Serbia were purchased so that they, as the most representative
contents of contemporary artistic practicies, became evidence of the modernity of Serbian and
Yugoslav society. Acquisitions, as such, contributed to the use of heritage in the service of the
ruling ideology, and helped to musealize the idea of modernity, primarily by underlining Yugoslav
unity.
Starting from the basic principles of Zbynek Stransky`s theoretical framework on the
museal „quality“ of the object of musealization and the narrative that he creates, the research
analyzes the principles on which the methodologies of the purchase of works of contemporary art
are based, that is, the narratives of the musealisation of contemporary art in Serbia – in the name
of which ideas and for whose benefit were the works of art bought, that is, how and wheter and to
what extent the musealisation followed the desired and publicly, socialy proclaimed cultural
policies and wheter the heritage used in this way influenced the formation of the policy of social,
political and/or collective memory. In this regard, the question that arises concerns the
communication of purchased works, and to what extent the purchased works „live“ in their
narrower and wider social communities, contributing to the modernity of society in Serbia.
The conducted archival research showed that the basic raison d'être of the acquisition
mechanisms and procedures was the state's concern for the improvement of the social and financial
position of artists, and not the professionalization of the work of museum institutions, the
excellence of their collections and the spread of modernist values in Serbian society at the time.
Authors Key words
Музеализација, модерност, савремена уметност, јавне колекције, музејске
установе, политике памћења, културна политика, Србија, Југославија
Authors Key words
Musalisation, modernity, contemporarz art, public collections, museum institutions,
memory policies, cultural policy, Serbia, Yugoslavia
Classification
069.41:7(497.1+497.11)"1960/1992"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Откупи уметничких дела савремене уметности у Србији (1960-1992): музеализација идеје
модерности“
Сажетак: Докторска дисертација бави се питањем на који начин и са којом идејом су
се откупљивала уметничкa дела савремене уметности у Србији како би она, као
најрепрезентативнији садржаји савремених уметничких пракси постала сведочанства
модерности српског и југословенског друштва. Откупи, као такви допринели су коришћењу
наслеђа и креирању баштине у служби владајуће идеологије, те су потпомогли
музеализацији идеје модерности најпре кроз потцртавање југословенског заједништва.
Полазећи од основних начела теоријског оквира Жбињека Странског о музеалном
„квалитету“ објекта музеализације и наратива који он креира, истраживање анализира
начела на којима почивају методологије конкурсa за откуп уметничких дела савремене
уметности, односно наративе музеализације савремене уметности у Србији – у име којих
идеја и за чије “добро” су се уметничка дела откупљивала, односно како је и да ли је и у
којој је мери музеализација пратила жељенe и јавно, друштвено прокламованe културне
политике и да ли је тако коришћено наслеђе утицало на формирање политикe друштвеног,
политичког и/ или колективног памћења. С тим у вези, питање које се поставља тиче се
комуницирања откупљених дела, најпре путем музејских изложби, те у којој мери
откупљена дела „живе“ у својим ужим и ширим друштвеним заједницама доприносећи
модерности друштва у Србији.
Спроведено архивско истраживање показало је да је основни raison d’être откупних
механизама и процедура била брига државе за унапређење социјалног и финансијског
положаја уметника, а не професионализација рада музејских установа, музеална изврсност
њихових колекција и ширење модернистичких вредности у тадашњем српском друштву.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
