History and human destiny in dramatic works

[Н. Бјелић]

253 листа

Романистика - Француска књижевност, театрологија / Romance studies - French literature, Theatre studies

Докторска дисертација Историја и људска судбина у драмском стваралаштву Ерик-Емануела Шмита бави се анализом драмског дела једног од најигранијих и напревођенијих савремених француских драмских писаца, Ерик-Емануела Шмита (Éric-Emmanuel Schmitt, 1960). Рад се бави неколиким аспектима Шмитовог драмског опуса. Будући да су у Шмитовим драмама, као и романима, главни ликови често историјске личности (Фројд, Дидро, Исус, Хитлер, Фредерик Леметр, Саша Гитри, Ајнштајн, Фејдо и др.), али и личности које су плод фикције самог аутора, а које су често стављене у неки историјски контекст како би се одредило њихово деловање (Дон Жуан, Абел Знорко, Голден Џо итд.), велика пажња посвећује се анализи историјског и псеудоисторијског, одн. фиктивног у њима, чему су посвећена два прва дела рада. Трећи део рада је посвећен важном елементу Шмитовог дела, а то је божанско, где кроз анализу порекла зла и смрти у његовим драмама, анализирамо и Шмитово поимање улоге Бога и божанског у одређивању положаја и судбине човека у свету. Будући да је Шмит обновитељ филозофског позоришта, у његовим драмама се увек постављају кључна питања људске судбине и људског постојања, као што су љубав, брачна љубав, новац, вера, поверење, нада и сумња, слобода, проблем зла, смрт. Зато се рад бави детаљним тематско-идејним тумачењем и повезивањем дела из Шмитовог драмског опуса, кроз анализу осам Шмитових драма насталих у периоду 1991-2007. године, а то су: La Nuit de Valognes, Le Visiteur, Golden Joe, Variations énigmatiques, Le Libertin, Frédérick ou le Boulevard du crime, Hôtel des Deux Mondes и Petits crimes conjugaux, као и кратке једночинке L’École du diable. Кроз аналитичко-синтетички методолошки приступ рад се највише бави драмским проседеом и интертекстуалношћу у драмском опусу Ерик-Емануела Шмита, ослањајући се на најновије теоријске књиге о драми, пре свега на студије Анe Иберсфелд, Жана Ренгара, Партиса Пависа, Жан-Пјера Саразака, Робера Абирашеда и Петера Сондија, док интертекстуалност испитујемо ослањајући се, између осталих, на студије Рифатера, Тифен Самоајо и Натали Пјеге-Гро. Будући да је Шмитово драмско дело у иностранству изузетно цењено и од универзитетске критике, док је у француској универзитетској критици мало присутно, циљ нашег рада, који је први обимнији рад о Шмитовом драмском делу, јесте валоризација драмског опуса овог савременог аутора и одређивање места које му припада на француској драмској сцени.

PhD thesis History and Human Destiny in Dramatic Works of Éric-Emmanuel Schmitt analyses dramaturgical production of one of the most performed and most translated contemporary French playwrights, Éric-Emmanuel Schmitt (1960). The dissertation studies several aspects of Schmitt’s theatrical opus. Considering the fact that main characters in Schmitt’s dramas, as well as in his novels, are often historical figures (Freud, Diderot, Jésus, Hitler, Frédérick Lemaître, Sacha Guitry, Einstein, Georges Feydeau, etc.), but also characters fabricated by the author himself, and who are often set in a historic context in order to have their acts determined (Don Juan, Abel Znorko, Golden Joe, etc.), close attention is paid to the research of the historic and pseudo-historic, i.e. the fiction within them, which is what the first two parts of the work are dedicated to. The third part deals with an important element of Schmitt’s work – the divine – where, throughout the analysis of the origin of evil and death in his works, we investigate Schmitt’s comprehension of the role of God and the celestial in determining the position and destiny of man in the world. As Schmitt is the reformer of philosophical theatre, his dramas always pose fundamental questions of human destiny and existence, such as love, marital love, money, faith, trust, hope, suspicion, freedom, the issue of evil, death. This is why this work deals with detailed thematic and conceptual examination and connection of Schmitt’s dramatic works, via analysis of eight of his plays written between 1991 and 2007, being: La Nuit de Valognes, Le Visiteur, Golden Joe, Variations énigmatiques, Le Libertin, Frédérick ou le Boulevard du crime, Hôtel des Deux Mondes and Petits crimes conjugaux, including one-act play L’École du diable. Using analytic and synthetic methodological approach, the thesis focuses mainly on dramatic procedure and intertextuality in Schmitt’s theatrical opus, relying on the most recent drama theory books, primarily on the studies of Anne Ubersfeld, Jean Ryngaert, Patrice Pavis, Jean-Pierre Sarrazac, Robert Abirached and Peter Szondi, whilst intertextuality is researched using, among others, the studies of Riffaterre, Tiphaine Samoyault and Nathalie Piégay-Gros. Bearing in mind the fact that Schmitt’s dramaturgical work is highly respected abroad and by the university critics, whereas it is very scarce among the French university reviewers, the goal of our dissertation, which is the first more extensive work of Schmitt’s theatrical production, represents an evaluation of the dramatical creations of this contemporary author and his well deserved positioning on the stage in the French theatre.

Ерик-Емануел Шмит, филозофско позориште, савремена драма, историјско, фиктивно, божанско, људска судбина, интертекстуалност

Éric-Emmanuel Schmitt, philosophical theatre, contemporary drama, historic, fictional, divine, human destiny, intertextuality

821.133.1.09 Scmitt E. E.(043.3)

Tekst