Београд : Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,

PDF/A (147 str.)

Доктoрска дисертација брањена на Филозофском факултету у Београду. Регистар. Насеља српских земаља; књ. 10. Са посветом: "Господину професору др-у А. Белићу у из поштовања, Б. Милојевић " --> насл. стр.

Предговор. У лето 1917. и лето 1918. год. имао сам прилике да путујем по јужној Македонији. На томе путовању, поред посла који ми je био службено додељен, бавио сам ce и својим географским радом. Један, и то највећи, део тог рада предсгављају ова ангропогеографска испитивања. Сматрам да бих више користио, да сам могао обрадити једну област по »Упуствима за испитивање насеља«. Међутим ce, нарочито поменутих ратних година, ово показало као немогућно. Прво, ja ce ни y једној области нисам могао дуго задржати. Затим различне власти, војничке и грађанске, како грчке тако и француске и енглеске, мотриле су нарочито на она испитивања, која стоје y макаквој вези са домаћим становништвом. Али je највећа препрека била y неповерљивости македонског света. У јужној Македонији нема ниједне области чије становништво не би било разноврсно етнички и верски. Податке о досељавању сваке породице међу несловенским Македонцима, нарочито мефу Турцима и Арнаутима, било je скоро немогућно прибрати не само пре светског и балканског рата, него и пре почетка македонског врења y опште. Турци су y ове крајеве дошли пре неколико векова, a Арнаути су ce y најновије доба силом настанили. Македонски Словени, који су много патили од разних пропагандистичких организација, стекли су најзад скоро сви толико мудрости, да су постали веома неповерљиви и опрезни при давању података о себи...

911.3(497.17-13)(043.3)

Antropogeografija - Južna Makedonija

Tekst