Origin and elements of usufruct in classical Roman law

[В. Н. Станојловић]

Društvene nauke / Rimsko pravo

Social sciences / Roman law

Применом историјскоправног метода, аутор трага за одговорима на питања када је право плодоуживања настало, који су били разлози настанка института и каква је била његова правна природа у преткласичном и класичном римском праву. Анализирајући сачуване текстове, аутор полази од претпоставке да се плодоуживање развило у првом периоду републике под снажним утицајем брака без мануса и легата. Осврћући се на теоријске концепције славних романиста, аутор настоји да осветли садржину и правну природу установе, посебно анализирајући настанак, еволуцију и значај преторске установе cautio usufructuaria. Резултати истраживања указују на следеће. Право плодоуживања је настало као облик легатског располагања у корист супруге из брака без мануса којим је тестатор уступао право коришћења и убирања плодова, у почетку на појединачној ствари, а касније на целокупној имовини. Аутор сматра да је институт настао у IV или III веку пре Христа, иако прве обрисе установе проналазимо код Плаута. На прелазу из II у I век пре нове ере, плодоуживање је био заокружен институт. Анализирајући сачуване изворе, аутор верује да је установа изворно имала стварноправни карактер, а да је наметањем обавезе закључења процесне стипулације добила облигационоправну компоненту. Деловањем претора, створена је уникатна установа дуалне правне природе: стварноправни однос делује erga omens и гарантује плодоуживаоцу правну власт на објекту права чиме он стиче право активног делања на ствар, док власник и трећа лица имају негативну обавезу уздржавања; облигационоправни однос делује inter partes и одликује се корелативношћу права и обавеза плодоуживаоца и власника ствари у коме преовлађују овлашћења сопственика и њима одговарајуће обавезе плодоуживаоца у функцији очувања објекта права.

The author applays the historical-legal method to investigate the origins, reasons for emergence, and legal nature of usufruct in pre-classical and classical Roman law. Beginning with the assumption that usufruct developed under the influence of marriage without manus and legacies during the early Roman Republic, the author analyzes preserved texts to elucidate the content and legal nature of the institution. Specifically, the author examines the origin, evolution, and significance of the praetorian institution cautio usufructuaria. The research findings indicate that the right of usufruct originated as a form of testamentary disposition for the benefit of a wife in marriages without manus, where the testator granted the right to use and enjoy the fruits, initially on individual things and later on entire property. The author posits that the institution likely originated in the 4th or 3rd century BCE, with the first outlines found in Plautus. By the transition from the 2nd to the 1st century BCE, usufruct evolved into a fully developed institution. Analyzing preserved sources, the author suggests that usufruct was originally a right in rem. However, by imposing the obligation to conclude a procedural stipulation, it acquired elements of a right in personam. Through the action of the praetor, a unique institution of dual legal nature emerged: as a right in rem, it affected erga omnes and granted the usufructuary legal authority over the object of the right, enabling the right to use the thing while imposing a negative obligation of abstention on the owner and third parties. As a right in personam, it affected inter partes and involved the correlativity of rights and obligations between the usufructuary and the owner, where the owner's rights corresponded to the obligations of the usufructuary to preserve the object of the right.

Римско право. – Право плодоуживања (Ususfructus). – Настанак права плодоуживања. – Садржина права плодоуживања. – Салвије Јулијан (Salvius Iulianus). – Cautio usufructuaria. – Ususfructus legatus. – Брак без мануса (Matrimonium sine manu).

Roman Law. – Usufruct (Ususfructus). – Origin of usufruct. – Elements of usufruct. – Salvius Julianus (Salvius Iulianus). – Cautio usufructuaria. – Ususfructus legatus. – Marriage without manus (Matrimonium sine manu).

34(091)(043.3)

230 стр.

Tekst