Title
Настанак и утврђивање постојања међународне обичајне норме : пракса Међународног суда правде
Creator
Hrnjaz, Miloš R., 1982-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 02.04.2016.
Other responsibilities
mentor
Knežević-Predić, Vesna, 1961-
član komisije
Radivojević, Zoran.
član komisije
Sancin, Vasilka.
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Group
Odeljenje za međunarodne studije
Alternative title
Formation and identification of customary international norm : jurisprudence of International Court of Justice
Publisher
[М. Хрњаз]
Format
XIII, 319 лист.
description
Društvene nauke / Međunarodno pravo
description
Social sciences / international law
Abstract (sr)
Теорија о формалним изворима међународног права, и поред својих
несавршености, представља најсигурнији водич за откривање међународноправних норми.
У теорији међународног права постоји консензус у вези са тим да је један од формалних
извора права и међународни обичај, али је све остало у вези са овим извором
међународног права спорно: начин настанка, његови саставни елементи, однос тих
елемената, као и његово мењање и нестајање.
У дисертацији се најпре указује на то да је схватање правне природе међународне
обичајне норме детерминисано схватањем аутора о правној природи и системском
карактеру међународног права. Следећи део дисертације је посвећен концепту извора
права. У њему се најпре приказују постојећи доктринарни ставови о концептима
материјалних и формалних извора права, да би се затим посебна пажња посветила
концепту међународног обичајног права. У вези са тим се закључује да постоји веома
убедљиво оправдање за инсистирање на прављењу разлике између материјалних и
формалних извора права, а да сâмо име међународно обичајно право открива да
међународне обичајне норме не настају спонтано, већ су резултат циљно-рационалне
одлуке субјеката који имају правно стваралачку способност.
Одређење међународне обичајне норме из Статута Међународног суда правде
указује на постојање два елемента међународне обичајне норме: праксу и opinio iuris. У
дисертацији се критички преиспитују постојећи доктринарни ставови у вези са природом
и односом ова два елемента у процесу настанка међународних обичајних норми. Такав
истраживачки поступак у дисертацији је показао да је раздвајање материјалног и
субјективног елемента међународне обичајне норме могуће из аналитичких разлога, али
да су они заправо нераскидиво повезани. То се можда најбоље види на примеру тумачења
уздржавања од праксе као једном од начина за настанак међународних обичајних норми.
Abstract (en)
Despite having some imperfections, the theory of formal sources of International Law is the most
certain guide for identification of international legal norms. In theory of International Law there
is a consensus about international custom being one of the formal sources of International Law,
but apart from that, everything that has to do with the custom in International Law is disputable:
the way it is being created, its constituent elements, relation among these elements, as well as
changing and extinction of international custom.
The dissertation firstly presents the conclusion that perception of customary international norm is
determined by author’s perception of legal nature of International Law. The subsequent part of
dissertation is dedicated to the concept of the “source of law”. Firstly, this part contains
presentation of the existing doctrines in reference to the concepts of “material” and “formal
sources of law”. Afterwards, it elaborates on the concept of “customary international law”. It
also provides a conclusion that there is a rather convincing justification for insisting on
demarcation between material and formal sources of law, and that the very name of Customary
International Law reveals that the customary international norms are not being created
spontaneously, but as a result of intentional and rational decision of the actors having the
capacity to make international law.
Definition of international customary norm in the Statute of the International Court of Justice
indicates existence of two elements of international customary norm: international practice and
opinio juris. The dissertation critically reviews existing doctrines in reference to the nature and
relation between these two elements in a process of creation of international customary norm.
Employment of this research method demonstrated that it was possible to demarcate material and
subjective element of international customary norm for the analytical purposes, but that they are
actually inextricably bonded. Perhaps it is the most obviously visible in the example of
interpretation of refraining from action as one of the ways of creation of international customary
norm.
Authors Key words
међународно право, међународна обичајна норма, Међународни суд
правде, извори међународног права, opinio iuris, правна природа међународног права.
Authors Key words
International Law, customary international law, International Court of Justice, the
sources of international law, opinio juris, the legal nature of international law.
Classification
UDK=341(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Теорија о формалним изворима међународног права, и поред својих
несавршености, представља најсигурнији водич за откривање међународноправних норми.
У теорији међународног права постоји консензус у вези са тим да је један од формалних
извора права и међународни обичај, али је све остало у вези са овим извором
међународног права спорно: начин настанка, његови саставни елементи, однос тих
елемената, као и његово мењање и нестајање.
У дисертацији се најпре указује на то да је схватање правне природе међународне
обичајне норме детерминисано схватањем аутора о правној природи и системском
карактеру међународног права. Следећи део дисертације је посвећен концепту извора
права. У њему се најпре приказују постојећи доктринарни ставови о концептима
материјалних и формалних извора права, да би се затим посебна пажња посветила
концепту међународног обичајног права. У вези са тим се закључује да постоји веома
убедљиво оправдање за инсистирање на прављењу разлике између материјалних и
формалних извора права, а да сâмо име међународно обичајно право открива да
међународне обичајне норме не настају спонтано, већ су резултат циљно-рационалне
одлуке субјеката који имају правно стваралачку способност.
Одређење међународне обичајне норме из Статута Међународног суда правде
указује на постојање два елемента међународне обичајне норме: праксу и opinio iuris. У
дисертацији се критички преиспитују постојећи доктринарни ставови у вези са природом
и односом ова два елемента у процесу настанка међународних обичајних норми. Такав
истраживачки поступак у дисертацији је показао да је раздвајање материјалног и
субјективног елемента међународне обичајне норме могуће из аналитичких разлога, али
да су они заправо нераскидиво повезани. То се можда најбоље види на примеру тумачења
уздржавања од праксе као једном од начина за настанак међународних обичајних норми.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.