Belgrade intellectual opposition and democratic challenges in Yugoslavia (1980-1991): doctoral dissertation

[А. М. Пушкаш]

631 стр.

Историја - Историја Југославије / History - History of Yugoslavia

Докторска дисертација „Београдска интелектуална опозиција и демократски изазови у Југославији (1980–1991)“, написана је на основу необјављене архивске грађе, објављених извора, недељне и периодичне штампе, мемоарских извора, стручне историографске литературе и изворне литературе. Тема хронолошки обухвата период од Титове смрти 1980, која је значајно изменила односе политичке моћи у Југославији до почетка рата за југословенско наслеђе 1991, који је угрозио животну, материјалну и духовну егзистенцију најмање неколико милиона људи на том простору. Дисертација анализира београдску интелектуалну опозицију, која је својим стваралаштвом и окупљањем у све већој мери била изазов властима у контексту најважнијих политичких изазова у Југославији, а којих је на свој начин и београдска интелектуална опозиција такође била део. Државни врхови осамдесетих знали су да београдска интелектуална опозиција нема политичку моћ која би могла значајније угрозити власт и утицати на шире становништво. До почетка 1985. су се све више бавили њом, а потом све мање. Власти су и након почетка 1985. деловање интелектуалне опозиције спорадично користиле у сврху својих политичких обрачуна. Београдски опозициони интелектуалци до 1990. нису значајније утицали на кључне друштвене изазове попут штрајкова, масовних верских окупљања и стихијског и организованог национализма. Имали су значаја у научној и културној јавности, створили су институционалне и идеолошке основе за формирање опозиционих странака, али су били маргиналног утицаја на најважније процесе распада и рушења Југославије. Распад и рушење југословенске државе изазвани су превасходно вишедеценијским неслагањем и национализмом у врховима Савеза комуниста Југославије и ширим друштвеним изазовима који су у значајној мери допринели стварању услова за успех појединих припадника интелектуалне опозиције у Словенији и Хрватској.

The doctoral dissertation "Belgrade Intellectual Opposition and Democratic Challenges in Yugoslavia (1980–1991)" was written on the basis of unpublished archival materials, published sources, weekly and periodical press, memoir sources, professional historiographical literature and primary literature. The topic chronologically covers the period from Tito's death in 1980, which significantly changed the relations of political power in Yugoslavia, to the beginning of the war for the Yugoslav heritage in 1991, which threatened the vital, material and spiritual existence of at least several million people in that area. The dissertation analyzes the Belgrade intellectual opposition, which, through its creativity and gathering, increasingly posed a challenge to the authorities in the context of the most important political challenges in Yugoslavia, of which the Belgrade intellectual opposition was also a part in its own way. The state leaders of the 1980s knew that the Belgrade intellectual opposition did not have the political power that could significantly threaten government and influence the wider population. Until the beginning of 1985, they dealt with it more and more, and then less and less. Even after the beginning of 1985, the authorities sporadically used the activities of the intellectual opposition for the purpose of their political calculations. Until 1990, Belgrade opposition intellectuals did not significantly influence key social challenges such as strikes, mass religious gatherings, and spontaneous and organized nationalism. They were important in the scientific and cultural public, they created the institutional and ideological foundations for the formation of opposition parties, but they had a marginal influence on the most important processes of the disintegration and destruction of Yugoslavia. The disintegration and destruction of the Yugoslav state was caused primarily by decades of disagreement and nationalism within the leadership of the League of Communists of Yugoslavia and broader social challenges that significantly contributed to creating the conditions for the success of individual members of the intellectual opposition in Slovenia and Croatia.

Југославија, Београд, опозиција, интелектуалци, демократија, наука, уметност, филозофија

Yugoslavia, Belgrade, opposition, intellectuals, democracy, science, art, philosophy

323:316.663-057.85(497.1) 329.052:316.344.32(497.1)

Tekst