Title
Од пашњака до сајберпростора: народно православље као 2.0. религија на интернету
Creator
Stojanović, Đorđe, 1994-
CONOR:
122053385
Copyright date
2025
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 16.12.2025.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
From fields to cyberspace: folk Orthodoxy as 2.0. religion on the internet
Publisher
[Ђ. М. Стојановић]
Format
179 стр.
Abstract (sr)
У другој половини 20. века Душан Бандић је дефинисао концепте народне религије Срба и народног православља. Овим иновативним концептима је значајно унапредио дотадашње проучавање религије у оквирима домаће етнологије-антропологије, одредивши концепт народно православље као резултат интеракције цркве и њених верника који поруке које им шаље црква тумаче у оквиру свог социо-културног контекста (Bandić 2010, 19-22). Са друге стране, развој дигиталних технологија довео је до развоја и нових облика изражавања религиозности и у онлајн и офлајн сфери. Те нове облике религиозности је Хајди Камбел дефинисала као умрежену религију, тј. као религијску праксу и културу на интернету у којој су везе, идентитети и реалности обликоване путем спојених афинитета, који се успостављају путем индивидуалних референци и веза уместо путем традиционалних религијских хијерархијско – успостављених веза (Campbell 2012, 20). Као што можемо да видимо, и Бандић и Кембел истичу да верске поруке током процеса комуникације пролазе кроз својеврстан филтер који је одређен социо-културним контекстом самих прималаца. Стога ће ова докторска дисертације ће имати за циљ да одговори на питање да ли у локалном православном контексту може доћи до конвергенције ове две теорије, односно другим речима да ли се умрежена религија дигиталних садржаја српског православља/православља на српском језику може сматрати савременом манифестацијом народног православља насталог под утицијем дигиталних комуникација које су знатно измениле саму интеракцију између Српске православне цркве и верника у односу на крај 20. века када је Бандић осмислио ове концепте. Да бисмо одговорили на то питање, прво ћемо у теоријском оквиру представити саме концепте умрежене религије и народног православља, њихову генеалогију и сличне концепте да бисмо у аналитичком делу кроз анализу одабраног узорка дошли до одговора на питање да ли различити аспекти умрежене религије заправо представљају само религијско мишљење, религијско понашања и религијски идентитет у дигиталном простору. Главни терен истраживања је платформа јутјуб, а за узорак је одабрано укупно 15 јутјуб канала, од тога 5 канала припада монасима и свештеницима званичне Српске православне цркве, 5 припада верницима од којих неки имају а неки немају јасно наглашену црквену структуру којој припадају а 5 канала припада црквеним структурама супротстављеној званичној СПЦ.
Abstract (en)
In the second half of XX century, Dušan Bandić defined the concepts of the folk religion of Serbs and folk Eastern Orthodoxy. With these innovative concepts, Bandić significantly improved the study of religion within Serbian ethnology and anthropology by defining the concept of folk Eastern Orthodoxy as the result of interactions between the church and its believers, whose messages the recipient believers interpret within their own socio-cultural context, within spheres of identity, religious imagination, and religious practices (Bandić 2010, 19-22). On the other hand, the development of digital technologies has brought new forms of religious expression to both online and offline spheres. Heidi Campbell defined these new expressions as networked religion, a term referring to religious practices and culture on the internet, within which relationships, identities, and realities are formed through common affinities established through individual references and connections, rather than traditional, hierarchically structured relationships (Campbell 2012, 20). Both Bandić and Campbell emphasise that religious messages are filtered through the socio-cultural contexts of their recipients. Therefore, this doctoral dissertation sets as its primary goal to answer the question of whether it is possible to converge these two concepts, a.k.a., may Eastern Orthodoxy in serbophone digital space be considered as a modern manifestation of folk Orthodoxy created under the influence of digital communication that notably changed interaction between Serbian Orthodox Church and its believers in comparison to the end of XX century when Bandić established the folk Orthodoxy concept. To answer the main research question, first step will be to present the concepts of folk orthodoxy and networked religion within a theoretical framework, as well as their genealogies and similar concepts. The second step will be to examine through analysis of the chosen sample whether characteristics of networked religion are actually religious imagination, religious practices, and identities in serbophone digital space. The main research field is YouTube platform. The sample consists of 5 YouTube channels belonging to the clerics of the official Serbian Orthodox Church, 5 channels that belong to ordinary believers with or without a clear church label, and 5 channels belonging to the Eastern Orthodox church structures that are in conflict with the official Serbian Orthodox Church.
Authors Key words
народно православље, народна религија, дигитална религија, умрежена религија, Душан Бандић, Хајди Кембел, религија на интернету, православље на интернету
Authors Key words
folk Orthodoxy, folk religion, digital religion, networked religion, Dušan Bandić, Heidi Campbell, religion on internet, Eastern Orthodoxy on internet
Classification
39:271.222:[004.738.5(497.11)(043.3)
271.222(497.11)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У другој половини 20. века Душан Бандић је дефинисао концепте народне религије Срба и народног православља. Овим иновативним концептима је значајно унапредио дотадашње проучавање религије у оквирима домаће етнологије-антропологије, одредивши концепт народно православље као резултат интеракције цркве и њених верника који поруке које им шаље црква тумаче у оквиру свог социо-културног контекста (Bandić 2010, 19-22). Са друге стране, развој дигиталних технологија довео је до развоја и нових облика изражавања религиозности и у онлајн и офлајн сфери. Те нове облике религиозности је Хајди Камбел дефинисала као умрежену религију, тј. као религијску праксу и културу на интернету у којој су везе, идентитети и реалности обликоване путем спојених афинитета, који се успостављају путем индивидуалних референци и веза уместо путем традиционалних религијских хијерархијско – успостављених веза (Campbell 2012, 20). Као што можемо да видимо, и Бандић и Кембел истичу да верске поруке током процеса комуникације пролазе кроз својеврстан филтер који је одређен социо-културним контекстом самих прималаца. Стога ће ова докторска дисертације ће имати за циљ да одговори на питање да ли у локалном православном контексту може доћи до конвергенције ове две теорије, односно другим речима да ли се умрежена религија дигиталних садржаја српског православља/православља на српском језику може сматрати савременом манифестацијом народног православља насталог под утицијем дигиталних комуникација које су знатно измениле саму интеракцију између Српске православне цркве и верника у односу на крај 20. века када је Бандић осмислио ове концепте. Да бисмо одговорили на то питање, прво ћемо у теоријском оквиру представити саме концепте умрежене религије и народног православља, њихову генеалогију и сличне концепте да бисмо у аналитичком делу кроз анализу одабраног узорка дошли до одговора на питање да ли различити аспекти умрежене религије заправо представљају само религијско мишљење, религијско понашања и религијски идентитет у дигиталном простору. Главни терен истраживања је платформа јутјуб, а за узорак је одабрано укупно 15 јутјуб канала, од тога 5 канала припада монасима и свештеницима званичне Српске православне цркве, 5 припада верницима од којих неки имају а неки немају јасно наглашену црквену структуру којој припадају а 5 канала припада црквеним структурама супротстављеној званичној СПЦ.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
