Title
Песник и песма у српској лирици од Бранка Радичевића до Војислава Илића
Creator
Sloboda, Marija, 1989-
CONOR:
18485095
Copyright date
2024
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 10.07.2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Poet and poem in Serbian lyric poetry from Branko Radičević to Vojislav Ilić
Поэт и песня в сербской лирике от Бранкa Радичевича до Воислава Илича
: doctoral dissertation
докторская диссертация
Publisher
[М. Слобода Анђелковић]
Format
259 стр.
description
Српска књижевност - Српска књижевност 19. века, историја српске књижевности,
поетика српске књижевности / Serbian literature - Serbian literature of 19th century, History of Serbian literature, Poetics
of Serbian literature
Abstract (sr)
Предмет дисертације je српска лирика друге половине 19. века са темом песништва. За
координате су постављени Бранко Радичевић и Војислав Илић – аутори чије песништво је
омеђило период у којем је аспект певања у лирском песништву имао вишеструке
импликације, видљиве у релацији именованој одредницом „песник и песма”. Приступ у
изради, у складу са водећим поетичким обележјем тога доба, заснован је на поларитету
песничке индивидуе у објективном и поетском свету: паралелно је праћен статус певања у
лирском песништву и јавној сфери. Показаће се кроз дисертацију да је управо спрега између
песника и песме опсесивна тема у лирским опусима друге половине 19. века: одражена на
различите нивое стваралачког поступка.
Данашњи поглед на лирску концепцију песничких збирки насталих у другој половини
19. века, садржину књижевне периодике која је излазила у том периоду и аутобиографска
сведочанства аутора, резултира запажањем о свеопштој потреби да се одговори – песмом. У
настанку песме препознате су одлике и ентузијастичке поетике и поетике techne, при чему је
у први план (у лирском тексту) истицана прва – са интенцијом обликовања песничког
субјекта као индивидуе коју стваралачка способност издваја из окружења, а шира
контекстуализација показује плодоносно егзистирање поетике techne – у сенци
ентузијастичке поетике.
Тежећи историјско-поетичкој реконструкцији епохе, дисертација доноси: 1.
књижевноисторијски преглед српске аутопоетичке лирике друге половине 19. века, 2.
поетике ауторâ, кроз лирску обраду теме песништва у појединачним опусима (са указивањем
на индивидуални допринос развоју аутопоетичке лирике) и 3. поетичку синтезу идеје о
песништву као стваралачкој преокупацији аутора, именоване одредницом – „песник и
песма”.
Abstract (en)
POET AND POEM IN SERBIAN LYRIC POETRY
FROM BRANKO RADIČEVIĆ TO VOJISLAV ILIĆ
Abstract
The dissertation researches Serbian lyric poetry of the second half of the 19th century with
the theme of poetry. Branko Radičević and Vojislav Ilić are appointed as coordinates since they are
authors whose poetry defined the period in which the aspect of writing poetry as a theme in lyric
poetry had multiple implications, visible in the relationship named “poet and poem”. According to
the leading poetic feature of that era, the approach is based on the polarity of the poetic individual
in the objective and poetic world: the status of writing poetry as a theme in lyric poetry and the
public sphere is monitored in parallel. The dissertation shows that precisely the connection between
the poet and the poem is an obsessive theme in the lyrical works of the second half of the 19th
century: it is reflected on different levels of the creative process.
Today's look at the lyrical conception of poetry collections created in the second half of the
19th century, the content of literary periodicals published in that period, and the autobiographical
testimonies of authors, results in an observation about the universal need to respond – with a poem.
In the creation of the poem, the characteristics of both enthusiastic poetic and poetic techne are
recognized - the first one is emphasized forefront (in the lyrical text), with the intention of shaping
the poetic subject as an individual whose creative ability separates him from the environment, while
wider contextualization shows the fruitful existence of poetic techne in the shadow of enthusiastic
poetic.
Aiming for a historical-poetic reconstruction of the period, the dissertation combines 1. a
literary-historical overview of Serbian autopoetic lyric poetry of the second half of the 19th century,
2. the author’s poetics, through the lyrical processing of the theme of poetry in individual works
(with an indication of the individual contribution to the development of autopoetic lyrics), and 3.
the poetic synthesis of the idea of poetry as the creative preoccupation of the author, named by the
designation – “poet and poem”.
Authors Key words
Историјска поетика, ауторска поетика, екплицитна поетика, имплицитна
поетика, аутопоетика, романтизам, лирика, песник, песма, књижевна периодика
Authors Key words
Historical poetics, author’s poetics, explicit poetics, implicit poetics, autopoetic,
romanticism, lyric, poet, poem, literary periodical
Classification
821.163.41.09-1"18"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет дисертације je српска лирика друге половине 19. века са темом песништва. За
координате су постављени Бранко Радичевић и Војислав Илић – аутори чије песништво је
омеђило период у којем је аспект певања у лирском песништву имао вишеструке
импликације, видљиве у релацији именованој одредницом „песник и песма”. Приступ у
изради, у складу са водећим поетичким обележјем тога доба, заснован је на поларитету
песничке индивидуе у објективном и поетском свету: паралелно је праћен статус певања у
лирском песништву и јавној сфери. Показаће се кроз дисертацију да је управо спрега између
песника и песме опсесивна тема у лирским опусима друге половине 19. века: одражена на
различите нивое стваралачког поступка.
Данашњи поглед на лирску концепцију песничких збирки насталих у другој половини
19. века, садржину књижевне периодике која је излазила у том периоду и аутобиографска
сведочанства аутора, резултира запажањем о свеопштој потреби да се одговори – песмом. У
настанку песме препознате су одлике и ентузијастичке поетике и поетике techne, при чему је
у први план (у лирском тексту) истицана прва – са интенцијом обликовања песничког
субјекта као индивидуе коју стваралачка способност издваја из окружења, а шира
контекстуализација показује плодоносно егзистирање поетике techne – у сенци
ентузијастичке поетике.
Тежећи историјско-поетичкој реконструкцији епохе, дисертација доноси: 1.
књижевноисторијски преглед српске аутопоетичке лирике друге половине 19. века, 2.
поетике ауторâ, кроз лирску обраду теме песништва у појединачним опусима (са указивањем
на индивидуални допринос развоју аутопоетичке лирике) и 3. поетичку синтезу идеје о
песништву као стваралачкој преокупацији аутора, именоване одредницом – „песник и
песма”.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
