Title
Настанак и садржина права плодоуживања у класичном римском праву
Creator
Stanojlović, Vukašin, 1996-
CONOR:
74361353
Copyright date
2024
Object Links
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 2024.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Alternative title
Origin and elements of usufruct in classical Roman law
Publisher
[В. Н. Станојловић]
description
Društvene nauke / Rimsko pravo
description
Social sciences / Roman law
Abstract (sr)
Применом историјскоправног метода, аутор трага за одговорима на питања
када је право плодоуживања настало, који су били разлози настанка института и каква
је била његова правна природа у преткласичном и класичном римском праву.
Анализирајући сачуване текстове, аутор полази од претпоставке да се плодоуживање
развило у првом периоду републике под снажним утицајем брака без мануса и легата.
Осврћући се на теоријске концепције славних романиста, аутор настоји да осветли
садржину и правну природу установе, посебно анализирајући настанак, еволуцију и
значај преторске установе cautio usufructuaria.
Резултати истраживања указују на следеће. Право плодоуживања је настало као
облик легатског располагања у корист супруге из брака без мануса којим је тестатор
уступао право коришћења и убирања плодова, у почетку на појединачној ствари, а
касније на целокупној имовини. Аутор сматра да је институт настао у IV или III веку
пре Христа, иако прве обрисе установе проналазимо код Плаута. На прелазу из II у I
век пре нове ере, плодоуживање је био заокружен институт. Анализирајући сачуване
изворе, аутор верује да је установа изворно имала стварноправни карактер, а да је
наметањем обавезе закључења процесне стипулације добила облигационоправну
компоненту. Деловањем претора, створена је уникатна установа дуалне правне
природе: стварноправни однос делује erga omens и гарантује плодоуживаоцу правну
власт на објекту права чиме он стиче право активног делања на ствар, док власник и
трећа лица имају негативну обавезу уздржавања; облигационоправни однос делује inter
partes и одликује се корелативношћу права и обавеза плодоуживаоца и власника ствари
у коме преовлађују овлашћења сопственика и њима одговарајуће обавезе
плодоуживаоца у функцији очувања објекта права.
Abstract (en)
The author applays the historical-legal method to investigate the origins, reasons
for emergence, and legal nature of usufruct in pre-classical and classical Roman law.
Beginning with the assumption that usufruct developed under the influence of marriage
without manus and legacies during the early Roman Republic, the author analyzes preserved
texts to elucidate the content and legal nature of the institution. Specifically, the author
examines the origin, evolution, and significance of the praetorian institution cautio
usufructuaria.
The research findings indicate that the right of usufruct originated as a form of
testamentary disposition for the benefit of a wife in marriages without manus, where the
testator granted the right to use and enjoy the fruits, initially on individual things and later on
entire property. The author posits that the institution likely originated in the 4th or 3rd century
BCE, with the first outlines found in Plautus. By the transition from the 2nd to the 1st century
BCE, usufruct evolved into a fully developed institution.
Analyzing preserved sources, the author suggests that usufruct was originally a right
in rem. However, by imposing the obligation to conclude a procedural stipulation, it acquired
elements of a right in personam. Through the action of the praetor, a unique institution of dual
legal nature emerged: as a right in rem, it affected erga omnes and granted the usufructuary
legal authority over the object of the right, enabling the right to use the thing while imposing a
negative obligation of abstention on the owner and third parties. As a right in personam, it
affected inter partes and involved the correlativity of rights and obligations between the
usufructuary and the owner, where the owner's rights corresponded to the obligations of the
usufructuary to preserve the object of the right.
Authors Key words
Римско право. – Право плодоуживања (Ususfructus). – Настанак права
плодоуживања. – Садржина права плодоуживања. – Салвије Јулијан (Salvius Iulianus). –
Cautio usufructuaria. – Ususfructus legatus. – Брак без мануса (Matrimonium sine manu).
Authors Key words
Roman Law. – Usufruct (Ususfructus). – Origin of usufruct. – Elements of
usufruct. – Salvius Julianus (Salvius Iulianus). – Cautio usufructuaria. – Ususfructus legatus.
– Marriage without manus (Matrimonium sine manu).
Classification
34(091)(043.3)
Coverage
230 стр.
Type
Tekst
Abstract (sr)
Применом историјскоправног метода, аутор трага за одговорима на питања
када је право плодоуживања настало, који су били разлози настанка института и каква
је била његова правна природа у преткласичном и класичном римском праву.
Анализирајући сачуване текстове, аутор полази од претпоставке да се плодоуживање
развило у првом периоду републике под снажним утицајем брака без мануса и легата.
Осврћући се на теоријске концепције славних романиста, аутор настоји да осветли
садржину и правну природу установе, посебно анализирајући настанак, еволуцију и
значај преторске установе cautio usufructuaria.
Резултати истраживања указују на следеће. Право плодоуживања је настало као
облик легатског располагања у корист супруге из брака без мануса којим је тестатор
уступао право коришћења и убирања плодова, у почетку на појединачној ствари, а
касније на целокупној имовини. Аутор сматра да је институт настао у IV или III веку
пре Христа, иако прве обрисе установе проналазимо код Плаута. На прелазу из II у I
век пре нове ере, плодоуживање је био заокружен институт. Анализирајући сачуване
изворе, аутор верује да је установа изворно имала стварноправни карактер, а да је
наметањем обавезе закључења процесне стипулације добила облигационоправну
компоненту. Деловањем претора, створена је уникатна установа дуалне правне
природе: стварноправни однос делује erga omens и гарантује плодоуживаоцу правну
власт на објекту права чиме он стиче право активног делања на ствар, док власник и
трећа лица имају негативну обавезу уздржавања; облигационоправни однос делује inter
partes и одликује се корелативношћу права и обавеза плодоуживаоца и власника ствари
у коме преовлађују овлашћења сопственика и њима одговарајуће обавезе
плодоуживаоца у функцији очувања објекта права.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
