Comparative analysis of the memory of the Spanish Civil War in Spain and the Second World War in Serbia at the turn of the 20th to the 21st century

[Д. Г. Матић]

275 стр.

Историја - Општа савремена историја / History - Contemporary history

Докторска дисертација упоређује развој политика сећања на Шпански грађански рат у Шпанији и Други светски рат у Србији од средине 1980 их до 2011/2012. године. Оба сукоба истовремено су била грађански и међународни ратови у којима су се сударале три кључне идеологије XX века фашизам, комунизам и либерална демократија. Анализа прати начине путем којих су политичке елите, као главни актери сећања, обликовале наративе о прошлости, усвајале законе и мере транзиционе правде, али и преиспитивале наслеђе кључних личности попут Франка, Тита, Михаиловића и Асање. Упоредно су разматрани и утицаји спољних фактора, попут европског антитоталитарног сећања и транснационалног памћења Холокауста. Теоријски оквир чини модел Бернхарда и Кубика о режимима и актерима сећања, уз концепте „културног памћења“ Јана и Алаиде Асман и „измишљених традиција“ Ерика Хобсбаума. У обе средине смењивале су се фазе институционализованог заборава и памћења, док је стабилан друштвени консензус остао недостижан. Компаративни приступ открива да локални контексти одлучујући обликују исходе мнемоничких спорова, али и да постоји шире европско и глобално поље утицаја које је утицало на начине памћења. На тај начин, рад доприноси разумевању сложене динамике између политике, историје и колективног пам ћења, истичући чињеницу да се прошлост истовремено може користити као средство за изградњу идентитета и као поприште нових подела.

This doctoral dissertation compares the development of the politics of memory regarding the Spanish Civil War in Spain and World War II in Serbia from the mid 1980s to 2011/2012. Both conflicts were simultaneously civil and international wars in which the three key ideo logies of the 20th century fascism, communism, and liberal democracy clashed. The analysis explores how the political elites, as the main mnemonic actors, shaped narratives of the past, adopted laws and measures of transitional justice, as well as reas sessed the legacies of figures such as Franco, Tito, Mihailović, and Azaña. The thesis also examines external influences, including the European antitotalitarian memory and the transnational memory of the Holocaust. The theoretical framework is based on Be rnhard and Kubik’s model of memory regimes and actors, complemented by Jan and Aleida Assmann’s concepts of “cultural memory” and Eric Hobsbawm’s notion of “invented traditions”. In both contexts, phases of institutionalized forgetting and remembrance alte rnated, while a stable societal consensus remained elusive. The comparative approach demonstrates that local contexts decisively shaped the outcomes of mnemonic disputes, but also that broader European and global frameworks influenced many memory practices . The dissertation contributes to understanding the complex interplay of politics, history, and collective memory, showing how the past could simultaneously serve as a means for identity building and as a field of new divisions.

: политика сећања, Шпански грађански рат, Други светски рат, Шпанија, Србија, колективно памћење, транзициона пра вда

politics of memo ry, Spanish Civil War, Second World War, Spain, Serbia, collective memory, transitional justice

316.75(460)"19/20":355.426(460)"1936/1939"(043.3) 316.75(497.11)"19/20":94(497.11)"1939/1945"(043.3)

Tekst